Veka
посетилац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 35
|
 |
« у: 19.04 ч. 11.07.2014. » |
|
Zna li neko kako pisati međunarodnu oznaku za broj - No (kada je u nazivu međunarodnog dokumenta) ukoliko tekst pišemo ćirilicom? Hvala.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
MasaMalinovski
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Maša Malinovski
Струка:
Поруке: 374
|
|
« Одговор #1 у: 23.52 ч. 11.07.2014. » |
|
бр.
jel' postoji poseban razlog zasto mora bas 'no'? ako da onda 'но.'
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Veka
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 35
|
|
« Одговор #2 у: 11.32 ч. 12.07.2014. » |
|
Broj je u sklopu naziva dokumenta, pa me zanima da li je uobičajeno napisati samo to latinično u ćiriličnom tekstu? Zna li neko kakva je praksa?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
MasaMalinovski
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Maša Malinovski
Струка:
Поруке: 374
|
|
« Одговор #3 у: 14.30 ч. 12.07.2014. » |
|
praksa je dakako 'бр.' ako se naslov prevodi, a ako se transkribuje kojim slucajem onda tu ne postoji nikakva praksa jer je neuobicajeno da se naslovi transkribuju; u tom slucaju 'но.'
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Veka
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 35
|
|
« Одговор #4 у: 18.00 ч. 12.07.2014. » |
|
OK, hvala ti. Nadam se da razumiješ moju dilemu. Naime, i kod naziva ispisanih latinicom, da li oni jednostavno ostaju pisani latinicom, kao kad se, npr. u tekstu pojavi "Air Serbia" ili naziv firme u Engleskoj ili Holandiji, jer nisam sigurna da bih to znala transkribovati  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
s.z.
староседелац
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
|
« Одговор #5 у: 19.42 ч. 09.08.2014. » |
|
Најбоља пракса, по мени, је употреба транскрибованог назива, уз оригинални назив написан у заградама при првом помену транскрибованог имена, а после тога само транскрибовани назив. У Правопису се могу наћи детаљна објашњења о томе како транскрибовати речи из низа страних језика. Наравно, боље не значи и уобичајено. Мислим да је најчешћа употреба оригиналног назива (ако је латичини), што се релативно добро уклапа у остатак текста, пошто је ћирилица већ увелико маргинализована. Није ретка ни употреба оригиналног латичичног назива у ћириличном тексту. Ово последње је и најповољније ако је реч о уговору и сличним важнијим документима, где је битно избећи било какве забуне.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.44 ч. 09.08.2014. од s.z. »
|
Сачувана
|
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
|
|
|
Veka
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 35
|
|
« Одговор #6 у: 11.33 ч. 15.08.2014. » |
|
Hvala na odgovorima.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
MasaMalinovski
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Maša Malinovski
Струка:
Поруке: 374
|
|
« Одговор #7 у: 22.04 ч. 15.08.2014. » |
|
u stvari sad sam malo izguglao i ovo pitanje je interesantnije nego sto mi se cinilo a mislim da postoji i jasan odgovor
dakle:
ako je naslov "macdonalds no.1" onda je pravilna transkripcija jedino "mekdonalds br. 1" (i "мекдоналдс бр. 1")
to je zato sto je no. zapravo tipografski simbol (a ne rec); osim sto se moze aproksimirati slovnim znakovima, ima i svoj znak - №
posto nije rec, ne moze se ni transkribovati kao rec, dakle ne moze se od №/no. napraviti но (cirilica)
mora se uzeti sta znak predstavlja i to prevesti. u srpskom se za to koristi skracenica br. i tako treba napisati i u transkripciji.
znakovi №/no. i sl ne postoje u nasem jeziku koliko ja znam. ako recimo kojim slucajem simbol no. postoji u srpskom onda se i u cirilici treba pisati taj znak latinicnim slovima.
u nemackom jeziku se pise nr. i ovo jeste rec (kontrakcija Nummer). ovo bi se mozda moglo transkribovati i kao "фолксваген нр.1"
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
s.z.
староседелац
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
|
« Одговор #8 у: 00.44 ч. 16.08.2014. » |
|
Маша, то није сасвим тачно. Nº, No, No. и no. (множина, Nos. и nos.) су такође у употреби, и то далеко широј него типографски знак који наводите (такозвани 'нумеро знак'). Ту је и знак '#', који се такође употребљава, мада ретко у тексту и генерално далеко ређе ван Америке. Све ове скраћенице потичу од латинског numero/numerus. Српско 'бр.' је сасвим адекватан превод за ове знакове и скраћенице, мада се и код нас неке од њих употребљавају - посебно 'no.'
|
|
|
|
|
Сачувана
|
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
|
|
|
MasaMalinovski
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Maša Malinovski
Струка:
Поруке: 374
|
|
« Одговор #9 у: 01.39 ч. 17.08.2014. » |
|
nije bitno koji konkretan znak, uzeo sam taj jedan za primer.
nije mi poznato da se 'no.' koristi kod nas, mislim ne odbijam mogucnost ali nisam vidjao.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
s.z.
староседелац
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
|
« Одговор #10 у: 16.19 ч. 17.08.2014. » |
|
Битно је ако се у изворном језику тај типографски знао третира као еквивалент 'речи' (заправо, скраћенице). Колико ми је познато, 'no.' је у употреби у трговини, али то није битно. Не оспоравам да је 'бр.' свакако боље, јер је уношење оног првог у језик, ако се код нас још користи, последица накарадног размишљања по коме је страно увек боље. Може бити, али не самом зато што је страно.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 16.26 ч. 17.08.2014. од s.z. »
|
Сачувана
|
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
|
|
|
MasaMalinovski
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Maša Malinovski
Струка:
Поруке: 374
|
|
« Одговор #11 у: 01.21 ч. 27.08.2014. » |
|
mislim da nije bitno u kontekstu engleskog (gde se no.1 cita "number one"), ali slazem se, ako je spanski ili italijanski u pitanju gde se broj svakako kaze numero onda ako pise no. ili neka druga slovna varijanta moze se valjda transkribovati isto tako ali ako je Nº ili № ipak bih transkribovao kao br.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Masha13
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: prevodilac
Поруке: 177
|
|
« Одговор #12 у: 09.34 ч. 27.08.2014. » |
|
Na latinici moze No.. U tom slucaju sve strane reci se preuzimaju Air Serbia umesto ER Srbija itd, sto na cirilici nije slucaj, stoga br. tj uvek prevod i transkribovana rec, podeseno srpskom.
Ili ili.
(Jos uvek listam po pravopisima)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
s.z.
староседелац
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
|
« Одговор #13 у: 12.50 ч. 27.08.2014. » |
|
Маша, мислим да ово није најзгоднији пример за извлачење неких закључака, пошто је 'бр.' заиста боље, чак и у оним случајевима у којима правопис дозвољава транскрипцију. Тачно је да се типографски знак не може транскрибовати, али енглески је посебан пример, пошто се у њему поприлично слободно користе сасвим стране речи - међу њима и 'нумеро'. Тај типографски знак има свој не-типографски еквивалент, који је могуће транскрибпвати, али ја опет не видим разлога за то.. Осим ако је реч о неком називу - на пример, називу парфема -, за који се устањио транскрибован назив 'но. Х', нема потребе да се употреби ишта осим 'бр.'
Марша, стране речи се могу преузети у латиници, али то није обавезно и није баш сасвим у духу српске праксе. То је више реликт из претходног периода, који се ослањао на хрватску праксу. Мислим да је ипак најбоља опција употребити 'Ер Србија (Air Serbia)' при првом помену, а у остатку текста користити само транскрибовани облик. Наравно, у уговорима и сличној специјализованој употреби могу важити нека друга правила, али не схватам зашто би у осталој употреби било оправдано приморавање читача на познавање страних језика при читању текста који је наводно на српском. Не схватам ни зашто би латинични називи требали имати тај специјални статус, пошто се ћирилични називи из страних језика увек транскрибују. А шта са кинеским и другим језицима? Зашто наш целокупан контакт са спољним светом мора бити сужаван на чисто лазинично поље? Као да наши академици још нису свесни постојања света ван Европе.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
|
|
|
MasaMalinovski
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Maša Malinovski
Струка:
Поруке: 374
|
|
« Одговор #14 у: 20.58 ч. 27.08.2014. » |
|
kad se nesto transkribuje razumevanje jezika ne igra ulogu vec je njen smisao da se transkribovan tekst moci procitati po vukovom pravilu - to je sve.
ovde postoji specifican problem jer je rec o skracenici: n(-umer-)o to se ne moze procitati jer zahteva predznanje, istrgnut je jedan deo informacije. koliko ja znam ne postoji pravilo da se skracenice rutinski pretvaraju u ne-skracenice prilikom transkripcije, tako da ako u italijanskom izvorniku pise no.1 onda moze u cirilici da ostane но. 1 pa kom opanci kom obojci.
to je kao da u recenici na italijanskom pise 'dr. giovanni' i da mi to transkribujemo 'dotore djovani', jer kako citalac zna da da se na italijanskom dr. cita dotore? ali to se jednostavno ne radi.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
