Словенска имена дана у недељи (седмици, тједну)

[Сребрена]

Све што ја мислим о овој теми већ је написао Лудвиг ван..

па само да додам још ситницу:
пре него смо прихватили, током хришћанске ере, јеврејски назив за суботу , тај дан се звао "безимени" —намерно није имао име ..јер се сматрао лошим (дан за мртве и подземље),,Остао је траг у народном и црквеном верском календару кад се прославља и безимена седмица ..Назив "безимени дан" уствари је штитио сујеверне наше претке..јер ако би изговорили неко име за овај дан, били би ближи подземном демону, као да су га призвали..

А недеља јесте први дан, био је посвећен игрању  и прослављању Сунца, пре хришћанства, зато се није радило..Играла су се кола на колиштима (простор за игру)..остали дани поређани су по зналчају после главног -сунчеве недеље..У западним језицима постоји јаснија веза (Sonday, Sontage i sl.)

[Нескафица]

Ne postoji "narodni" spram "crkvenog" verskog kalendara, pošto paganski verski kalendar (koji bi bio jedini legitiman "narodni") nije sačuvan. Prema tome, sve je to crkvenjačko, a narod samo dobija tapšanje po ramenu kad to crkveno proglasi "svojim".

[Сребрена]

Ne postoji "narodni" spram "crkvenog" verskog kalendara, pošto paganski verski kalendar (koji bi bio jedini legitiman "narodni") nije sačuvan. Prema tome, sve je to crkvenjačko, a narod samo dobija tapšanje po ramenu kad to crkveno proglasi "svojim".

Paralelni su danas....Knjiga "Srpski običajni kalendar" autora Mileta Nedeljkovića štampa se svake godine iznova i paralaleno prati obe vrste običaje..Preporučujem je za ovu tematiku !Na primer narodni običaj (osam) Mratinaca od 24. novembra do  01.decembra preimenovan je u celu grupu Sv.Mrata :Sv.Mina,Sv.JovanMilostivi,Sv.Jovan Zlatousti Sv.apostol Filip,Sv.postol Matej,Sv.Grigorije Čudotvorac...Hrišćanska crkva je u potpunosti očuvala prethodni slovenski narodni kalendar, iz paganskih vremena, odnosno nije mogla da spreči pa je usvojila i preienovala..Tumačenje o bezimenom danu je iz te knjige.

[Нескафица]

Kalendar SPC je rimskog porekla (julijanski), a ne slovenskog, koliko je meni poznato.

[Ђорђе Божовић]

Da, mada je tačno i to što kaže Srebrena, da su mnogi hrišćanski praznici i verovanja povezana sa svecima starijeg, paganskog porekla. Kod nas tu postoji i dosta praslovenskog paganskog uticaja. Mnogi obredi povezani s Božićem, pogrebima i zadušnicama itd. samo su pod hrišćanskim skutom sačuvani stari slovenski običaji.

[Нескафица]

Obredi možda (u nekim elementima), ali sveci i kalendar ne.

[Ђорђе Божовић]

Naravno da ne; ali postoje i prethrišćanski praznici koji su uklopljeni u hrišćanski kalendar i prethrišćanska verovanja koja su dodeljena hrišćanskim svecima.

[Нескафица]

Što, pravo da ti kažem, ja zovem "uzurpacija"

[Ђорђе Божовић]

 

[Соња]

   Пит’о Малрат, онако успут, имамо ли ми неки назив за викенд - а ја не знадох да одговорим. Сетила сам се ове теме, и прелистала је, али не видим ништа осим ди енд ов д вик. Да ли су се уопште субота и недеља посматрали као целина и звали некако пре него што је до нас дош’о енд ов д вик?

[Madiuxa]

Izgleda da Srbi nisu odmarali subotom i nedeljom pre nego sto su saznali od Engleza da postoji i nesto sto se zove vikend... 

Evo gledam RMS i kod reci vikend ne pise nikakav sinonim, vec opisno znacenje reci: kraj sedmice (baj d vej isto se kaze i na spanskom), vreme odmora od subote do ponedeljka ujutro, izlet subotom i nedeljom...

[Соња]

   Кад је поштен (земљо)радник мог’о два дана да седи и да не ради ништа (евентуално да оде на, д’извинеш, пикник) (ако вам падне шака, послушајте монодраму „Лед“ Радоша Бајића, много је лепо опис’о како је сељак, као, ’тео да иде на море - па нек’ иде живот - ал’ није мог’о да остави имање и старе родитеље саме на њему)? Мож’ бит. Зато сам и питала да ли се уопште „препознавало као целина“ пре индустријске револуције.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Порекло значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Словенска имена дана у недељи (седмици, тједну)