ivica
посетилац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме: ivica milarić
Струка: dipl. psiholog
Поруке: 12
|
 |
« у: 17.34 ч. 28.02.2011. » |
|
Kao što sam rekao u mom predstavljanju (hxxp: www. vokabular. org/forum/index. php?topic=6646. 0), želeo bih da usavršim znanje srpskog jezika, pre svega gramatike i pravopisa. Pošto nemam bolju ideju kako to da činim, palo mi je na pamet da ostavljam segmente novih priča a da onda, ukoliko ima voljnih, neko ukaže na ono što smatra da su greške u bilo kom obliku. Nadam se da ovo nije loš ili neadekvatan koncept.
Naravno, ako neko ima bolju ideju, rado bih je čuo.
Za početak, evo prvog dela priče koji sam nedavno završio za jednu književnu radionicu.
<<>>
Sve je bila moja ideja, bez obzira što je patuljak kriv. Radio sam za Blizard deset godina. 120 meseci u sivoj kocki; 480 nedelja razgovora sa derištima i domaćicama koji su se zakucali na nekom izazovu. Rat je možda pakao, ali Šerman nikada nije morao da se bori sa igračima najveće društvene igre na planeti. Jebi ga, nije to bila igra, bio je to drugi život za nekoliko stotina miliona zombija. A većina nije imala pojma.
Ko ne bi mogao da krade od njih?
Zato sam skovao plan i okupio tim – u njemu su bili, pored mene, Boris, čovek za sisteme i David, lik za povezivanje računa.
- Objasni nam još jednom – rekao mi je Boris kada smo se prvi put sastali.
<<>>
Sugestije? Očigledne greške?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бруно
посетилац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Бруно Раљић
Струка:
Поруке: 29
|
|
« Одговор #1 у: 18.06 ч. 28.02.2011. » |
|
Ево ја сам примјетио нешто очигледно. Ех, сад, да ли је то грешка или није то други нека кажу.
Два размака иза тачке? Који је разлог?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
ivica
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: ivica milarić
Струка: dipl. psiholog
Поруке: 12
|
|
« Одговор #2 у: 18.51 ч. 28.02.2011. » |
|
Moja greška/previd. Kopirao sam tekst iz Word-a, a forumov editor očigledno pogrešno pročitao njegove tag-ove. Treba da bude samo jedan razmak.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Индијанац Џоунс
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 72
Tatanka, tatanka!
|
|
« Одговор #3 у: 23.25 ч. 28.02.2011. » |
|
Moram priznati da ne razumijem kakvu to 'književnu radionicu' praviš i o čemu u stvari tekst govori, ali evo, ja bih to ovako:
<<>>
Sve je bila moja ideja, bez obzira NA TO što je patuljak kriv. [S obzirom na to što, bez obzira na to što - uvijek se tako piše i govori. Bez obzira što, s obzirom što, s obzirom da - nepravilno] Radio sam za Blizard deset godina - 120 meseci u sivoj kocki, 480 nedelja razgovora sa derištima i domaćicama koji su se zakucali na nekom izazovu. [Povezao sam rečenice crticom i stavio zarez umjesto tačke i zareza - tako mi je bolje] Rat je možda pakao, ali Šerman nikada nije morao da se bori sa igračima najveće društvene igre na planeti. Jebiga, nije to bila igra, bio je to drugi život za nekoliko stotina miliona zombija, a većina nije imala pojma.
[Ja bih spojio 'jebi ga', jer spojeno više izgleda kao uzrečica, a ovako razdvojeno, kao imperativ, kao da nekome naređuješ da to stvarno uradi. Spojio sam i sljedeću rečenicu, ovu što počinje sa A...]
Ko ne bi mogao da krade od njih?
Zato sam skovao plan i okupio tim – u njemu su bili, pored mene, Boris, čovek za sisteme i David, lik za povezivanje računa.
- Objasni nam još jednom – rekao mi je Boris kada smo se prvi put sastali.
<<>>
|
|
|
|
|
Сачувана
|
Skr. je skr. za skr.
|
|
|
ivica
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: ivica milarić
Струка: dipl. psiholog
Поруке: 12
|
|
« Одговор #4 у: 02.09 ч. 01.03.2011. » |
|
Hvala Indijanac Džons!
Malo pojašnjenje - ovo je uvod priče koju sam poslao na jednu online književnu radionicu. Postavio sam samo uvod jer je priča duga (oko 6000 slovnih mesta) pa nisam hteo da mučim ljude sa kompletnim tekstom. Naravno, ukoliko neko želi da pročita celu priču, neka je potraži pod imenom ''velika pljačka dartendala''. :)
Ideja mi je da kroz analizu ovako malih segmenata naučim gde sve grešim - recimo, za ''bez obzira na to'' nisam imao pojma, a sigurno sam stalno grešio. Zato, još jednom - hvala.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
ivica
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: ivica milarić
Струка: dipl. psiholog
Поруке: 12
|
|
« Одговор #5 у: 13.44 ч. 02.03.2011. » |
|
Evo novog pasusa, ovog puta početak jednog većeg dela.
<<>>
Počelo je 2008.
Dok se zemlja mrvila pod zubima pohlepe i bogohuljenja, daleko, preko svih mora sveta, u srcu imperije okupatora, nova ruka tame dobijala je formu.
Mi, sveti ratnici, preživeli smo Sadamovu osvetoljubivu mržnju i sačekali dan kada smo pevali na njegovim vešalima. Preživeli smo Amerikance, njihovo skupo oružje i lažljive jezike i videli dan kada su njihove vojne baze vraćene pustinji. Gledali smo naše sunarodnike, sinove sultana-dželata kako nam raznose kuće, žene i decu svojim bombama, ali smo isklesali domovinu iz njihovih gramzivih arapskih šaka.
Preživeli smo Veliki rat koji je potom usledio.
Mi smo ljudi Armije. Naša krv je pala na zemlju i tu smo prolili sumpor iz neverničkih vena. Ovo tlo je sada naše.
Borili smo se za domove i na kraju, samo je crni barjak sa svetim rečima ostao uspravan. Sada podrhtaji i dalje zanose našu novu državu, ali veliki zemljotres je prošao. Alah nam je dao snagu da pretrpimo, jer je on na strani odlučnih. Izašli smo iz ruševina kao pobednici, neka je hvaljeno njegovo ime.
Ali, dok je oluja besnela nad Irakom, druga mnogo pogubnija, dobijala je na snazi u prokletoj Americi.
<<>>
Kao i u prethodnom segmentu, ukoliko primećujete nešto, voleo bih da znam gde sam pogrešio.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Индијанац Џоунс
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 72
Tatanka, tatanka!
|
|
« Одговор #6 у: 23.16 ч. 02.03.2011. » |
|
Једино, можда, зарез у овој реченици: „Борили смо се за домове, и на крају...” (без зареза звучи као да хоћеш да кажеш: „Борили смо се и на крају и на почетку...”), као и зарез иза ријечи „друга” у посљедњој реченици: ...друга, много погубнија...
А и компаратив ријечи погубна (погубнија), у истој реченици, некако ми безвезе звучи. Исто као кад кажеш смртоносно, смртоносније и најсмртоносније. Ако је нешто смртоносно, тј. доводи до смрти, не може више или највише да доведе до смрти. Смрт је, ваљда, крај, нема даље. Тако и ријеч погубно, односно, погубнија, како у тексту пише.
Остало је у реду. Можда ја детаљишем превише...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
Skr. je skr. za skr.
|
|
|
ivica
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: ivica milarić
Струка: dipl. psiholog
Поруке: 12
|
|
« Одговор #7 у: 01.53 ч. 03.03.2011. » |
|
Hvala Indijanac!
Možda bih mogao da iskoristim ''opasno'' umesto ''pogubno''.
Hvala ti još jednom, ovo je početak solidno velikog dela, pa stavljam uskoro delove narednih poglavlja. Nadam se da ću tako uspeti da uhvatim neke stalne greške. . .
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Индијанац Џоунс
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 72
Tatanka, tatanka!
|
|
« Одговор #8 у: 19.19 ч. 03.03.2011. » |
|
Опаснија, бјеснија, разорнија, јача... шта год.
Нема на чему. Трудићу се да пратим.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.21 ч. 03.03.2011. од Indijanac Džons »
|
Сачувана
|
Skr. je skr. za skr.
|
|
|
ivica
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: ivica milarić
Струка: dipl. psiholog
Поруке: 12
|
|
« Одговор #9 у: 20.00 ч. 03.03.2011. » |
|
Odlično! Evo novog segmenta, ovaj put uglavnom dijalozi.
<<>>
Bronks pre zore. Mervin spava sa ženom, njihova dva sina nalaze se u susednoj sobi. Niko ne čuje teške čizme koje prave meke korake. Da su Mervin i njegova porodica znala da dolaze, ovi zvukovi bi im probijali bubne opne.
Đonovi razvaljuju vrata spavaćih soba.
Sada su svi budni. Roditelji su bučni, deca krota.
Izvučeni su iz kreveta i položeni na stomake u hodniku.
Specijalci su tihi, nema potrebe za agresivnim dranjem koje inače koriste.
- Šta to radite! – Mervin ječi.
Hodnik je mračan. Tamu presecaju samo snopovi ručnih lampi.
- Gospodine Stjuart, uhapšeni ste pod sumnjom da ste podsticali nasilje.
- Šta to govorite?Pustite nas!
Ruke ga dižu sa tepiha, a crna kaciga pribija mu se uz lice.
- U pitanju je sadržaj objavljen na sajtu slobodaprotivdiktature. Imate pravo da ćutite. Sve što kažete može biti upotrebljeno protiv vas. . .
- Oh, bože, Mervine! – zaječala je gospođa Smit. – Našli su nas! IP adrese. . .
- Gospođo, prema specijalnom aktu. . . – počinje policajac.
- Ćuti! – viče Marvin. – Moja žena ništa ne zna o ovome.
- Sada je kasno. Upravo ste pružili osnov za sumnju da ste bili uključeni ili znali za aktivnosti vašeg supruga. Prema INB aktu, član 2, moramo i vas da privedemo.
- Računar je dole – govori novo maskirano lice koje se pojavljuje na stepeništu.
Komandant podiže Marvina na noge i okreće se ka drugim razvaljenim vratima.
- Šta ste našli kod klinaca?
- Ništa – odgovara neko.
- Okej, idemo sa ovo dvoje – kaže i svetla u hodniku se napokon pale. – Neka neko ostane sa decom dok se socijalna služba ne pojavi.
Marvin gleda sinove. Obojica su na kolenima, čelima naslonjeni na zid. Vidi da imaju crne džakove preko glave, pa odustaje od opraštanja. Čuje kako jecaju. Njegova žena pokušava da im se obrati, što izaziva novi talas plakanja.
Njihov dom je pun specijalaca u crnim uniformama. Ispod šlemova i fantomki, njihove oči su jedva vidljive. Ipak, Marvin primećuje da obaraju poglede dok ih sporvode prema ulazu.
- Ostavite moju ženu. Priznaću.
- Ćuti – odgovara komandant.
<<>>
Ideje?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Индијанац Џоунс
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 72
Tatanka, tatanka!
|
|
« Одговор #10 у: 22.19 ч. 03.03.2011. » |
|
Па додао бих опет неке зарезе, али нису обавезни. Може и овако. Једино послије прве Мервинове реченице додај упитник прије узвичника. Није ми јасно ово с њиховим именима. Полицајац Мервина зове г. Стјуарт, а његова жена се презива Смит... Је ли он Стјуарт Смит, а зову га Мервин, или му је то средње име? А жена му је мало паглу, ако смијем да примијетим, или само размишља на глас.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
Skr. je skr. za skr.
|
|
|
ivica
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: ivica milarić
Струка: dipl. psiholog
Поруке: 12
|
|
« Одговор #11 у: 16.59 ч. 04.03.2011. » |
|
E, počeo sam ovo da pišem pre 2 ili 3 godine, pročitao sam taj segment više desetina puta, i nisam primetio da koristim dva imena. Čovek treba da se zove Mervin Stjuart, a njegova žena gospođa Stjuart - kakav previd, hvala!
A u pravu si i za ženu, izgleda pomalo tupavo. To bih takođe mogao malo da prepradim. Evo početka sledećeg poglavlja:
<<>>
Ja sam Saladin i nosim ime jednog od najvećih ratnika islama. Kada je krvavo-beli steg krstaša došao u zemlju polumeseca, plemena su padala pod oklopnim ljudima, sve dok anđeo nije spustio mač u ruke Salaha ad-Din Jusifa, sina Ajubija, pruživši mu blagoslov Najmilostivijeg u borbi protiv nevernika. Saladin, najveći među velikim, povratio je sveti grad. Mesto sa kog se Muhamed podigao u nebo ponovo je bilo pod kontrolom njegovih sledbenika.
Roditelji su mi dali to ime i moja sudbina bila je određena.
Kao slavni imenjak, i ja sam se rodio u turbulentnom vremenu. Moji roditelji napustili su rodno selo u Pakistanu tokom ranih osamdesetih i došli da traže bolji svet u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Želeli su da žive kao ljudska bića; da osete radost i sreću uređenog života, a ne da se muče za šaku dolara.
Ali, nije bilo sreće sa druge strane okeana, bar ne za ljude poput mojih roditelja. Njihov jezik nije bio poželjan, kao ni lica i boja kože. UAE je želeo samo njihove ruke i znoj sa čela. To su im moji roditelji i dali. Tu, u siromašnim predgrađima Dubaia, daleko od nebodera na obali, ja sam se rodio.
Moju majku je porodio indijski lekar, čovek koji je radio u kao posluživač u javnom toaletu. Moj otac i on borili su se za Kašmir, samo na različitim stranama. U UAE to više nije bilo bitno. Čovek je pomogao majci da se porodi u pustinjskom bespuću našeg imigrantskog naselja. Udahnuo sam prvi put ispod užarenog lima montažne kuće-kontejnera gde je moja porodica živela. Pored oca, čekali su me stariji brat i sestra.
Od tada, video sam i osetio samo poniženje. Gledao sam kako se bogati beduini koji pre 50 godina nisu ni znali šta je to automobil obraćaju mom ocu sa ''magarac''. Gledao sam bespomoćno kako majka umire, jer su jedini lekovi koje smo mogli da priuštimo bili loši. Bio sam tu kada su uhapsili mog brata jer je protestvovao zbog loših uslova na radnom mestu. Deportovali ga u Pakistan, iako je rođen i odrastao u UAE. Bili smo građani drugog reda, i nikoga nije bilo briga kako živimo, dogod možemo da služimo našim gospodarim.
Sve to gledale su moje stare oči.
Poslednja stvar koju sam sa njima video bilo je uplakano lice sestre nakon što mi je konačno priznala da ju poslodavac, imućni bankar svakodnevno siluje.
To se desilo leta 2003. Kada sam je saslušao, odlučio sam da više neću da trpim. Užasan mulj koji sam nosio u grudima počeo je da ključa i izvire iz svake pore. Znao sam šta moram da učinim.
Našao sam kuću gde je moja sestra radila i pozvonio. Otvorio je on i umesto reči, dobio je nož u stomak. Bio sam jedva stariji od dečaka, ali nisam oklevao. Pas je umro polako, a ja sam samo gledao. Nisam osetio sažaljenje, nisam uživao. Pas je morao da umre, ja sam morao da ga ubijem.
<<>>
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Индијанац Џоунс
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 72
Tatanka, tatanka!
|
|
« Одговор #12 у: 14.34 ч. 05.03.2011. » |
|
Pocrvenio sam ono što mislim da treba da ispraviš, a u zagradi iza te rečenice sam objasnio zašto.
<<>>
Ja sam Saladin i nosim ime jednog od najvećih ratnika islama. Kada je krvavo-beli steg krstaša došao u zemlju polumeseca, plemena su padala pod oklopnim ljudima, sve dok anđeo nije spustio mač u ruke Salaha ad-Din Jusifa, sina Ajubija, pruživši mu blagoslov Najmilostivijeg u borbi protiv nevernika. Saladin, najveći među velikim, povratio je sveti grad. Mesto sa kog se Muhamed podigao u nebo ponovo je bilo pod kontrolom njegovih sledbenika.
Roditelji su mi dali to ime i moja sudbina bila je određena.
Kao slavni imenjak, i ja sam se rodio u turbulentnom vremenu. Moji roditelji napustili su rodno selo u Pakistanu tokom ranih osamdesetih i došli da traže bolji svet u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Želeli su da žive kao ljudska bića; da osete radost i sreću uređenog života, a ne da se muče za šaku dolara.
Ali, nije bilo sreće sa druge strane okeana, bar ne za ljude poput mojih roditelja. Njihov jezik nije bio poželjan, kao ni lica, ni boja kože. (Moraš da ideš do kraja sa 'ni'.) UAE su želeli samo njihove ruke i znoj sa čela. (Siguran sam da ne ide 'želeo', ali nisam siguran da li treba želela, kao država, ili želeli, kao Emirati. Skraćenica se uvijek čita kao neskraćena riječ i tako moraš da formiraš i tekst uz nju, pa bi, možda, pravilno bilo napisati 'želeli'. Iz istog razloga, samo da napomenem, nije pravilno dodavati nastavke ovakvim skraćenicama, npr.: 'Živim u SAD-u, a radim u UN-u.') To su im moji roditelji i dali. Tu, u siromašnim predgrađima Dubaija, daleko od nebodera na obali, ja sam se rodio. (Pišemo: Nokija, Nokije, Nokiju, Nokijom... Ti si ovdje smjestio Dubai u genitiv srpskog, pa zato i moraš da dodaš 'j': Dubai, Dubaija, Dubaiju...)
Moju majku je porodio indijski lekar, čovek koji je radio i kao posluživač u javnom toaletu. Moj otac i on borili su se za Kašmir, samo na različitim stranama. U UAE to više nije bilo bitno. Čovek je pomogao majci da se porodi u pustinjskom bespuću našeg imigrantskog naselja. Udahnuo sam prvi put ispod užarenog lima montažne kuće-kontejnera gde je moja porodica živela. Pored oca, čekali su me stariji brat i sestra.
Od tada, video sam i osetio samo poniženje. Gledao sam kako se bogati beduini, koji pre 50 godina nisu ni znali šta je to automobil, obraćaju mom ocu sa ''magarac''. (Zarezi, ovdje su potrebni.) Gledao sam bespomoćno kako majka umire, jer su jedini lekovi koje smo mogli da priuštimo bili loši. Bio sam tu kada su uhapsili mog brata jer je protestovao zbog loših uslova na radnom mestu. (Bez 'v' je pravilno - ne protestVovao.) Deportovali su ga u Pakistan, iako je rođen i odrastao u UAE. (Pomozi glagolu!) Bili smo građani drugog reda, i nikoga nije bilo briga kako živimo, dok god možemo da služimo našim gospodarima. (Pretpostavljam da su ovo greške pri kucanju.)
Sve to gledale su moje stare oči.
Poslednja stvar koju sam sa njima video bilo je uplakano lice sestre nakon što mi je konačno priznala da ju poslodavac, imućni bankar, svakodnevno siluje. (Zarez...)
To se desilo leta 2003. Kada sam je saslušao, odlučio sam da više neću da trpim. Užasan mulj koji sam nosio u grudima počeo je da ključa i izvire iz svake pore. Znao sam šta moram da učinim.
Našao sam kuću gde je moja sestra radila i pozvonio. Otvorio je on i umesto reči, dobio je nož u stomak. Bio sam jedva stariji od dečaka, ali nisam oklevao. Pas je umro polako, a ja sam samo gledao. Nisam osetio sažaljenje, nisam uživao. Pas je morao da umre, ja sam morao da ga ubijem.
<<>>
Samo da ti kažem, ja nisam stručnjak za srpski jezik, samo ispravljam ono za koje sam prilično siguran da nije pravilno.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 14.43 ч. 05.03.2011. од Indijanac Džons »
|
Сачувана
|
Skr. je skr. za skr.
|
|
|
ivica
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: ivica milarić
Струка: dipl. psiholog
Поруке: 12
|
|
« Одговор #13 у: 01.13 ч. 07.03.2011. » |
|
Hvala Indijanac!
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
ivica
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: ivica milarić
Струка: dipl. psiholog
Поруке: 12
|
|
« Одговор #14 у: 13.30 ч. 08.03.2011. » |
|
Evo sledećeg dela, potraga se nastavlja!
<<>>
TV ekipa nalazila se na na balkonu gotovo sat vremena pre dolaska prvih demonstranata. Džudit, mlada novinarka, posmatrala je gomilu sa nevericom. Pola sata ranije, sve je delovalo normalno. Ulice Sijetla izgledale su isto kao i svakog drugog radnog dana.
Onda su redovi ljudi počeli da se slivaju iz sporednih uličica. Posle 20 minuta kola su prestala da se kreću. Sada su automobilske sirene i žamor hiljada glasova ispunjavali vazduh.
- Koliko su rekli? – upitala je kamermana.
- 300 000. Ali ima ih više – odgovorio je čovek posmatrajući reku ljudi preko balknskog zida.
- Kakvi su nam uglovi? Malo smo skučeni ovde.
Balkon je pripadao pravnoj firmi koja im je dozvolila da tu snimaju. Čovek je pogledao kroz objektiv kamere, zatim sa strane, pa ponovo kroz njega.
- Nije nešto, slažem se. Ne mogu da uhvatim i tebe i rulju. Moraćemo da siđemo.
- OK, ali hajde da prvo uradimo uvod ovde. Probaj da uhvatiš toranj.
- Nema problema, to se vidi odavde.
- Čekaj samo da dobijem novosti sa deska – rekla je Džudit, i uključila bežičnu vezu u uhu.
Glas jednog od dežurnih novinara odmah se javio.
- Šta se dešava? – pitala je.
- Panduri su naseli. Niko se nije pojavio na lokacijama osim ljudi sa molotovljevim koktelima. Crne ekipe anarhista, svi sa gas-maskama i ostalom demonstrantskom opremom. Uopšte nema običnih građana. Evakuisali su obližnji regrutni centar. Sidni je tamo, kaže da bar tri pandurska autobusa gore.
- Zajebali su policiju – rekla je kamermanu. – Kako su to uspeli?
- Nemam pojma – čula je u uhu. – Imamo nepotvrđene izveštaje da su neki navodno neki nosili policijske uniforme. Glasine kruže da su neki od njih bili pravi panduri.
- Šta to znači – upitala je.
- Pobuna. Delimična, u svakom slučaju, ukoliko su glasine tačne.
- Imamo li neki snimak? Da li da spominjem to?
- Poslao sam ti sirov snimak. Pogledajte, pa odluči. Ne znam šta da ti kažem – glas je zastao. – Znaš da ovi od gore filtriraju sve pre emitovanja. Ako nisi sigurna, bolje preskoči. Kako je kod vas?
- Ovde je ludnica, čoveče!Izbili su na glavne bulevare. Ima jako malo policije, a većina pokušava da sredi saobraćaj. Kada bi trebale da stignu nindža-kornjače?
<<>>
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
