I meni su Andersenove nekako posebno lepe, i smatram da imaju veliku umetničku vrednost.
A od svih koje sam pročitala, nekako mi je najžalosnija bila "Devojčica sa šibicama". Plakala sam, a mislim da bih možda i danas plakala kada bih je čitala... Zato što je to, iako bajka, i vrlo realistična moguća životna situacija.
Kad sam bila dete zanimljiva mi je bila ruska bajka Ledena kraljica.
Ivica i Marica, prilično 'slatka' bajka, u kojoj dobro, snalažljivost i upornost na kraju pobeđuju zlo...
Crvenkapa, simpatična na neki način.
Ali Pepeljuga mi je nekako kao limunada, poput španskih ili meksičkih serija
...
Snežana i 7 patuljaka i Trnova Ružica su mi ok.
A Puškinova "Bajka o ribaru i ribici", čini mi se da je to ona priča u kojoj ribar upeca zlatnu ribicu, pa mu ona redom ispunjava 3 želje, a zbog treće želje (zbog pohlepe ribara ili njegove žene), na kraju ostanu bez svega što su imali u životu.
Dopadala mi se i bajka (ili je to basna?) "Umišljena mišica", kao i "Mačak u čizmama". To je naravno iz perspektive mene kao malog deteta...
A od naših srpskih narodnih bajki, ima jedna koja mi je zaista užasna i morbidna. Ne sećam se kako se ztove, ali se sećam jedne rečenice u kojoj neki vitez ili mladić govori nekoj veštici: "Daj baba glavu!". Čak po tome ima i snimljena tv bajka...
