OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 250
|
 |
« у: 18.22 ч. 18.12.2012. » |
|
Pozdrav svima,
Ovaj naslov članka internet izdanja B92 vijesti me je raspalio me po ušima, a sadržina članka me dotukla. Samo da kažem da čitanje shit tekstova u ovim ili drugim našim novinama, onlajn ili kako god izbjegavam kao kugu, i zato vas iskreno molim da mi vjerujete na riječ da ovaj naslov nisam vidio na mom kompjuteru :) Pošto mi je "Putari traže smjenu, Mrkonjić ne da" zvučalo blesavo poslao sam komentar na članak u vezi naslova, koji razumljivo nije objavljen jer bi stvarno odudarao od ostalih komentara u kojima se balavi je li Mrka bagra ili nije.
U tekstu članka slijedi podnaslov "Mrkonjić ne da ostavku". Nisam siguran kako bih gramatički ili logički objasnio zašto je ovo pogrešno jer nisam jezički stručnjak, ali znam sigurno da zvuči blesavo :) Možda je autor članka htio da kaže "Mrkonjić ne da pare", to bi već imalo smisla. Kako god, moguće je na primjer reći "Mrkonjić ne podnosi ostavku", ili "Mrkonjić ne daje ostavku", u konstrukciji dje glagol u prezentu ima buduće značenje. Postoji naravno mnogo drugih načina da se jasno kaže da čovjek želi da nastavi svoju ministarsku karijeru, i očigledno neuporedivo više načina da se kaže nešto besmisleno.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #1 у: 18.56 ч. 18.12.2012. » |
|
OMali, dobrodosao na forum! Sto se tice tvog pitanja, zao mi je da te moram obavestiti da te je osecaj ipak izdao!  "Mrkonjic ne daje ostavku" ili "Mrkonjic ne da ostavku" je podjednako korektno: u prvom slucaju se radi o glagolu 'davati' (nesvrseni glagol) a u drugom - 'dati' (svrseni glagol). Dakle: Dajem, dajes, daje, dajemo...itd Das, da, da, damo...itd Jos i primer? "Ja ti trazim novac, a ti ne das" - prebaci sam u potrebna lica. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #2 у: 19.02 ч. 18.12.2012. » |
|
P.S. Vidim da te buni kombinacija: "Dati ostavku".
Sasvim je tacna. Dati/davati mozes i pare i ostavku i zivot i doprinos i jos mnogo stosta.
Daje do sebe/Dati od/do/na/sa sebe. Davati/dati podstreka. Dati/davati oduska... itd.
P.P.S. Naravno, lepse bi bilo da su napisali: "Putari mu traze ostavku, Mrkonjic ne pristaje"
A i ovo: "Putari traže smjenu, Mrkonjić ne da". Lepse bi zvucalo ovako:
"Putari traze smjenu, Mrkonjic ne pristaje/popusta"
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.11 ч. 18.12.2012. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 250
|
|
« Одговор #3 у: 19.56 ч. 18.12.2012. » |
|
Hvala na dobrodošlici VladKrvoglad!
Ne buni me kombinacija "dati ostavku", prenesena značenja glagola i drugih riječi su uobičajena i jasno je da je kombinacija sasvim ispravna kad je glagol "dati" u infinitivnoj formi, prošlom ili budućem vremenu, ali nije u sadašnjem vremenu. Dakle, može se reći "Nisam dao ostavku", "Neću dati ostavku" ili "Tražili su mi da dam ostavku", ali ne i "Ne dam ostavku". Primjeri koje si naveo sa drugim imenicama samo potvrdjuju da "Ne dam ostavku" nije izuzetak u ovom pogledu. Očigledno je da je samo doslovno značenje glagola "dati" prirodna kombinacija u sadašnjem vremenu. Može "Ne dam pare" ali ne i "Ne dam podstrek", "Ne dam odušak", "Ne dam doprinos", "Ne dam značaj" itd. A kad promijeniš glagolsko vrijeme sve lijepo štima jel da? Ako uzmeš nesvršeni glagol "davati", sadašnje vrijeme u svim ovim kombinacijama zvuči odlično.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 250
|
|
« Одговор #4 у: 22.07 ч. 18.12.2012. » |
|
P. P. S. Naravno, lepse bi bilo da su napisali: "Putari mu traze ostavku, Mrkonjic ne pristaje"
A i ovo: "Putari traže smjenu, Mrkonjić ne da". Lepse bi zvucalo ovako:
"Putari traze smjenu, Mrkonjic ne pristaje/popusta"
Tražio sam opciju za editovanje posta da dodam još nešto ali ne da, pa zato novi post za moja nova jezička otkrića:) Pokušaću da dam svoj osvrt na PPS iz tvog prethodnog posta Vlad. Mislim da ne bi bilo ljepše nego bi u ovom slučaju bilo ispravno da su formulisali na neki od načina koje si predložio, ili slično tome. Sigurno da je ovo skraćivanje rečenica ili njihovo kombinovanje specifično i rezervisano za novinske naslove ali to ne podrazumijeva da se rečenice mogu mesarski iskasapiti pa da nema ni glavu ni rep. Meni "Putari traže smjenu, Mrkonjić ne da" nema smisla ni kad uzmem u obzir da je to novinski naslov. Ako se odluči da se izostavi objekat glagola u drugoj rečenici u ovakvoj konstrukciji on se mora naći u prethodnoj rečenici, i to je najčešće imenica. U ovom slučaju "Mrkonjić ne da smjenu" se može jedino protumačiti kao zahtjev putara da se neko smijeni (a članak će objasniti ko je taj), a Mrka je taj koji odlučuje da li će uvažiti njihov zahtjev, ali jasno nije on taj koji treba da se smijeni. U tom slučaju "ne da" bi se naravno tumačilo kao "ne dozvoljava" (smjenu nekoga). E ono što je autor sa naslovom htio da kaže je: "Putari traže smjenu, Mrkonjić ne da ostavku". Odlično nema šta, mogao je slobodno onda da napiše i "Putari traže smjenu, Mrkonjić ne da ostavku, a ja imam konja kojeg zovem Jabučilo". Ja stvarno ne znam da li ovi u B92 imaju lektora ili da li znaju šta je to uopšte, ali ako ovo neko lektoriše, tome srpski garant nije maternji jezik :) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #5 у: 22.45 ч. 18.12.2012. » |
|
Sto se tice ovoga:
"U ovom slučaju "Mrkonjić ne da smjenu" se može jedino protumačiti kao zahtjev putara da se neko smijeni (a članak će objasniti ko je taj), a Mrka je taj koji odlučuje da li će uvažiti njihov zahtjev, ali jasno nije on taj koji treba da se smijeni. U tom slučaju "ne da" bi se naravno tumačilo kao "ne dozvoljava" (smjenu nekoga). E ono što je autor sa naslovom htio da kaže je: "Putari traže smjenu, Mrkonjić ne da ostavku". Odlično nema šta, mogao je slobodno onda da napiše i "Putari traže smjenu, Mrkonjić ne da ostavku, a ja imam konja kojeg zovem Jabučilo". "
U pravu si. Recenica, iako jeste ispravna - ali mi sa podnaslovom znamo da je nesto drugo trebalo da bude znacenje te recenice, pa onda ispada da nije ispravno, bas kako si objasnio.
Sto se tice primera upotrebe: " (ne)dati podstrek, odusak itd.
Mislim da znam sta te ovde zbunjuje: prezent svrsenog oblika "dati" se cesto koristi za kondicional: "Kad/ako/iako dam to i to, bicu ovo ili ono". I ovakva upotreba je u praksi skoro potisnula upotrebu ovakvih glagola u cistom prezentu. (To se odnosi i na prezent drugih svrsenih glagola: biti, mognuti, htednuti itd. Ima negde i ta tema na ovom forumu.
Ali, postoje i dalje poneke situacije gde se moze doci do cistog prezenta.
"On napravi listu, a ja (ne)dam potpis. On je umnozi, a ja (ne)dam formu".
"Vi dosli po konja, a ja vam dam mazgu" (Ljudi danas koriste radije "dajem, davati" za ovakav slucaj, ali to nije eksplicitno jedina mogucnost - a postoji i sitna razlika u znacenju u upotrebi jednog ili drugog oblika: "dajem" znaci - ja naturam mazgu ali vi jos odbijate, dok sa "dam" znaci da ima da uzmete ono sto ima. A drugo je znacenje da se onaj sa mazgom izruguje kupcima konja.
"Dajes li ostavku/Daj ostavku!? - Ne, ne dam ostavku ni za milion!"
"Dati odusak" - "Ja sebi (ne)dam odusak u prirodi".
"Svaki put (ne)dam podstrek radnickoj klasi, ali i kapitalistima"
"U takvom slucaju/kad niste korektni, ne dam doprinos"
"Traze mi da (ne)dam svoj doprinos"
itd.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #6 у: 22.49 ч. 18.12.2012. » |
|
P.S. Imas arhaicnu formu 'dadnuti'. Probaj sa njom i sam naci primere, mnogo je lakse: "dadnes" sebi prostora za lakse snalazenje... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 250
|
|
« Одговор #7 у: 12.13 ч. 19.12.2012. » |
|
1. "On napravi listu, a ja (ne)dam potpis. On je umnozi, a ja (ne)dam formu".
2. "Vi dosli po konja, a ja vam dam mazgu" (Ljudi danas koriste radije "dajem, davati" za ovakav slucaj, ali to nije eksplicitno jedina mogucnost - a postoji i sitna razlika u znacenju u upotrebi jednog ili drugog oblika: "dajem" znaci - ja naturam mazgu ali vi jos odbijate, dok sa "dam" znaci da ima da uzmete ono sto ima. A drugo je znacenje da se onaj sa mazgom izruguje kupcima konja.
3. "Dajes li ostavku/Daj ostavku!? - Ne, ne dam ostavku ni za milion!"
4. "Dati odusak" - "Ja sebi (ne)dam odusak u prirodi".
5. "Svaki put (ne)dam podstrek radnickoj klasi, ali i kapitalistima"
6. "U takvom slucaju/kad niste korektni, ne dam doprinos"
7. "Traze mi da (ne)dam svoj doprinos"
itd.
Ajde još malo peglanja na ovu temu, interesantno je. Rekao sam prije da nisam stručnjak za gramatiku srpskog jezika, ali poznajem englesku gramatiku što mi malo pomogne da se snadjem sa ovim. Primjeri koje si naveo daju različite upotrebe prezenta u srpskom pa sami označio brojevima radi lakšeg snalaženja. Prvo, (1) On napravi listu. . , (4) Ja sebi dam odušak i (5) Svaki put dam podstrek. . su mogući jer se radi o upotrebi prezenta da se označi ponavljajuća aktivnosti ili aktivnost koja se radi po navici. Upotreba priloga u rečenici 5 jasno ukazuje na to, a na isti način se rečenica mogla dodatno pojasniti i u (1) i (4): Svaki put kad on napravi listu. . i Ja obično sebi dam odušak. . Ovdje ne govorimo o nečemu što se dešava sad ili "na mah" i slično, već o seriji istih dogadjaja ili navici. Engleski ima različitu gramatičku formu za ove upotrebe glagola, koja se samo za manji broj semantičkih glagolskih klasa kao što su states, performatives ili perceptive verbs poklapa sa stvarnim sadašnjim vremenom (present progressive). U srpskom jeziku je obrnuta situacija, i, bar kako mi se čini, samo glagoli čije značenje je ograničeno, tj rezultira u nečemu, su gramatički (morfološki) diferencirani. U primjeru (7) imamo infinitivni oblik glagola, dakle opet ne govorimo o prezentu. Primjer (6) mi je mutan, nisam siguran da bih rekao nešto slično, a primjer (3) mi je neprihvatljiv u bilo kojem kontekstu, kao što bi mi bilo neprihvatljivo "Ne predam dužnost ni za milion" na primjer. Sad ovaj primjer (2) je ona upotreba glagola "dati" koja je interesantna. Jeste da je teško generalizovati bez dubljeg razmišljanja o ovome, ali onako na prvi pogled, meni se čini da je glagol "dati" ili izuzetak medju trenutnim svršenim glagolima ili takvih ima veoma malo, dje je prezent prihvatljiva opcija. Ova upotreba glagola je ograničena na doslovno značenje ili prenesena značenja koja su veoma bliska doslovnom: Ne dam pare. . Ne dam mazgu. . Ne dam dozvolu. . Što se više udaljavamo od doslovnog značenja "dam nešto" postaje neprihvatljivije u prezentu. To se može lijepo ilustrovati na primjeru idioma "dati značaj" : Nije da ne dajem značaj Vašem pitanju, samo nisam siguran kako da Vam odgovorim. (dajem = pripisujem, "dam" ne valja, kao što ne bi valjalo "Nije da ne pripišem značaj. . ) Iz ove semantičke grupe glagola, na primjer, ne bi se moglo reći ni: "Ne predam dužnost!" treba nam " Ne predajem dužnost!", ili "Ne dozvolim takvo ponašanje", treba nam "Ne dozvoljavam takvo ponašanje!" , "Ne dopustim. . " treba "Ne dopuštam" itd. Ili ako uzmemo one koje Englezi zovu performatives: "Ne obećam ništa!" vs "Ne obećavam ništa!" , "Upozorim te poslednji put!" vs "Upozoravam te poslednji put!". Ili perception verbs " Ne osjetim se dobro. " vs "Ne osjećam se dobro", ili states "Ne sjetim se tvog imena. " vs "Ne sjećam se tvog imena" itd. Na kraju krajeva, postoje jasne svrhe postojanja ove dvije forme u srpskom jeziku, isto kao i u engleskom jeziku. Da zaključim, meni su "Neću dati ostavku. . " ili "Ne dajem ostavku. . " prirodne formulacije u ovom kontekstu. Opcija sa futurom je naravno osnovna da se izrazi buduće vrijeme dok se drug, prezent konstrukcija takodje često upotrebljava sa budućim značenjem, što zavisno od konkretnog glagola i konteksta može biti manje ili više protumačeno na taj način. Na primjer: Ne dam ostavku, ono, dok ne izadje kuka i motika na ulice. Prvo tumačenje je : Neću dati ostavku dok ne izadje kuka i motika na ulice, ali je moguće i tumačenje glagola "dam" kao ponavljajuće situacije: Ja obično ne dam ostavku dok ne izadje kuka i motika na ulice. Ovo drugo tumačenje zvuči tako prirodno za ovu našu sortu odje :) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #8 у: 15.08 ч. 19.12.2012. » |
|
Lepo si se potrudio da ovo izanaliziras.
Slazem se sa tobom da ima paralela sa engleskim varijantama: "Simple present & present continuous"
Ipak, podsetio bih te da se doticna forma svrsenih glagola ipak zove prezent. Jer ipak ima prezentske funkcije - pa jedna od njih jeste izrazavanje navike, jer apstraktno shvaceno, navika je ipak nesto sto ti se dogadja u prezentu, zar ne?
Drugo, upotreba ovakvog prezenta u proslosti i buducnosti jeste ipak upotreba u prezentu doticnog trenutka. "Prezent" znaci jos i "prisutnost", a ne samo "sadasnje vreme".
Engleski ima slaganje vremena, mi imamo mogucnost koristenja svrsenog glagola sa predlozima ili sa pravim futurom ili perfektom.
Trece, upotreba ovakvog prezenta za ostvarivanje kondicionala.
Ali, kako rekoh, moze se koristiti i za pravi prezent: naveo sam ti neke od primera. Sad, tebi to ne stoji, ne slazes se ili smatras da je nesto drugo prihvatljivije.
Ali, ja ti dajem primere koji jesu gramaticki korektni, ali su usled retke upotrebe postali za vecinu govornika - neprepoznatljivi. Moc navike.
Nisam ni ja lingvista - za ove primere sam upotrebio znanje i iskustvo steceno citanjem oko 4-5000 knjiga. A takve primere sam i mogao naci, jer upotreba prezenta svrsenog glagola i jeste nesto sto se koristi da ozivi, animira, unese neposrednost i prisutnost (prezent) nekom dogadjaju.
Evo ti primera.
1) Imas upotrebu prezenta kao gramaticki pravog prezenta;
2) Dogadjaj je potom opisan najuobicajenijim perfektom;
3) Te na kraju, imas prezent u proslosti, uz dodatak futura drugog (a koji se desava u proslosti! Hehe, ovo je tezak primer za naci!)
1) Sedimo u kafani. Ona fantu, a ja uzmem koka-kolu, jer kelner ne da zestoka pica: prerano je izjutra. Ona sad htedne leda i limun, ali se predomisli i bude joj lepse bez toga, zaista.
2) Sedeli smo u kafani. Ona fantu, a ja uzeh koka-kolu, jer kelner nije davao zestoka pica tako rano izjutra. Ona je htela leda i limuna, ali se predomislila i bilo joj je lepse bez toga, zaista.
3) Sednuvsi u kafanu, ona ce fantu, a ja uzimam koka-kolu, jer kelner ne daje zestoka pica ovako rano izjutra. Ona tad hoce leda i limun, ali se predomislja i bude joj zaista bolje bilo bez toga!
Zapazices koliko je bitno koje vreme se kad i u kojoj recenici upotrebilo, jer od toga i oblik nasih prezenata dobija svaki put drugu konotaciju, dok sam za sebe, pojedini oblik ponekad tesko moze opstati. Takodje su vazni i predlozi, koji dogadjaj smestaju opet u razne delove proslosti-buducnosti-sadasnjosti.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 15.18 ч. 19.12.2012. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #9 у: 16.34 ч. 19.12.2012. » |
|
Uzgred, ponovo sam procitao tvoje primere u kojima se, kazes, nelagodno osecas - to jest, smatras da se ne moze upotrebiti svrseni glagol. Nasao si lepe i interesantne primere i vidi se da si mnogo o tome razmisljao. Ipak, oslonio si se na osecaj, najvise. A osecaj se formira (obicno) ponavaljanjem primera. Za neke se primere slazem, ali vecina od njih koje si naveo, mogu se ipak ovako ili onako upotrebiti: gramaticko-semanticki su ispravni. Moj osecaj mi pruza razlicit stepen ili vrstu dozivljaja, u zavisnosti da li kazes: "Ne obecam nista" ili "Ne obecavam nista". Jasno je da je primer sa nesvrsenim glagolom taj koji se koristi u trenutku samog obecavanja. Ali, nevrsenu verziju mozes iskoristiti za izrazavanje neceg drugog - principa neobecavanja koji u tom trenutku zastupas, na primer. Opet dodajem, pitanje je navike: nesto sto se ovako retko upotrebljava, postaje strano vecini govornika. Sasvim je sigurno da izumiranje upotrebe neceg, vodi izumiranju tog neceg. I dosli smo zaista do tacke da vecina ljudi ne prepoznaje prezentsku upotrebu prezenta svrsenih glagola kao... prezent! Ali, ovde je pitanje bilo ne sta je frekventnije ili prihvacenije u upotrebi, vec da li je nesto gramaticki ispravno. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 250
|
|
« Одговор #10 у: 00.14 ч. 20.12.2012. » |
|
Hvala na interesantnoj diskusiji Vlad. Za bolju analizu ovih stvari o kojima pričamo bih trebao da ozbiljno prionem na učenje srpske gramatike za šta trenutno stvarno nemam vremena. U engleskoj lingvistici je prihvaćeno da su gramatičke konstrukcije u jeziku ispravne ako su dovoljno često upotrebljavane u rečniku većine ljudi kojima je taj jezik maternji. Pretpostavljam da znaš da se referentne knjige o upotrebi jezika i rečnici rade tako što formiraju usage panele, rade field istraživanja i slično, i onda dobiješ nešto kao "ispravno sa 63% za, ostali protiv ili uzdržani". Tako kad kažem da mi "Ne dam ostavku" para uši, a za naslov da nema smisla, to je samo jedan vote protiv, ali ne velim da neću biti preglasan.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #11 у: 19.47 ч. 20.12.2012. » |
|
Ma, i meni je svaka ovakva diskusija veoma interesantna: trazi da se ponovi gradivo, razmisli o upotrebi, uporedi... Sto se tice preglasavanja, meni nije cilj da te preglasam. A jezicke konstrukcije koje se uvode u standard zato sto su postale dominantne - postoje i kod nas. Kako to tacno funkcionise, ne znam. Jer, "istrazivanje na terenu" je tesko odredljiv pojam - neko okruzenje ce izvesnu konstrukciju koristiti kao prirodnu, a mozda nekoliko kilometara dalje, niko nije ni svestan da tako sta postoji!? Kako onda lingvisti nalaze pravi uzorak da odrede postotak frekvencije - nemam pojma. I da li to onda znaci da se nesto drugo izbacuje, potiskuje....? Ja se zato ogranicih na pokusaj priblizavanja onog sto je u nasem standardu jos uvek gramaticki prihvatljivo. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 250
|
|
« Одговор #12 у: 03.01 ч. 21.12.2012. » |
|
I meni je veoma interesantna tema, samo se spisak posjetioca ovog foruma kojima je ovo interesantno završava sa nama dvojicom čini mi se A drugi forum koji se bavi srpskim jezikom i nisam uspio da nadjem na internetu, kao ni blog ili tako nešto. Možda mi Gugl ne radi? Enivej, korpus lingvistika se bavi istraživanjima jezika, učestalosti konstrukcija, vokabularom, geografskim specifičnostima, različitim registrima govora i ko zna kakvim još aspektima jezika. Nisam siguran da li je uopšte postojalo tako nešto prije ove kompjuterske ere, ali uglavnom nevjerovatno je kolike su se mogućnosti sad otvorile za takve analize. Interesantan članak o usage panelu American Heritage rečnika sam našao odje hxxp: www. nytimes. com/2006/12/23/books/23word. html?pagewanted=all&_r=0 U članku na Wikipediji o usage panelu AHD navode se imena članova i kažu da ga čine ljudi iz oblasti u kojima je upotreba jezika značajna. Ni lingvisti ni ovi paneli ne donose odluke o tome šta je ispravno i ne utiču ni na koga kako će da govori, oni samo istražuju jezičke karakteristike. Neispravno je reći samo ono što je nejasno ili besmisleno, i čime ne prenosis sagovorniku željeno značenje na razumljiv način. Jedan takav primjer, koji se pojavljuje u svakoj gramatici engleskog jezika, i koji je sličan problemu sa ovim naslovom su dangling modifiers. Što se tiče toga kako dodje do toga da se odredjena upotreba potisne iz jezika, a neka druga opet bude dominantna tu je odgovor jednostavan. Kao i u svemu drugom i u jeziku je tačno ono što kaže onaj koji je jači:) Nekad se to bukvalno može shvatiti, pa se jezik mijenja kroz političku odluku kao što se uspješno radi odje u Crnoj Gori, i što se takodje uspješno radi još od ranije u Hrvatskoj. To se radi arhaizacijom jezika i vraćanjem nekog vokabulara i konstrukcija iz prošlosti u upotrebu, ili prihvatanjem nečega što nije standard u pisanom ili akademskom jeziku, uvodjenje tringo novih riječi itd. Nekad takve stvari i ne prodju kao na primjer u slučaju ekavizacije u Republici Srpskoj. Jezik se naravno mijenja na još mnogo načina. Mediji i internet su najvažniji tu sigurno ali i trista drugih čuda. Krajnji rezultat je da ljudi formiraju lične preferencije u upotrebi jezika. Te preferencije kod bilo koga od nas mogu da budu kontra mejnstrimu. Na primjer u naslovu, opet iz novina: "Batin sin utekao zbog C marketa" . ja bih rekao da je "pobjegao", "utekao" mi ne leži. Ili ovo: Vraćajući se svojim korenima, Srbin uvek dolazi na kraju do svetoga Save i spoznaje da je to onaj ugaoni kamen na kome se zasniva celokupna zgrada srpske duhovnosti. Čuo sam ovu metaforu sa ugaonim kamenom više puta ali je ne koristim jer mi "temelj" tu izgleda adekvatan kao preneseno značenje. Jedna meni draga osoba ne voli riječ "sutlijaš" , veli da je ružna riječ. To ne znači naravno da će ni "uteći" ni "ugaoni kamen" a ni "sutlijaš" nestati iz srpskog jezika zbog toga, jer su dio prihvaćenog vokabulara u srpskom jeziku. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 16.54 ч. 21.12.2012. од OMali »
|
Сачувана
|
|
|
|
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 250
|
|
« Одговор #13 у: 11.41 ч. 21.12.2012. » |
|
Bajdvej, "preglasati" traži subjekat u množini ili pasiv:
Komšić i Izetbegović opet preglasali Radmanovića.
ili
Bio sam preglasan po ovom pitanju.
Da bi se glagol "preglasati" upotrebio potrebno je najmanje troje ljudi, sa dvojicom ne može doći do preglasavanja. Ali za "nadglasati" na primjer je dovoljno dvojica, ili samo jedan kao u ovom primjeru sa interneta:
“Genfause, Očekivali smo vas!” uzviknuo je, da bi nadglasao vetar, i uspravio se.
A da ništa nije zapisano u kamenu čovjek možemo se uvjeriti i na ovom primjeru sa glagolom "nadglasati" koji mnogi očigledno upotrebljavaju sa značenjem "preglasati". Nije da mi je prihvatljivo, ali opet kažem, treba to staviti u procente ako baš oćemo nešto da kažemo i o ovoj upotrebi:
Na sjednici akcionara 26. juna ove godine većinski vlasnik nadglasao je manjinske akcionare i usvojio memorandum o razumijevanju, kojim je . . (kod mene u Crnoj Gori)
Samo takmicenje je postalo toliko besmisleno zbog sistema glasanja da o njemu vise ne treba trositi reci. Prosto da pozelis da ti se drzava raspadne na jos dvadeset delica da bi na Pesmi Evrovizije nekako nadglasao Ruse to je jedini nacin. (kod tebe u Srbiji)
Iranski vrhovni vođa nadglasao je svog predsjednika naređujući mu da provede zakon o snabdijevanju gorivom udaljenih sela. (a ovo je možeš pretpostaviti, sa bosanskog sajta :)
Znači "nadglasati" u ovim rečenicama je neispravno samo ako uspijem da nadjem dovoljno istomišljenika pa da "nadglasam" one koji misle drugačije.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #14 у: 14.16 ч. 21.12.2012. » |
|
Slazem se da "preglasati" trazi mnozinu.
Ali kad kazem "nije mi cilj da te preglasam", znaci da ne smatram da smo samo nas dvojica merodavni - ni na ovoj temi niti uopste na forumu. To jest, podrazumevam da vise ljudi cita i prati ovu temu, kao i da se u svakom trenutku jos neko moze prikljuciti.
A sto se tice samog foruma, nekad je ovako potiho, ali s vremena na vreme dodje do diskusija raznih vrsta, intenziteta i karaktera.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
