Субкортикално или супкортикално

[gorstak-7]

Да ли у оваквим случајевима долази до једначења по звучности (субкортикално, субталамус. . . )? Реч је о латинским изразима који се користе у медицини и нажалост, немају одговарајућ превод, па се користе у овом транскрибованом облику.

[s.z.]

Промена 'б' у 'п' настаје услед једначења сугласника по звучности, гласовној појави у којој се први од два сугласника у пару замењује парњаком које је једнак по звучности другом сугласнику.

звучни сугласници: б, г, д, ђ, ж, з, џ
безвучни сугласници: п, к, т, ћ, ш, с, ч, (ф, х, ц)

Сугласници су упарени по реду датом изнад, с тим што 'ф', 'х' и 'ц' не подлежу гласовној промени, али промена може настати због њих ако се они нађу на другом месту, а претходи им неки од звучних сугласника.

Једначење се не примењује:
- У случају сугласничке групе 'дс' и 'дш'
- На саставу сложеница код којих се осећа пауза између делова: претчас, агитбиро
- У случају сугласника 'ђ' испред 'с', донекле
- Уколико би се једначењем добила два иста сугласника чије би даље упрошћавање учинило да извор првог дела речи буде непрепознатљивим
- У случају превода 'ад-', 'дис-', 'транс-', 'пост-' и 'транс-'
- У неким новијим туђицама
- У властитим именима, посебно тамо где једначење изазива друге проблеме, и сложеним именима и географским називома код којих се између делова осећа пауза
- Префикс 'без-' испред речи страног порекла која почиње на 'с'
___________

Пошто овде имамо звучни сугласник 'б' испред безвучног 'к' и једначењем не долази до два иста сугласника, осим ако се 'осећа пауза' - правило без правила, јер ја лично не могу поуздано да проценим да ли има паузе -, а мислим да се не осећа, једначења треба бити. По томе, 'супкортикално'. Ипак, мислим да је 'субкортикално' правилно, што ваљда значи да неко осећа ту паузу, а и краћа претрага ме је навела на пар примера употребе термина 'субкортекс' од стране наизглед поузданих извора, мада је и 'супкортекс' употребљено од пар других, наизглед не мање поузданих извора.

Пе овог питања, употребио бих 'субкортекс' без размишљања. Сада, нисам сасвим сигуран како је правилно, иако ми 'субкортекс' и 'субкортикално' звуче природније'

[Pedja]

Погледај под изузецима када се ради о сложеницама од страних речи.

[s.z.]

Познато ми је правило да се сложенице страног порекла које нису властита имена, уз ретке изузетке речи попут фудбал и рендген, не једначе.

Проблем је у томе што ово није било која сложеница, већ сложеница која садржи један од префикса који се обично једначи по звучности. 'Ад-', 'об-' и 'суб-' су префикси који се по тачци 20. в. (1) Правописа (2010), једначе, с тим што се у новијој лексици избегава једначење сродних сугласника које би довело до успостављања удвојеног сугласника и захтевало даље упрошћавање.

[MasaMalinovski]

definitivno sup-, po klajnu. evo nekih primera iz recnika:
"subkontraoktava - v. supkontraoktava
subkultura - v. supkultura"

inace, korteks je strana rec isto koliko i oktava tako da tu nema nekih izuzetaka

sto se tice pauze, ona postoji odnosno ne postoji kod supkortikalan isto kao kod ovih reci. naime moglo bi se reci da se 'subkortikalan' uobicajeno izgovara kao sùbkȍrtikalan (kao da se pise sub-kortikalan) - moze se primetiti da je sub- akcentovano a da ostatak zvuci kao sto bi zvucalo i da nema prefiksa pa su prema tome fakticki dva akcenta.

ali to bi se moglo reci i za ove dve reci:
govori se uglavnom sùbkultúra - iako u klajnu pise sȕpkultūra sto je dosta neprirodno za izgovoriti, onako malo robotski zvuci (dakle, bez uzlazne akcenatske intonacije na unutrasnjem slogu; to je u stvari, po mom misljenju, samo najbolja aproksimacija stvarnog akcenta, pravila radi)

takodje supkontraoktava je ocigledan primer, tu kanda ima bas prava pauza jer je u uobicajenom izgovoru akcentovano kako sub- tako i naredni slog

ali bez obzira na sve to i u ovim recima se desava jednacenje pa bi trebalo i u supkortikalan.

razlog zasto u literaturi pise i jedno i drugo je to sto medicinski strucnjaci nisu ludi za pravopisom, imaju preca posla nego da proveravaju sta bi npr. klajn mislio o tome kako se neka rec valja pisati.

[s.z.]

Меша, правила су по овом питању заиста јасна: из онога што сам изнео изнад, а све је преузето из Правописа и других ауторитативних извора - при том да је и сам Правопис био више него довољан -, сасвим је јасно да треба бити 'суп-'. Целокупна 'збрка', и моја дискусија са самим собом, проистекли су из мог покушаја да објасним зашто можда није онако како је наизглед требало бити, јер сам се нашау у неверици да је толико стручњака могло не бити у праву. Ван тог контекста, то да ли се осећа пауза заиста и није релевантно, јер се то правило паузе стриктно и не односи на префикс 'суб-'.

Не видим зашто би ико од стручњака имао било каквих проблема по овом питању - по неким другим питањима, свакако, јер има неких аспеката правописа које није лако ни разумети, ни применити -, јер реч је о нечему што би три минуте са Правописом заувек разрешило. Идеја да медицински стручњаци имају 'преча посла' је ништа до производ гордости и немара према језику. Срамотно је да високообразоване особе буду полуписмене, и за њих саме и за наше друштво у целини, а упитно је и у којо мери се такве особе могу окарактерисати као образоване. Овде није реч о истанчаном слуху за језик и језичком изразу, о суптилности нечије прозе или беспрекорно тачној употреби интерпункције. Говоримо о елементарној писмености. Следећи ниво неписмености је не знати како да напишете поједина слова, а за њим следи потпуна неписменост. Запрепашћујуће је да један стручњак може бити на два корака од неписмености, не уочавајући ту чињеницу или је сматрајући недостојном његове пажње, а оно што још више запрепашћује је да није реч о само једном стручњаку, и да од људи са таквим начином размишљања зависи нечије здравље. Из мог личног искустава, особе које пролазе кроз живот са главом до те мере у облацима, негде на самим рубовима ваздушног омотача, нису компетентне ни да некоме залепе фластер.

[MasaMalinovski]

Не видим зашто би ико од стручњака имао било каквих проблема по овом питању - по неким другим питањима, свакако, јер има неких аспеката правописа које није лако ни разумети, ни применити -, јер реч је о нечему што би три минуте са Правописом заувек разрешило. Идеја да медицински стручњаци имају 'преча посла' је ништа до производ гордости и немара према језику. Срамотно је да високообразоване особе буду полуписмене, и за њих саме и за наше друштво у целини, а упитно је и у којо мери се такве особе могу окарактерисати као образоване. Овде није реч о истанчаном слуху за језик и језичком изразу, о суптилности нечије прозе или беспрекорно тачној употреби интерпункције. Говоримо о елементарној писмености. Следећи ниво неписмености је не знати како да напишете поједина слова, а за њим следи потпуна неписменост. Запрепашћујуће је да један стручњак може бити на два корака од неписмености, не уочавајући ту чињеницу или је сматрајући недостојном његове пажње, а оно што још више запрепашћује је да није реч о само једном стручњаку, и да од људи са таквим начином размишљања зависи нечије здравље. Из мог личног искустава, особе које пролазе кроз живот са главом до те мере у облацима, негде на самим рубовима ваздушног омотача, нису компетентне ни да некоме залепе фластер.

slazem se sa preovladjujucim sentimentom, ali ipak ima savrseno sposobnih strucnjaka kojima fali poneka cestica osnovnog obrazovanja, a to sto je u pitanju jezik a ne geografija stvar, istina, cini malo gorom jer je jezicka kultura bitnija od opste kulture no ne bih rekao da je stvar alarmantna.
jedino ume biti problematicno kad pravnici muce muku s jezikom jer oni fakticki i rade sa jezikom...pa tako dobijamo neke nekoherentne iskaze u zakonima, sudskim odlukama itd.

[s.z.]

Слажем се, и све то стоји, али опет, сврха образовања јесте да образује и просвећује, а морално-етичке вредности и језик - медијум културе и наш основни вид комуникације са остатком друштва -, су две ствари које јесу или треба да буду заједничке образовању у целини, без обзира на ниво и смер. У одсуству тих стубова, образовни систем се претвара у фабрику неписмених новинара и правника, и несавесних доктора, судија и полицајаца.

Несхватљиво је да високо образовање не захтева бар основни ниво писмености, нити је пропраћено стицањем истог. То указује на велики проблем у нашем систему образовања (знам, то сви понављају као папагаји). Постоје велики проблеми у методологији, наставном плану и програму и избору предмета Деца данас уче по два страна језика, а не савладају ни матерњи. Што је још жалосније, неће савладати ни те стране, док би уз додатне часове матерњег и једног страног језика, имали шансу да савладају оба.

У маси градива која се обрађује, од граматике до књижевности и осталог, изгуби се из вида зашто се нешто учи и каква му је примена. Зато пола деце заврши основну, па и средњу школу, а да не зна зашто је учило о звучним и безвучним сугласницима, и да то знање има врло важну примену у основној писмености.

(Наравно, овде говорим уопштено. Никада нисам људе на личном нивоу вредновао по нивоу њиховог познавања стандардног језика, нити је о томе реч.)

[gorstak-7]

Нисам стигао да се захвалим свима на помоћи. Нажалост, моја менторка је, као и већина професора на медицини, прилично неупућена у правопис српског језика, па сам морао да оставим субкортикално (а и неке друге, много неправилније изразе). Жалосно је то што се ти "стручњаци" скривају иза свог ауторитета (ја сам професор доктор, ја све знам најбоље) и тако инсистирају на употреби неког "англосрпског" језика како би се издигли изнад "обичних" људи. Бар 50 пута је настојала да убаци "сигнификантно", за које нисам сигуран ни да постоји као реч, у мој рад јер јој "значајно" звучи лаички?!?

[s.z.]

Да, реч је о класичном примеру морално закржљале, болесне и јадне особе, која пати од комплекса ниже вредности, и све што је туђе виде кроз призму деветнаестовековног романтизма. Такви чине већину нашег политичког и интелектуалног сталежа, а управо те карактеристике биле пресудне у успеху њиховом гмизања уз друштвену лествицу. Знате, својевремено су се такве карактеристике високо цениле код ових наших пионирчића. Цене се и данас, јер су исти или гори још увек на позицијама.

Англосрпски - а при том, ни добар српски, ни добар енглески. Дотични су двоструко неписмени, а као јадне их сматрају сви људи који имају имало самопоштовања и осећаја за правду. То важи и за оне на које се угледају, које копирају, и који би хтели да буди - а никада неће бити, ма колико покушавали. Они мало интелигентнији међу њима осуђени су на самостворени пакао просечности и неостваривих снова, док они остали, као шљам који јесу, вероватно не пате. Али шта им вреди, кад су осуђени на то да буду смеће, без могућности да се уздигну на ниво човека. Какав је то живот? Не треба да им завидимо.

Не вреди се нервирати. Искористите их као пример тога како живот не треба живети. Не презироте их, имајте више сажаљења за њих него што заслужују, и будите спокојни у знању да они паметнији међу њима полако изумиру, а са шљамом ћемо лако. Шљам преживљава управо захваљујући труду труле интелигенције која изумире.

[gorstak-7]

Волео бих да могу нешто да урадим по том питању, да мало пробудим свест о неписмености код "интелектуалаца", али за сада су сувише бројни.

[s.z.]

Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! (Maт. 10, 16)

Мора се имати стрпљења. И сама чињеница да ви и други око вас уочавате проблем је разлог за наду. Пар деценија уназад скоро нико га није уочавао.

Ово није искључиво генерацијски проблем, јер исте те трулежи има и међу млађим нараштајима, а неки су, попут Њутона, премашили и 'дивове' на чијим раменима су до јуче стајали. Ипак, оно што је кључно јесте то да из дана у дан све дубље залазимо у зону неподношљивог, и да ће овцама - које по логици ланца исхране увек морају бити бројније од вукова -, кад-тад прекипети. Кључно је и то да овце сваким даном имају све мање да изгубе, а за вукове није баш тако.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Субкортикално или супкортикално