emocije/ osećanja?

[VladKrvoglad]

"Osecaji" i "emocije" su uglavnom sinonimi = unutrasnja dozivljavanja.
"Emocije" se cesce koriste u strucnoj psiholoskoj literaturi i jeziku: "Emotivni prag", "emotivna reakcija", emotivno stanje" i slicno. 
Ali, nema razloga (osim navike) zasto se "emotivni prag" ne bi mogao zameniti sa "pragom osecanja/osecaja", a ostali primeri sa "dozivljajnom reakcijom" ili "stanje cutila", recimo.
Naravno, ne verujem ni ja da ce doci do konsekventnog povratka na izvorniji jezik... 
U okviru ovih sinonima moze (i mora!) postojati naravno i izvesna razlika: 'osecaj' je unutrasnje stanje a 'oset' je reakcija cula - ali opet samo u strucnijem jeziku.
U praksi je razlika zanemarljiva: "Oset u rukama = osecaj u rukama". Ili: "Tokom putovanja sam zabelezio sve svoje osete" - "Tokom putovanja sam zabelezio sve svoje emotivne utiske/opazanja".)

Sto se ovog tice:

"znaci recenica "svrha je izazvati osecanja kod gledalaca/slušalaca/čitalaca" mi ne zvuci dobro iako je jasno da se radi o emocijama. neefektno mi je i neprecizno."
 
Maso, mislim da je u pitanju opet navika.
'Izazvati' se veoma cesto povezuje u sintaksu: 'Izazvati emocije'.
Mi smo ljudi, a to znaci da imamo izvesnu inerciju/lenjost  u sebi. Svima nam se to dogadja!
Probaj da to: "Izazvati osecaje" - par puta ponovis (bez predrasuda), pa ces uvideti da nekog objektivnog razloga za 'nesklad' - nema.

[MasaMalinovski]

ne bih se vise osvrtao na to oko 'izazvati' i ne pristajem na optuzbu o imanju predrasude
sa druge strane, moze biti da je navika, ali opet, ne mora biti da je ta navika slucajna

dakle, mislio sam to kako se 'osecanje' uklapa u znacenje cele recenice, ne kako izazvati ide uz osecanje. da ponovim, ja bih uvek rekao emocija kad se prica o reakciji, potovo nekoj jacoj reakciji, npr. pri dirljivoj sceni u predstavi, zastrasujucoj sceni u filmu itd.

to je preciznije, adekvatnije itd. ne znaci da je upotrebiti ovo drugo pogresno, samo hocu da kazem da shodno upotrebi, mogu da se u svakodnevnom govoru uoce neke razlike u znacenju ovih reci, dakle i bez teoretskih, vise psiholoskih, promisljanja.

"Osecaji" i "emocije" su uglavnom sinonimi = unutrasnja dozivljavanja.
"Emocije" se cesce koriste u strucnoj psiholoskoj literaturi i jeziku: "Emotivni prag", "emotivna reakcija", emotivno stanje" i slicno. 
Ali, nema razloga (osim navike) zasto se "emotivni prag" ne bi mogao zameniti sa "pragom osecanja/osecaja", a ostali primeri sa "dozivljajnom reakcijom" ili "stanje cutila", recimo.
Naravno, ne verujem ni ja da ce doci do konsekventnog povratka na izvorniji jezik... 
U okviru ovih sinonima moze (i mora!) postojati naravno i izvesna razlika: 'osecaj' je unutrasnje stanje a 'oset' je reakcija cula - ali opet samo u strucnijem jeziku.
U praksi je razlika zanemarljiva: "Oset u rukama = osecaj u rukama". Ili: "Tokom putovanja sam zabelezio sve svoje osete" - "Tokom putovanja sam zabelezio sve svoje emotivne utiske/opazanja".)

a kakva je, vlade, po tebi razlika u praksi izmedju osecanje i emocija, posto je to kako ja razumem sustinsko pitanje koje je ena postavila?
odnosno kako bi joj ti odgovorio na to njeno jasno postavljeno pitanje, da si prvi koji je odgovorio na temi, a ne ja?

[VladKrvoglad]

Maso, nije to optuzba vec konstatacija koja podrazumeva da smo svi inertni. Predrasude su samo pokazatelj te inercije - i svi ih imamo. Poenta je da ih kontrolisemo, naravno. A to ucimo celog zivota!  Oni koji to ne rade, zvuce kao clan foruma sa nadimkom "posetilac"


Za emocije i osecaje sam odgovorio: sinonimi su u veoma velikoj meri.
U praksi se trudim da koristim domacu rec koliko god mogu, ali cu eventualno preci na 'emocije' ako se razgovor navede na psihologiju.
Takodje, u praksi je svaka mala faseta vazna da se bolje izrazis: "osecaj" je prirodnija rec za nas jezik i ja cu govoriti o 'ljubavnom osecaju' a ne o 'ljubavnoj emociji'. Ako bih rekao "ljubavna emocija", sto takodje moze, zvucao bih ili izvestaceno, ili kao psihijatar/psiholog, zar ne?
Vazno je i da svaka rec ima svoju porodicu reci: "emotivac" postoji, ali nema "osecajac" vec "osecajna osoba"; "osecati", ali nema "emocirati". Dakle, svaki govornik ce po svom osecaju (ovde= senzibilitetu) koristiti ove reci.
Vazno je ne ogranicavati upotrebu a priori.

[MasaMalinovski]

ok onda ti dakle nisi bas obican govornik vec primenjujes puristicku agendu u svakodnevnom govoru tako da po mom misljenju nisi bas merodavan na ovu temu, uz svo duzno postovanje

[VladKrvoglad]

Cekaj, ne razumem tvoj zakljucak?
Ja kazem da su reci "emocije' i 'osecajnja' sinonimi; dam primere u kojima kazem da se vrednost poklapa, a ti tvoj zakljucak izvodis iz moje izjave da ja licno dajem prednost domacoj reci?

Izvini, ja ne zivim u crno-belom svetu.

[MasaMalinovski]

rekao si da su uglavnom sinonimi i naveo si primere gde su reci medjusobno zamenjive (pri cemu si izneo svoj puristicki motivisan sud o tome sta je "prirodnije za jezik" a ne normalan licni jezicki osecaj) ali shodno onome "uglavnom" nisi naveo gde reci nisu medjusobno zamenjive, sto je citava poenta valjda.

ako ista mogu da izvucem o prakticnim razlikama iz tvog posta to je valjda da 'emocija' pripada vise zargonu psihologa nego obicnom govoru. no kanda i nije tako posto svi zivi govore emocija. mozda je to neka opsta izvestacenost.

[VladKrvoglad]

U mom okruzenju ljudi govore o svojim osecanjima, ne o emocijama. To ne znaci da ovu rec ne koriste uopste, ali svakako  situacija nije ta, "da svi zivi govore emocija".
Otuda je tvoj zakljucak verovatan: radi se o jednom trendu, a trend je po definiciji u dobrom stepenu i izvestacenost - jer je vrsta obrasca.

Drugo, "moj puristicki sud"...?
Znaci, samo meni je prirodnije govoriti o osecajima umesto emocijama?
Bas mi dajes kredit! ))

Trece. Nisam planirao direktno osporiti tvoje primere.
Svako ima pravo i na subjektivno dozivljavanje smisla reci.
Dao sam ti repliku pa da sam zakljucis.
Ipak, tvoj stav o 'emocijama kao jakim reakcijama na burne, dirljive situacije' - a kao razlika prema osecajima 'koji pokrivaju blaze reagovanje ('finije', ako sam dobro shvatio?)" je svakako - samo tvoje licno dozivljavanje ovih reci.
U tvom subjektivnom smislu ovo nije netacna postavka, ali u objektivnom smislu je nepotpuna: mozemo govoriti o prefinjenim emocijama. Bas kao i o prefinjenim osecajima. Ili burnim osecajima versus burnim emocijama. Nema sustinske razlike.

Ako insistiras samo na svom shvatanju, iskljucujuci ono opste - onda bi to bila greska.

[s.z.]

Мислим да је разлика између ових термина првенствено у домену психологије и сродних наука, а и не ради се о разлици коју наводите. Без обзира, она није део свакодневног језика.

Што се тиче те реченице, лепше звучи 'побудити осећања', али то није ваше питање. Влад је изнад изнео разне начине изражавања сродног појма: 'pobudjuje/budi/izaziva/potice/podstice/izleze/stvara/tvori - osecaje/emocije/osete/prozivljavanje/ćutnju', али нису све комбинације ових термина подједнако ваљане. Неке су једноставно природније од других. Опет, ви питате нешто друго, на шта не одговарам.

'Емоција' и 'осећање' су у нашем језику скоро потпуни синоними. Психологија можда прави разлику између њих, зато што јој је, као науци која се делом бави осећањима, неопходна широка терминологија (нисам студирао психологију на српском, па немам појма да ли је то случај). Та могућа разлика у пољу психологије нема никакве везе са ширим српским језиком.

[s.z.]

ok onda ti dakle nisi bas obican govornik vec primenjujes puristicku agendu u svakodnevnom govoru tako da po mom misljenju nisi bas merodavan na ovu temu, uz svo duzno postovanje

Ако је Владов приступ пуристички, шта с вашим? Да ли схватате да постоји нешто супротно пуризму, и с којим правом то ослобађате кривице за пристрасност - а тиме и проглашавате ту врсту пристрасности као нечим што некога чини меродавним?

Не мислим да сте уопште разумели шта је Влад рекао, јер се не ради о пуризму. Ако то сврставате у пуризам, онда не знате шта та реч уопште значи.

[s.z.]

Мислим да је цели начин размљања који је довео до уплива појединих страних речи, које су биле потпуни синоними постојећим домаћим речима, крајње дебилски и није представљао никакво 'богаћење језика', јер су дотични прелазили на стране речи. Богаћење је када примимо реч која је од користи, као синоним или слично. Када домаћу реч заменимо страном, ми не богатимо језик, већ ка оштећујемо. Наравно, то не значи да те речи требамо избацити из језика, јер поред оних који су их увели из погрешних разлога, имамо и оне који те речи данас користе на начин који богати језик. Грешка првих је поништена правилним приступом других.

Такође, један од основних знакова да неко није савладао страни језик је то када особа види  разлику у терминима који имају исто значење. Значи, када речи 'пас', 'dog', '개' и '狗' не доживљавају синониме. Мислимо да је о томе реч и овде. Разлика о којој говорите постоји само у вашој глави. Постоје разлике у употреби речи 'осећање' и 'емоција', али оне остају синоними.

[MasaMalinovski]

nemam vremena za duzi odgovor, pogotovo na ove sporedne teme iako je sve interesantno i rado bih

prvo da napomenem da nisam eksplicitno rekao da nisu u pitanju sinonimi prosto se podrazumeva da jesu (no jesam negde rekao da se veoma podudaraju). to sto jesu ne znaci da su reci apsolutno identicne u znacenju i upotrebi
evo primer gde reci nisu medjusobno zamenjive:

povredio mi je osecanja - moze
povredio mi je emocije - ne moze, skoro pa nikako

sto se tice ovoga
(s.z.)"Што се тиче те реченице, лепше звучи 'побудити осећања', али то није ваше питање. Влад је изнад изнео разне начине изражавања сродног појма: 'pobudjuje/budi/izaziva/potice/podstice/izleze/stvara/tvori - osecaje/emocije/osete/prozivljavanje/ćutnju', али нису све комбинације ових термина подједнако ваљане. Неке су једноставно природније од других. Опет, ви питате нешто друго, на шта не одговарам."

upravo na to i mislim, znaci pre svega na ovoj temi hteo sam ilustrovati da neke razlike u upotrebi postoje
razlicite kombinacije ovih sinonima i glagola mogu proizvesti drasticno razlicita znacenja. to opet ne znaci automatski (dok se ne nadje neki konkretan primer kao sto sam ja nasao gore) da nesto od toga *ne moze* da ide skupa, vec da ne zvuci dobro, odnosno da odudara od uobicajene upotrebe

ako se mogu locirati te nijanse u upotrebi, mozemo odgovoriti na enino pitanje zasto ljudi nekad kazu emocija a nekad osecanje iako su u pitanju sinonimi. to je sve.

ako se ne mogu locirati, onda je odgovor na to *zasto* druge prirode i tek onda mozemo pricati o izvestacenosti, trendovima uvodjenja stranih reci itd.

izlisno je pricati o tome da je emocija nekakva "nepotrebna tudjica" koja izjeda upotrebu domacih reci kad je to duboko ukorenjena rec, ako se ne koristi vise od sto godina skidam glavu sa ramena

[VladKrvoglad]

Ja nigde nisam napisao da je rec 'emocija' nepotrebna tudjica.

Rekao jesam 'da radije upotrebim rec osecaj umesto reci emocija'. Ovo svakako nije kontrasno vidjenje stvari tipa: "Ako nisi uz nas, onda si protiv nas".

Stavise, ako si duze na forumu, mogao si primetiti da se uvek zalazem za sto vece bogatstvo jezika.
Ipak, smatram da treba dati prednost domacim recima, onda kad je znacenje skoro identicno.
A u ovom slucaju znacenje jeste skoro identicno.
Naravno da neke razlike uvek postoje. Makar zbog etimologije. Makar zbog svesti odakle pozajmljena rec dolazi.

 

[s.z.]

Маса, поента је у томе да разлика има, али не ради се о разликама које наводите - блажа и силнија осећања. У највећем делу спектра њиховог значења, ове речи остају синоними, али има разлика и у значењу, баш као и у употреби. Чак и када ради и о апсолутним синонимима, увек говоримо о двема различитим речима, тако да и стилске стилске импликације и питање конвенције имају своје место. Без обзира, то не значи да неке две речи престају бити синоними. Да престају, онда уопште не бисмо имали синониме, јер се сви синоними колико-толико разликују.

Што се тиче вашег примера, није могуће повредити осећања (у значењу емоција), већ нечија (моја) осећања, а ту се не ради о емоцијама, већ ономе што стоји иза њих - о особи, и њеном механизму осећања, како Влад наводи. Зато се у тој реченици реч 'осећање' не може заменити речју 'емоција'. То је, у овом конкретном примеру, због разлике у значењу, али исто тако може бити због успостављене конвенције. И 'женски родитељ' и 'мајка' значе исто, али сви ћемо ову другу реч чешће употребити.

Уопште не схватам који је повод за ово неслагање. Сасвим непотребно сте изнели неке тврдње о пуризму и сличном, иако је јасно да о томе није реч. Слажемо се по свим питањима, осим вашој личној интерпретацији нијасна значења ових двеју речи. Али, у бити, ни ту нема основа за неслагање, пошто се једноставно ради о 'нивоима суверенитета'. На оном ширем нивоу, коме сви подлежемо, имамо опште прихваћена значења. Испод тога имамо жаргонске употребу одређених поља научне делатности, а затим и лични ниво. Размислите о томе на овај начин: Општа правила српског језика су обавезна за све нас, правила о екавском и ијекавском су свака понаособ обавезна за екавце и ијекавце - значи, ужи круг -, правила стила неке новинске куће су обавезна за њене новинаре, а лични стил некога писца је обавезан за њега, и може бити пресудан да ли ће он писати 'мрква' или 'шаргарепа'. Да ли разумете о чему говорим? Једноставно не треба нарушавати хијерархију ових нивоа. Ви имате право да те речи употребљавате на начин који осликава ваш лични доживљај њихове разлике у значењу - осим ако тиме нарушавање језик -, али не треба ту личну интерпретацију третирати као шире прихваћену, ако то није случај.

[Masha13]

Emotion bezeichnet eine Gemütsbewegung im Sinne eines Affektes.[1] Sie ist ein psychophysiologisches, auch psychisches Phänomen, das durch die bewusste oder unbewusste Wahrnehmung eines Ereignisses oder einer Situation ausgelöst wird. Das Wahrnehmen geht einher mit physiologischen Veränderungen, spezifischen Kognitionen, subjektivem Gefühlserleben und reaktivem Sozialverhalten.

Emotionalität und das Adjektiv emotional[2] sind Sammelbegriffe für individuelle Eigenarten des Gefühlslebens, der Affektsteuerung und dem Umgang mit einer Gemütsbewegung.

Im Gegensatz zum Gefühl sind Emotionen als ein Affekt − vom agierenden Individuum aus gesehen − meist nach Außen gerichtet. Der Begriff Affekt betrifft im deutschen Sprachgebiet eine, oftmals mit einem Verlust der Handlungskontrolle einhergehende kurzfristige emotionale Reaktion. Trotz der Erregung behält eine emotionale Reaktion die Substanz einer Handlungsweise.

Im Vergleich zu Stimmungen sind Emotionen zeitlich relativ kurz und intensiv. Während Stimmungen vielfach unbemerkt auf Bedürfnisse beruhen, kommen bei Emotionen die jeweiligen Auslöser stärker zum Zuge. Während Emotionen sich auf Personen beziehen können, zum Beispiel Wut oder Trauer, kann einer Stimmung der Bezug auf Personen vollkommen fehlen, so im Falle einer Melancholie.

Gleichmaßen sind Gefühle, Emotionen, Stimmungen ein Teil zwischenmenschlicher Kommunikation, aber auch nonverbaler Kommunikation. Sie begleiten im Wahrnehmen das Erkennen, z. B. im Fühlen einer Evidenz. Auch die Intuition, der zunächst noch Erkenntnisschritte fehlen, beruht im Wesentlichen auf einem gefühlsmäßigen oder emotionalen Erfassen.
 

[Masha13]

Ukratko:
emocije su (vrsta) afekt(a) ili se barem tako na njih treba gledati.

osecanja u poredjenju sa raspolozenjem su relativno kratkotrajna.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Синоними (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: emocije/ osećanja?