Vanja 56
гост
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Vanja Nikolic
Струка: student
Поруке: 2
|
 |
« у: 16.10 ч. 13.02.2011. » |
|
Da li se piše rijetko ili rjetko?!?!  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #1 у: 16.44 ч. 13.02.2011. » |
|
Rijetko. ("rijȇtko")
To "ije" ti ide gde je duzina sloga veca: uporedi je u 'reetko' u ekavici (rȇtko). Inace je u kracem slogu 'je':
ȍsmijēh -> osmjehívati se ( iz osmeeh/ȍsmēh sledi osmehivati /osmehívati se)
Imas cak i ovakav primer u ijekavici: brijȇg -> brȅgovi. (Uporedi sa ekavicom: breeg/brȇg - bregovi/brȅgovi)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Vanja 56
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Vanja Nikolic
Струка: student
Поруке: 2
|
|
« Одговор #2 у: 17.08 ч. 13.02.2011. » |
|
Hvala ti! :)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Aleph
одомаћен члан
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 218
|
|
« Одговор #3 у: 17.18 ч. 13.02.2011. » |
|
Naglasak nije dobar.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #4 у: 22.19 ч. 13.02.2011. » |
|
Evo, Alephe, rado cu uvideti koju sam gresku napravio u naglasavanju  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #5 у: 23.41 ч. 13.02.2011. » |
|
Kod rijȇtko i brijȇg. Treba brȉjeg (ekavski brȇg), rijètko i rȉjetkō ako je pridev (ek. rétko i rȇtkō), odnosno rijètko ili rȉjetko ako je prilog (ek. rétko i rȇtko).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #8 у: 15.38 ч. 14.02.2011. » |
|
Zelis li reci da se standradni izgovor ovih reci kod Hrvata i Srba ijekavaca razlikuje de facto?
Ili da je nacin obelezavanja drugaciji a vrednosti izgovora iste?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Aleph
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 218
|
|
« Одговор #9 у: 18.43 ч. 14.02.2011. » |
|
Pre svega želim reći da ovu rečenicu ama baš nikako nisam razumeo, apsolutno mi promiče značenje:Nakon toga sam pogledao u Morton-Bensonov recnik, tek da vidim da li se slaze, jer sâm koristim cesto malo drugaciji akcent: brég i rétko (doduse manje naglasen i kraci, ali za sve oblike, dok cirkomfleks akcenat upotrebim samo kod naglasavanja.)
Dugouzlazni akcenat ne može se nikako naći na jednosložnoj reči – jednosložne reči mogu imati samo silazne naglaske. Ne razumem kakav je to dugouzlazni naglasak, ali malo manje naglašen?   Zatim, ne postoji cirkomfleks. To je cirkumfleks. Koji se, međutim, u srpskom ne upotrebljava za dugosilazni naglasak. Za takav se naglasak koristi tzv. obrnuti brevis: pȋvo, mȏre, sȗnce.
Dalje, da, standardi se razlikuju. Hrvatski je mnogo više preskriptivan, detaljniji i mnoge stvari ne dopušta. Barić u svojoj gramatici iz 2007. godine, koju je objavilo glavno telo kroatistike, Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, jekavski (ne ijekavski – u hrvatskom ne postoji ijekavica, nego samo jekavica) refleks jata proglasio je diftongom. Fonetičari su, međutim, takav stav snažno kritikovali i fonemu prozvali »fantomskom«.
Postoje i preskriptivni, daničićevsko–karadžićevski naglasci i u srpskom, npr. rijèka, mlijèko, koje niko ne poštuje, ali su nekakav uzor, nažalost gotovo nepostojeći u svakodnevnom govoru.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #10 у: 21.19 ч. 14.02.2011. » |
|
Hvala ti na obavestenju o standardu.
Mada, opet nisi objasnio zasto je kod 'Srca' akcenat upisan na 'ijê'. Jesi li ti zeleo reci da je prakticki izgovor 'ije' taj famozni diftong 'ie'?
Dakle: "brI(j)eg" ili "bri(j)eeg", pitanje je i dalje sad!
Sto se tice moje upotrebe naglaska, kako rekoh: ja tako govorim - nisam rekao da je to ispravno po standardu.
Sledece, posto ja na tastaturi imam samo cirkumfleks, koristim njega, verujuci da je opticki on najslicniji obrnutom brevisu. Shvata se da je rec o dugosilaznom akcentu, nema sta drugo biti.
Takodje, ko je analizirao izgovor ovog 'dugosilaznog' naglasavanja, primetio je da je opis 'dugosilazni akcenat' prilicno neprecizan: naime, taj akcenat se prvo nakratko penje pa onda tek dugo silazi. Ako zelis to proveriti, izgovori prvo kratkosilazno 'lük' (biljka), pa onda pokusaj da to 'ü' produzis kako bi dobio dugosilazno u 'lûk' (arhitektonski element) - i videces da nisi dobio ono sto bi trebalo da izgovaras kao naglasak za rec 'lûk', vec jedan 'supalj' dugosilazeci akcenat.
Drugo, posto vidim da se jako i emotivno iscudjavas, skrenuo bih ti paznju da iako u teoriji postoje samo cetiri akcenta, u praksi imas varijacije u izgovoru, koje su specificne od mesta do mesta: poslusaj za ovu rec, na primer, ljude iz Beograda - kako to naglasavaju: naime, ovo kako sam ja opisao "(brég) pa krace, te manje naglaseno" - verujem da je to u stvari brz i uproscen/skracen/delimicno atoniran izgovor onoga - 'brêg'. Dakle, ja govorim o praksi.
Izabrao sam da tu 'svoju/beogradsku' varijantu naglaska predstavim (dugo)uzlaznim, jer su mi na raspolaganju samo cetiri znaka za akcenat, pa sam izabrao ono sto je najslicnije, ali kako rekoh, ne identicno:
taj izgovor je u stvari veoma malo naglasen i prakticki ostaje samo taj uzlazeci deo, dok je silazni - skoro pa 'atrofirao', progutan je. Kako rekoh, kad tu rec naglasim (afektiram) - izgovorim ono pravilno - brêg - u punoj duzini i sa tim prelomom u intonaciji.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 21.25 ч. 14.02.2011. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #11 у: 21.57 ч. 14.02.2011. » |
|
Evo sad nesto nadjoh o tom kvalitetu 'dugosilaznog' akcenta.
Naime, pominje se kao nekadasnji 'neoakut', koji ima uzlazno-silaznu intonaciju, ali je izjednacen sa 'dugosilaznim'.
Lepo; Mozda ti zaista izgovaras 'lûk' bez uzlaznosilazne intonacije - ali ja ne. I bome, jako mnogo ljudi koje znam, razlikuju sluhom i dalje ovu varijantu.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Aleph
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 218
|
|
« Одговор #12 у: 00.18 ч. 15.02.2011. » |
|
Prepustiću Đorđu da ti objasni. Ovo što si napisao nema veze s vezom. Ti akcenti nisu nimalo fiktivni, ni u Beogradu ni bilo gde drugo gde se tako naglašavaju.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #13 у: 01.19 ч. 15.02.2011. » |
|
Vazi, nemam nista protiv da mi Djordje objasni, mada ja ne govorim o standardu, vec o lokalnoj upotrebi. Ali, ipak bih voleo da mi pojasnis svoju repliku: Prepustiću Đorđu da ti objasni. Ovo što si napisao nema veze s vezom. Ti akcenti nisu nimalo fiktivni, ni u Beogradu ni bilo gde drugo gde se tako naglašavaju.
Ove tvoje dve recenice su prilicno nedorecene. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 18.16 ч. 15.02.2011. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VPF
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Vladimir Filipović
Поруке: 194
|
|
« Одговор #14 у: 23.57 ч. 18.02.2011. » |
|
Što se tiče diftonga -
Nezavisno od standardizacije, postoji živ i zdrav govor (ili grupa govora) i među Hrvatima i među Srbima u kojem važi:
1) Poslednji slog višesložne reči ne može biti naglašen (kao ni u standardnom jeziku)
2) ... osim u rečima koje nemaju drugih samoglasnika osim jednog dugog refleksa jata: lijen, cvijet, plijen, smijeh, brijeg. I jedino i samo u takvim rečima.
Jedan način da se ova nedoslednost otkloni je da se taj refleks jata protumači kao jednosložan. Ne znam uopšte koliko je to tumačenje fonološki opravdano (još jednom, govorimo o raširenom narodnom govoru na terenu, i tu sigurno ima neujednačenosti); samo primećujem da ono jako glatko i jasno otklanja tu neobičnu nedoslednost naglaska.
E onda, ako su u nekom trenutku Hrvati rešili da će se njihov književni govor zasnivati na takvom narečju a ne onakvom na kakvom je zasnivan nekadašnji srpskohrvatski standard, tu nema nikakvih problema. Posle toga, oni koji tumače taj dugi refleks jata kao diftong u tom živom narodnom govoru, tumačiće ga tako i u hrvatskom standardnom jeziku.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
