enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)

[Miki]

zašto ne govorimo "drevno" umesto "staro" kada lepše zvuči?

Ко ти каже да не говоримо? Ја древно итекако употребим када ми треба уместо старо, и нити ми звучи старински нити архаично — јер то и није, чак је прецизнија и боља реч од старо.


Амарилис, имам осећај да си схватила ово наше писаније као личну прозивку, што ни најмање није. Ми дискутујемо уопштено о српском језику, па се поведе расправа око овог енкодирати — што нит' си ти измислила, нит' те неко због тога овде напада, већ је једна општа дискусија о туђицама у српском језику. И сама рече како бисмо требали бирати које ћемо речи употребљавати.

[Madiuxa]

Imam dva pitanja off topic:

Ја древно итекако употребим

1. Zar ne treba: i te kako (dakle, odvojeno)
2. Zar ne treba: upotrebljavam umesto upotrebim?

И сама рече како бисмо требали бирати

1. Zar ne treba: kako bi trebalo da biramo...

Da ne bude zabune: pitam, ne kritikujem.

[Amarilis]

Njah.. ne, ne shvatam kao ličnu prozivku, iz istog razloga sam to i napisala, jer lično ne koristim strane reči, bar se prilično trudim, jer se bavim pisanjem ne-novinarskih tekstova (rado bih ih nazvala književno-umetničkim, ali nisam sigurna imaju li toliku vrednost ).
Ali, koliko ne volim baš te ljude koje ste isprozivali, koji koriste pomodarske reči "stejdž", "mejkap", ne volim ni drugu krajnost.
Naime, sve te reči se uveliko koriste u našem jeziku - recimo na EXITu ćete čuti mnoštvo ljudi koji govore "Ajmo do mejna", što znači "Ajmo do mejn stejdža", što opet znači "Ajmo do glavne bine". Ili će sigurno neka vaša drugarica (ako ne i vi sami) reći "Bila sam danas u šopingu", a čak može da se čuje i "Šopingovala sam", odakle se vidi da reč glatko ulazi pod norme srpskog književnog jezika..
Suština onoga što ja želim da kažem je da iako te reči nisu naše poreklom, treba da se nađu u rečniku, jer ih dosta ljudi sa našeg govornog područja koristi. A postoji onaj drugi "ne-urbani" deo populacije koji još uvek ne zna ni šta znače, pa dolazi do raskoraka u razumevanju među ljudima.
Uostalom, ako smo nekada mogli da primimo recimo nemačku reč "šund" ili nemačko-englesku "kič" i da se danas te dve reči koriste pri označavanju u teoriji književnosti, neka mi neko objasni zašto je bilo koja druga strana reč onda loša?
I , najzad, ubeđena sam da će se sve te reči naći u rečniku. Možda ne ove godine, možda ne ni sledeće, ali koliko god se nama to sviđalo ili ne, biće ljudi koji će ih jednog dana ukucavati u pretraživać i dobijati adekvatno objašnjenje

@Brunchild - "i te kako" se piše odvojeno, "trebati" je uglavnom bezličan, kao što bi trebalo da je i u tom slučaju, a što se tiče "upotrebim" - stilski upotrebljen prezent.. cenim

[Miki]

Imam dva pitanja off topic:

Ја древно итекако употребим

1. Zar ne treba: i te kako (dakle, odvojeno)
2. Zar ne treba: upotrebljavam umesto upotrebim?

И сама рече како бисмо требали бирати

1. Zar ne treba: kako bi trebalo da biramo...

Da ne bude zabune: pitam, ne kritikujem.

Ајд' да одговорим, пошто је питање било упућено мени: нисам био обратио пажњу да се и те како пише одвојено (мислим да може и спојено, или се варам?). Ово под 2: као што рече Амарилис — стилски употребљен презент да означи понављање радње, а без прилога за време. А ово последње: хтедох нагласити оно МИ (што се односи на све који желе да говоре српским, а не англосрпским) са бисмо требали; додуше, понекад ми и смета што не могу овако мало да скратим реченицу са двама инфинитивима и глаголом требати у личном облику — јер ми је и стилски тако лепше — и надам се да ће се то променити.

[Оли]

нисам био обратио пажњу да се и те како пише одвојено (мислим да може и спојено, или се варам?).
А ово последње: хтедох нагласити оно МИ (што се односи на све који желе да говоре српским, а не англосрпским) са бисмо требали; додуше, понекад ми и смета што не могу овако мало да скратим реченицу са двама инфинитивима и глаголом требати у личном облику — јер ми је и стилски тако лепше — и надам се да ће се то променити.

Мислим да се плусквамперфекат не може користити у реченици у којој нема још једног прошлог времена, јер његова улога и јесте да укаже на постојање радње која се десила пре неке друге радње (а у овом случају те радње за поређење нема).

И те како се пише искључиво овако. Наводи то правописни речник и речник СЈП.

Ово ми је сумњиво. Хрвати би сигурно рекли требамо рећи зато што они иза свих непотпуних глагола, па и глагола требати користе инфинитив, а не допуну да + презент. Уколико желимо да допунимо непотпун глагол инфинитивом, макар то био и најчешће непроменљиви глагол требати, мораћемо га променити. Требам те нешто питати. и Треба нешто да те питам. Твоја конструкција је како бисмо требали бирати; хм, мислим да међу хрватским лингвистима с тим не би имао проблема .

[Miki]

У праву си за све, Оли. Данас нешто „кашљуцам“, што би се рекло. Да покушам и нешто паметно да срочим овог лепог дана: било би добро ревидирати употребу глагола требати — знате на шта мислим. 

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: enkodiranje i dekodiranje, je l', rechi koje nedostaju ;)