Верници и верујући

[Зоран Ђорђевић]

   Питам сасвим озбиљно и само у вези са језиком.
   Каква је разлика између верника и верујућих?
Појам ''верујући'' се скоро појавио. Видео сам да га је и овде неко употребио. Значи ли он исто што и ''верник'' или не? Ако значи исто, чему нова реч? Ако не, шта заправо значи? Да ли онда за атеисту може да се каже да је ''неверујући''? На исти начин сам пре неки дан измислио реч ''незнајући''. (''Овај форум је отворен и за незнајуће''.)
   Не бих, молим вас, да се о овоме поведе расправа ван оквира језика.

   

[Lolita]

Nisam sigurna, ali imam utisak da je verujući samo nekakva „ulepšana“ verzija reči vernik. Zaista ne znam šta bi drugo imala značiti 
Možda se, ipak, odnosi na neku „blažu“ varijantu vernika, u smislu da ta osoba veruje u Boga, ali da ne upražnjava neku versku praksu, ne vrši verske obrede, recimo, ne odlazi redovno u crkvu, i td.
Ako je tako, pretpostavljam da se odnosi na sve vernike - bez obzira na veroispovest. Bar je ja tako shvatam

[Фаренхајт]

Sto posto je posredi (revitalizovani) relikt iz crkvenoslovenskog/slavenoserbskog (-jušči), a značenje mogu objasniti verovatno samo oni koju tu reč i koriste.

[Зоран Ђорђевић]

   Плашио сам се да ће овде, без обзира на молбу, да се заметне расправа ван теме. Хвала вам што није. Ипак, очекивао сам више од два одговора.

[Нескафица]

Očito, nema dovoljno ljudi koje to pitanje zanima.

[Зоран Ђорђевић]

Можда је и боље што је тако.

[Miki]

Ајд’ ја да лупим одакле су, можда, ти облици „верујући“ и други поименичени први партиципи. У немачком се ови случајеви веома често јављају, па је можда ово код нас „улетело“ захваљујући неком преводиоцу, који је превише дословно преводио. Рецимо: der Studierende = der Student; der Lehrende = der Lehrer; der Reisende = der Reiser... — „студирајући“ = студент; „подучавајући“ = „учитељ; „путујући“ = путник...

[Ђорђе Божовић]

To je slovenski particip koji je iz našeg jezika nestao Vukovom reformom. Uvođenjem narodnog jezika u književnost, nestalo je ovoga slovenskog oblika jer on nije postojao u našim dijalektima, koji su uzeti za osnovicu književnog jezika. Danas se ponovo počinju upotrebljavati i takvi popridevljeni glagolski prilozi: bivši predsednik, buduće vreme, noseća žena, stajaće vode i sl.

[Miki]

„Бивши“. Нисам уопште приметио да је ово први партицип глагола бити. Вероватно ту спада и могући. Ја користим покаткад и прве партиципе глагола хтети — хотећи, хотевши и других. Радује ме враћање у употребу ових партиципа јер обогаћују језик и доста скраћују казивање, а имају итекакав стилски допринос.

[Нескафица]

Kad ih već koristiš, da napomenem da je pravilno "htevši", a ne "hotevši".

[Miki]

Хвала.

[Зоран Ђорђевић]

Пошто је Срећко Петровић, после мале паузе, поново међу нама, молио бих га да, као вероучитељ, каже своју реч на ову тему.

[Срећко Петровић]

Zorane, molio bih te da moje misljenje ne uzimas kao relevanto. Tako si me zvanicno sad prozvao da si me skroz zbunio!

Meni se cini da su 'vernik' i 'verujuci' sinonimi, doduse termin 'verujuci' nekako upucuje na aktivno praktikovanje vere, dok rec 'vernik' mozda nekako ima pasivniju konotaciju, ali moguce je da mi se ovo samo cini.

Neko gore rece da je ova rec 'relikt' srpskoslovenskog/crkvenoslovenskog - i jeste. Kako je Djorjde pomenuo, jezik je izmenjen Vukovom reformom, pa smo vremenom zaboravili takav nacin izrazavanja. Ali, u crkvenoj literaturi se praticipi vracaju na velika vrata - v. npr. novija dela vl. Atanasija Jevtica - i moguce je da ovo ima nekog uticaja i na govorni jezik, te se danas sve cesce srecemo sa takvim oblicima reci.

[lavandablue]

vernici je mnozina od reci vernik.

a rec 'verujuci' je osobina nekoga  - ko veruje.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Верници и верујући