Fingon
посетилац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Ђорђе Благојевић
Струка: правник
Поруке: 34
|
 |
« у: 16.31 ч. 16.03.2013. » |
|
Пре пет или шест година сам прочитао роман Хенрика Сјенкјевича "Крсташи", преведен од стране Лазара Р. Кнежевића из 1934. године.
Одушевио сам се видевши колико је старих српских речи користио у свом преводу (нпр. уместо гнусне, турске речи мамуза користи словенску реч оструга). Тако, када говори о копљу за бацање (хитање), он употребљава реч сулица. Да ли је неко чуо за ову реч и да ли зна где је још могу наћи?
Направио бих и поређење са енглеским језиком, који за нашу реч копље има, бар, четири назива.
1. spear - "копље"; пешадијско копље дужине до 2,5 метaра, коришћено од старог века.
2. lance - "коњичко-витешко копље"; дебело, тешко копље, држало се прислоњено, између надлактице и ребара и коришћено је од стране коњаника (витезова) у биткама и витешким надметањима (дрвеног, заобљеног вршка) од средине средњег века (у Византији и пре тога).
3. javelin - "копље за бацање или сулица"; одговара римском копљу - pilum; користи се данас, у атлетици.
4. pike - "дугачко копље"; пешадијско копље дужине и до 7,5 метара, коришћено првенствено против коњице.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Fingon
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Ђорђе Благојевић
Струка: правник
Поруке: 34
|
|
« Одговор #1 у: 17.23 ч. 16.03.2013. » |
|
Грешка у првој реченици. Занемарите ово "из". Хтео сам рећи да је превод из 1934. године.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #2 у: 19.53 ч. 17.03.2013. » |
|
Za rec 'sulica' sam naravno cuo. Evo vrtim film gde prvi put... aha! Bio je neki roman jednog slovenackog pisca, o Slovenima. Glavni je junak bio Istok, sin staroste... eh, zaboravih ime poglavara...
Ali, setih se imena knjige: "Pod slobodnim suncem", guglam pisca: Fran Finzgar. Guglam i ostalo:
Istok, sin staroste Svaruna.
Takodje, setih se i knjige "Rimska vojska"; Neki je Engleski autor, izdanje neke od biblioteka za decu. Dakle, sulica = pilum. (Lako koplje za bacanje, koje ako ne pogodi, iskrivi se i ne moze ga neprijatelj baciti nazad)
Postoje razne vrste kopalja, gde se motka kombinuje sa kukom, srpom, sekirom, cekicem ili kombinacijom vise oruzja.
Znam samo ime jednog od tih bodila: helebarda. Evo, prateci linkove na wikipediji, saznajem i za "bojne kose" i jos jedno, slicno oruzje, "glejv" - sto je ocito prevod sa engleskog.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #3 у: 20.59 ч. 17.03.2013. » |
|
Setih se jos: Harpun - za ribolov. Dzilit, turcizam - koplje za bacanje = sulica. "Dzilitnuti se". Evo ti i jedan zanimljiv link: http://hladnooruzje.net76.net/index.htm |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Fingon
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Ђорђе Благојевић
Струка: правник
Поруке: 34
|
|
« Одговор #4 у: 22.41 ч. 17.03.2013. » |
|
Хвала за линк. Изгледа да сулица није застарела као реч. Драго ми је што има људи који без размишљања знају за њу.
Чуо сам за џилит, и то у поменутој књизи "Крсташи", али ту преводилац даје објашњење појма џилит и тврди да је то дугачко копље са гвозденом пречагом на дну вршка, првенствено намењено лову на дивљег вепра или медведа. На свим другим местима џилит се помиње као лако копље за бацање, што је мени било познато, али из разлога што је турцизам нисам га ни желео помињати у својој првој поруци.
Знам и за Финжгарову књигу. Можда је будем купио.
Што се тиче хелебарде и осталих комбинованих врста, познато ми је да их има много, али их не сврставају у копља (како се наводи у енг. литератури, због тога што им сечиво није у равни, паралелно са мотком, већ је нормално у односу на њу; тј. не користе се за убадање, него за просецање).
Узгред, да ли има разлике у значењу између глагола помињати и спомињати?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #5 у: 08.28 ч. 18.03.2013. » |
|
Vec glagoli "dzilitati se", "dzilitnuti se", "dzilitnuti" - pokazuju da je "dzilit" prevashodno nesto sto se baca. Naravno, kao sto u narodu imena drveca variraju od kraja do kraja: smreka ili smrca, te omorika = latinski Picea, ali smreka ili borovica ili kleka = latinski Juniperus, da ne pominjem da se pod 'jela'(Abies) obicno u narodu svrstava i bor i jela i omorika(smreka) i kleka i tuja - zakljucak je da ce neko pogresiti i dzilitom nazvati tesko lovacko koplje umesto lakog.
Pominjati i spominjati su sinonimi.
Etimologija je: po(novo) mniti (misliti, biti svestan, smatrati) = "pomen" (secanje, ali i crkveni obred u secanje) =>"pomenuti, pominjati", ali i "opomenuti, opominjati, opomena, te napomena, napominjati, napomenuti"
S(a) pomen(om) = spomen" => "spominjati, spomenuti", kao i "spomenik", "spomen", "spomenar"
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
