Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  uzrasna ili uzrastna grupa?
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.15 ч. 12.05.2026. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице
 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: uzrasna ili uzrastna grupa?
Странице: [1] 2  Све
« претходне следеће »
  Штампај  
Аутор Тема: uzrasna ili uzrastna grupa?  (Прочитано 28850 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Minkica
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 3
« у: 14.09 ч. 29.09.2013. »
uzrasna ili uzrastna grupa

Vidim da se na internetu u objavama obrazovnih ustanova koriste oba oblika.  Priznajem, zbunili su me. . .
Koji oblik je tačan?
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137
« Одговор #1 у: 23.51 ч. 29.09.2013. »
Uzrast. Uzrasna grupa.
Mast. Masna kiselina.
Slast. Slasna slanina.
Naizust. Naizusno.
Сачувана
Minkica
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 3
« Одговор #2 у: 15.18 ч. 30.09.2013. »
Hvala!
Tako i pišem - uzrasna. 
Сачувана
tritacke
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 11
« Одговор #3 у: 13.31 ч. 06.10.2013. »
Rekao bih da je pravilno uzrasna, ali postoje slučajevi u kojima se suglasnička grupa -stn- ne uprošćava, najčešće u rečima stranog porekla (kontraSTNi, azbeSTNi. . . ).
Сачувана
Thomas OMalley
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 36
« Одговор #4 у: 13.17 ч. 13.10.2013. »
Evo primjer iz Pravopisa srpskog jezika u vezi muškog roda sličnih pridjeva str.152 pod b): ako je mast onda je mastan, ako je strast onda strastan, ako je slast onda je slastan itd.

Glavno je pravilo da književni jezik i njegova norma (i podrazumijeva se autor i autorova baba iz Leposavića) ne priznaju ove po analogiji uprošćene oblike; pravilno je, dakle, samo bolestan, vrstan, žalostan, izvrstan, svjestan, mastan, pakostan, strastan, umjestan i neumjestan, častan i sl. (prije toga se veli da se ovo t izostavlja u narodnim govorima i žargonu)

Pomenuti književna norma&mi&baba iz Leposavića u daljoj elaboraciji dozvoljavaju da se nepismenost ponekad ušunja u jezik pa onda oni htjeli-ne htjeli moraju da priznaju to kao književni jezik. Evo citat:

Ipak ovo pravilo nije bez izuzetaka: ...izuzetak br.3 Imamo razloga da pored pristrastan i nepristrastan priznamo i varijantu pristrasan i nepristrasan, ne samo zbog rasprostranjenosti u razg. jeziku nego i zato što se veza sa pojmom strast sasvim zamaglila i što se ovom varijantom ublažava za naš jezik neprirodna nagomilanost suglasnika.

Na stranu sad potpuno nedefinisano i nejasno korišćenje fraza "književni govor" vs "narodni govori&žargon" i ovaj problematični udbaški sistem priznavanja vs zabranjivanja u jeziku, ovo sa zamagljivanjem & nagomilavanjem je tek zamagljen argument. Kako su to suglasnici nagomilani u pristrastan a nisu u neumjestan, i kako kad izostavimo t u pristrastan to pomaže da se izbjegne nagomilanost a nećemo da nam to pomaže u neumjestan? Ili kako ovo pravilo zamagljivanja radi sa "nepristrasan" a ne radi sa "neumjestan", i kad tačno znamo da se značenje zamaglilo a kad ne.  I onda, imamo slučaj baš sa ovim "neumjestan" da je to znatno rjedje upotrebljavana varijanta od "neumjesan", ili sa ovim drugim možemo reći da su obije upotrebe široko zastupljene, šta da radimo sa tom činjenicom? E tu je čitava svrha ovih pravopisa i priručnika o upotrebi jezika - sistem je da pronadješ dvije paralelne upotrebe riječi u jeziku i onda drvlje i kamenje po jednoj a druga je čist i pravilan jezik, onako sve po kosmičkim zakonima i šablonima kako treba da bude. I kako se babi iz Leposavića svidja naravno. Uglavnom da rezmiram argumente protiv masan i strasan i sl. navedene u ovom mudrom jezičkom poučku:

1. nije to književni jezik (ovaj argument je svuda, ali bukvalno, Sveti Duh Pravopisa). Fraza "književni jezik" sama po sebi nije definisana i primjena ovog pravila je stvar diskrecije autora Pravopisa
2. dopuna prvog pravila: to su "narodni govori", "žargon" (sa dubioznom upotrebom ove riječi), a podrazumijevana interpretacija bi uključila i shvatanje proskribovanih upotreba kao "uličnog jezika", "govora svjetine" i sl.
3.dopuna dopune prvog pravila, isto lajtmotiv: nepismenost (obično ide sa pričom o propasti jezika u kontekstu opšte propasti, sa akcentom na moralnom posrnuću naroda)
4.književna norma zabranjuje (književna norma je isto sveprisutna, može se shvatiti kao ovaploćenje Svetog Duha Pravopisa, ali su tačne informacije o tome šta znači razumom jasno nedokučive)
5.dopuna četvrtog pravila: mi ne priznajemo (pod 3) imamo razloga da priznamo..). Autor ima razloga da prizna, a i da ne prizna, a jasno ima i dovoljno drskosti i bezobrazluka da propisuje jezik kakav se njemu svidja, pa šta god prosta svjetina govorila.
6.moja baba iz Leposavića to nikad ali nikad ne bi rekla
7.to nije po pravilu (ovog puta doslovno shvaćeno, ono 2+2 je 4 tu nema rasprave). Ako je mast onda je mastan, slast onda je slastan, strast onda je strastan, ali ako je pristrast onda ne znači da je pristrastan jer se zamaglila pristrast.

U ovim pravopisima i jezičkim priručnicima i nećeš naći proskribovanje upotreba kao na primjer onog Djoganijevog lokativa "Čekam te kod kolima" kao jasno marginalne upotrebe. Jok. Dnejmovdgejm ide drugačije, nadješ raširenu upotrebu riječi i onda je ocrniš kao nepismenost što bi prost narod reko a onu što ti se svidja proglasiš normom.
« Задњи пут промењено: 13.25 ч. 13.10.2013. од Thomas OMalley » Сачувана
Thomas OMalley
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 36
« Одговор #5 у: 16.14 ч. 13.10.2013. »
 Da dodam ovu odredbu iz Srpskog jezičkog priručnika sa ovim t na ovom mjestu kao vitalnim pitanjem za pravilnu upotrebu srpskog jezika: da ga stavim ili ne.

Za pridev čudovišni u Pravopisu iz 1960. uopšte nije bio naveden neodredjeni vid; morao bi glasiti čudovištan (tako je u rečniku Matice srpske i u Pravopisu iz 1993), budući da je izveden iz imenice čudovište. Ipak ima mišljenja da bi se mogao odobriti i oblik čudovišan, čest kod novijih pisaca.

Znači ima mišljenja da bi se moglo odobriti da se piše i govori "čudovišan"? WTF? Eto sad kad to zvanično ODOBRE da bar to ne griješim, to me pitanje opterećivalo baš. Jebote ovo kao da pišu o Fapovom mjenjaču života mi Smiley Uglavnom da ponovim moj stav o ovakvoj vrsti bulažnjenja: blesav je načisto ko pridaje imalo važnosti ovakvim shit jezičkim receptima. Ali načisto je blesav.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137
« Одговор #6 у: 16.36 ч. 13.10.2013. »
OMali,
Nemoj zbunjivati ljude.
Mast -> mastan. ALI: MASNI ustipci, a NE masTni ustipci. (Siguran sam da cak ni ti ne govoris ovako!)

Dakle, opet konkretno za pitanje "uzrasni-uzrastni":
Uzrast -> uzrasTan. Ali, uzrasni problemi a ne uzrastni problemi.
Сачувана
Thomas OMalley
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 36
« Одговор #7 у: 18.05 ч. 13.10.2013. »
Pa Vlad svih mu dabrova Ontarija lijepo sam naveo da se radi o pridjevima muškog roda na početku posta, i ni na jednom mjestu nisam navodio primjere sa drugim rodovoma. Radi se o tome da ova logika mast je pa mora mastan, i slast je pa mora slastan i tako stalno osim u slučaju izuzetaka, koji se odobravaju dekretom, to meni nema smisla Vlad. Jezik je takav kakav je, i uzaludan je posao pokušavati da konstruišeš jezik kao idealan šablon. I blesavo je to raditi. Squaring the circle. "Masan" je upotreba za koju bih se opredijelio u bilo kojem kontekstu ili situaciji i ne smatram da je to žargon, i nikakav "narodni govor"  ili kako već nazivaju to u ovim shit priručnicima. Zašto ne provjeriš na Guglu kontekste u kojima ljudi koriste "masan" i sam se uvjeriš ima li smisla tako raširenu upotrebu nazivati žargonom ili ne, zbog nekih suludih uopštavanja i konstruisanja u jeziku. Vjerovatno da bi isključiva upotreba za koju bih se opredijelio bila i "neizvjesan" a i druge nabrojane riječi bi zavisno od kolokacije dolazile u obzir bar kao alternativa u mojem rječniku. Za ovu divlju ali eto pravilnu varijantu "čudovištan" ili nečijem odobravanju ili neodobravanju standardnog srpskog vokabulara o tome neću ni pričam. Razumno obrazovan čovjek kao domaćin u svom jeziku koji je spreman da prihvati takvu vrstu bulažnjenja kao pravilo a ne vjeruje ni svojoj jezičkoj intuiciji  ni prostim faktima do kojih može doći na Guglu zaslužuje dijagnozu, onu od psihijatra.
Uvijek se zapitam je li ovi ljudi što pišu ove stvari, je li imaju internet, jesu li čuli za Gugl i bi li bilo ikako moguće da vide kako se riječi definišu u Oksfordskom rječniku kao standardu rječnika u engleskom jeziku. Pa da uporede pristup, možda im sine.

"Uzrastan" nije riječ u upotrebi u srpskom jeziku koliko mi je poznato i ne znam šta bi uopšte trebala ta riječ da znači pa onda svejedno zaista je li ima t ili nema.
« Задњи пут промењено: 18.33 ч. 13.10.2013. од Thomas OMalley » Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900
« Одговор #8 у: 10.04 ч. 16.11.2013. »
Мене сте збунили.. Може ли неко да сажме основна правила у вези са овим? Значи, која су правила, који изузеци?

Колико је мени познато, правилно је:

ма́стан, ма́сна, ма́сно | у̏зра̄стан, у̏зра̄сна, у̏зра̄сно | ко̀нтрастан, ко̀нтрастна, ко̀нтрастно

Разлог за то је правило да се, осим у придевима изведеним од страних речи, 'т' губи испред 'н'.
« Задњи пут промењено: 10.23 ч. 16.11.2013. од s.z. » Сачувана
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900
« Одговор #9 у: 17.25 ч. 17.11.2013. »
Цитирано: Thomas OMalley на 18.05 ч. 13.10.2013.
Pa Vlad svih mu dabrova Ontarija lijepo sam naveo da se radi o pridjevima muškog roda na početku posta, i ni na jednom mjestu nisam navodio primjere sa drugim rodovoma. Radi se o tome da ova logika mast je pa mora mastan, i slast je pa mora slastan i tako stalno osim u slučaju izuzetaka, koji se odobravaju dekretom, to meni nema smisla Vlad. Jezik je takav kakav je, i uzaludan je posao pokušavati da konstruišeš jezik kao idealan šablon. I blesavo je to raditi. Squaring the circle. "Masan" je upotreba za koju bih se opredijelio u bilo kojem kontekstu ili situaciji i ne smatram da je to žargon, i nikakav "narodni govor"  ili kako već nazivaju to u ovim shit priručnicima. Zašto ne provjeriš na Guglu kontekste u kojima ljudi koriste "masan" i sam se uvjeriš ima li smisla tako raširenu upotrebu nazivati žargonom ili ne, zbog nekih suludih uopštavanja i konstruisanja u jeziku. Vjerovatno da bi isključiva upotreba za koju bih se opredijelio bila i "neizvjesan" a i druge nabrojane riječi bi zavisno od kolokacije dolazile u obzir bar kao alternativa u mojem rječniku. Za ovu divlju ali eto pravilnu varijantu "čudovištan" ili nečijem odobravanju ili neodobravanju standardnog srpskog vokabulara o tome neću ni pričam. Razumno obrazovan čovjek kao domaćin u svom jeziku koji je spreman da prihvati takvu vrstu bulažnjenja kao pravilo a ne vjeruje ni svojoj jezičkoj intuiciji  ni prostim faktima do kojih može doći na Guglu zaslužuje dijagnozu, onu od psihijatra.
Uvijek se zapitam je li ovi ljudi što pišu ove stvari, je li imaju internet, jesu li čuli za Gugl i bi li bilo ikako moguće da vide kako se riječi definišu u Oksfordskom rječniku kao standardu rječnika u engleskom jeziku. Pa da uporede pristup, možda im sine.

"Uzrastan" nije riječ u upotrebi u srpskom jeziku koliko mi je poznato i ne znam šta bi uopšte trebala ta riječ da znači pa onda svejedno zaista je li ima t ili nema.



Да наше стручњаке имамо разлога критиковати, имамо, али ове што наводите није разлог за то. Ви мешате стандардни језик - који (би требао да) се користи у просвети, медијима, издаваштву и општој званичној употреби - са свакодневним језиком који ми сви лично и понаособ употребљавамо. Цела сврха стандардног језика је да буде медиум комуникације који, ако су обе стране подједнако упознате с њим, може служити у сврху јасне размене информације. Стандардни језик није ту да буде у потпуности природан вама или мени, нити је то што нама лично није 'природан' икакво мерило. Наравно, није добро ни да стандардни језик свима буде неприродан и стран, па ако је тако, свакако треба преиспитати ствари. У овом конкретним случају, треба проверити и историју употребе тог 'т' у изведницама. Да ли се ради о некој хиперкоректности која је довела до вештачког задржавања 'т'; да ли је можда 'т' било коришћено и испред 'н' (што је сада неправилно, па тако имамо облик 'масна' а не 'мастна'); да ли постоји забуна у народу, а биће да постоји. Док се то не разјасни, треба се држати устаљеног правила у писању (не говорим да требате свој говорни језик мењати).

Ово помињање енглеског од стране разноразних форумаша (говорим уопштено, а не вама лично) - који најчешће не познају енглески баш тако добро, па падају у замку наивног величања истог - ме заиста нервира. Оксфордски речник није нимало напреднији од наших речника. Енглески је језик без званичне норме, али с разним нормама у употреби - хаотично стање које небих желео да видим у свом језику, а које разноразни патолошки заљубљеници у све страно тако безумно форсирају као неко богонадахнуто решење.

И какве везе има 'Гугл' са овим? Какве везе има интернет? Па на интернету је 'српски' језик који већина користи накараднији и од оног у медијима (а сви знамо какав је њихов). Ја бих пре апеловао на наше стручњаке да се изолују од таквих утицаја, у корист каквог-таквог очувања језика.

Значи, да има проблема, има, али не омаловажавајмо труд наших стручњака, који не раде нимало мање вредно од тих 'Оксфордаша', а плаћени су далеко мање и живе далеко теже. Не омаловажавајмо ни себе, нити слепо величајмо који год културни круг је тренутно надмоћан у овој слепој Европи - слепој, јер она не види даље од свог прага, па се уверена у своју над-вредност још и затвара у којекакве уније. Тражимо одговоре који су најбољи за нас - тражимо их и код себе и у свету (а свет није само Европа, а још мање Европска Унија). Пружимо сопствене одговоре на сопствена питања - не копирајмо све што је туђе. Нека нам језик буде ризница, а не сливник. Упуштајмо само оно што ваља, и нека оно што ми данас радимо не буде узрок комплекса ниже вредности генерацијама које долазе.
« Задњи пут промењено: 17.27 ч. 17.11.2013. од s.z. » Сачувана
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Danga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: професор српског језика
Поруке: 205
« Одговор #10 у: 01.31 ч. 18.11.2013. »
Ne obaziri se na postove OMalija, svakakvih nebuloza je iznosio ovde...Kasnije si se uključio pa ne znaš. On je izbačen iz Vokabulara.
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900
« Одговор #11 у: 21.19 ч. 21.12.2013. »
Нисам сигуран коме се обраћате, а биће свима помало. Да одговорим на оно што се односи на моје коментаре:

Енглески језик

То изгледа онако како сам описао. Постоје норме, али оне су неретко на новоу институција, па имате различити универзитете, новинске куће итд., од који свака има неку своју норму. Значи, не пише се произвољно, али нема заједничке норме чак ни на нивоу једне државе. Ако се то вама допада, онда изволите па правите сопствени језик и успостављајте правила по том калупу, али овај наш заједнички језик, који има своју норму и своје токове, нема нико право да драстично мења без сагласности осталих говорника. Исто важи и за енглески језик, па ја, као његов говорник, никада не бих стао на страну позива да његово писање буде мењано како би постало више фонетско. Зашто? Зато што ово није деветнаести век и тај језик има своје токове и своју логику, ма колико се она мени не свиђала.

Лингвистика

Чомски нема никакве везе са хаосом у енглеском језику. Очито о енглеском немате појма ако мислите да се Чомски бави норматиком истог. Покушавате (ваљда) бити саркастични, али у томе нисте баш најуспешнији, па је тешко схватити шта су вам ставови, а шта делови саркастичних иступа.

Лингвистика Чомског и сличних нема никакве везе са оним о чему је реч у мојим коментарима. Овде не говоримо о изучавању језика, што је наука, већ употреби језика и одржавању тог неопходног медијума комуникације (ја сматрам да је за опстанак тог медијума неопходна норма, са чим се не морате слагати). Оно о чему Чомски говори је апсолутно небитно и безвредно за просечног говорника и језик уопште, иако јесте битно за саму науку.

'Изоловање'

Постоји разлика између богаћења језика кроз контакт са другима и допуштала да вам језик, а самим тим и култура и ршнсрдо, постане роб неког другог језика и сливник туђих идеја. Ако ви не сагледате опасне друштвене последице необузданог прихватања свега што је страно, проблем лежи у вашој моћи расуђивања а не мом указивању на те последице.

Тема и скретање с исте

Мислим да вам ваших пет коментара не даје за право да диктирате другима правила форума. Језик свакако јете примарна тема, али на овом форуму никоме не зачепљају уста. Скретање с теме унутар пристојне дискусије је природан део понашања већине на овом форуму. То је последица чињенице да језик није изолована целина, већ саставни део наше стварности.

Велике и мале лингвистике и најбољи од којих требамо учити

Прво морам рећи, уопштено и не у вези са вашим коментарем, да је вредновање и поређење целих народа, заједница и производа њихове културе, у бити бездушно и неморално. Таквом работом се човек доводи у друштво Хитлера и сличних 'великана', којима није сметало да друге означе налепницом ниже вредности. Нема великог и малог језика, битних и небитних народа, напредних и назадних култура. Има само добра и зла, и сурових 'судија' којима је природније руше него граде.

Свођење учења од других на копирање, је малоумно и кобно по развој и идентитет онога ко копира. Не омаловажавајте природан инстинкт нас који видимо проблем у ономе што за нас представља нарушавање језика. Можда ми нисмо у праву, али подсмехивањем нашим идејама ништа не постижете. Нити нас одвраћате од наших убеђења, нити себи дајете шансу да видите да ми нисмо баш такве будале каквима нас замишљате.
« Задњи пут промењено: 00.03 ч. 22.12.2013. од s.z. » Сачувана
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Danga
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: професор српског језика
Поруке: 205
« Одговор #12 у: 23.45 ч. 21.12.2013. »
Dizni je OMali! Odmah se aktivirao antivirusni program i upozorio me... Cheesy
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900
« Одговор #13 у: 00.02 ч. 22.12.2013. »
Требао сам знати. Колико откуцах.. Ех. Него, који је то антивирусни програм? Препоручите! Хаха

Срећан вам рођендан, Пеђа. Не познајемо се довољно за приватне поруке, па овде спомињем.  Smiley
« Задњи пут промењено: 00.05 ч. 22.12.2013. од s.z. » Сачувана
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Stevuk
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 11
« Одговор #14 у: 10.56 ч. 03.04.2014. »
Поздрав свима на форуму.

Јутрос су ме збунили објавом постојања удружења "Костна срж".
Сигурно је неисправно костна. Мислим да је исправно косна.

Моја дилема је: косна или коштана срж?
До сада сам користио искључиво израз коштана срж, па молим за савет.
« Задњи пут промењено: 11.18 ч. 03.04.2014. од Stevuk » Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: uzrasna ili uzrastna grupa?
 « претходне следеће »
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!