"Необичне речи"

[Milena S.]

Колико пута сте били прекинути у сред говора да би вас питали шта значи нека реч?
Ја, пуно пута.
Које су то речи које су за ваш крај нормалне али другима необичне?
Ево пар мојих примера:
бркљав, џока . . .  а сетићу се још неких

[Ђорђе Божовић]

Оно по чему су Ужичани познати: мутан не значи нејасан него занимљив, сладак. Или, познати значи препознати ("Ене, то си ти! Нисам те познала."); једнако (прилог) значи све време, упорно; изгледати значи извиривати, гледати нешто очекујући ("Чека воз и једнако изгледа оће ли наићи."); викати значи просто говорити, не гласно, али с неким ефектом, рецимо непрестано ("А ти си у школи? А ја све вичем он сигурно изостаје, болестан је."); алав значи халапљив итд.

Додуше, ја сам не говорим тако, али није ми непознато.

[alcesta]

Hehehe, sećam se kad me pitala drugarica Užičanka: "A ko ti je taj mutan tip na slici?"
Prvo sam pomislila da ga optužuje da se bavi mutnim poslovima, skoro se uvredih...

[Зоран Ђорђевић]

   Недавно сам чуо једну необичну реч. Много ми се допала. Причао је човек о томе како неке ствари памти из најранијег детињства, па каже:
- Од када знам за себе, откако сам образумео, сећам се да...
   Образумео. Први пут сам то чуо, а одмах ми је било јасно шта значи.

[Дарко Новаковић]

Или, познати значи препознати ("Ене, то си ти! Нисам те познала.")

Јако ми је занимљив начин на који је ову реч користио Ђура Даничић у преводу Старог завета у значењу полног чина, нпр.:
''Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудње и роди Кајина ...''

викати значи просто говорити, не гласно, али с неким ефектом, рецимо непрестано ("А ти си у школи? А ја све вичем он сигурно изостаје, болестан је.")

Кад чујем ову реч, сетим се цитата из једне од наших серија:
''Кој' ми га вика на мобилан?'' 

[србољуб]

Моја баба је из околине Врњачке Бање, али је (као, вероватно, и већина старијих људи) жива енциклопедија ових тзв.  "необичних речи" и израза, који по мом мишљењу нису ништа друго до архаичне речи, само их је живи ток језика истиснуо из матице и избацио на обалу - маргину.  Елем, и овако маргинализоване и под претњом заборава ове речи су мени посебно драге, јер многе од њих , по мени, чак много боље илуструју појмове од речи које су преузеле ту улогу, а неке су просто занимљиве (луцкасте) и помажу нам да мало боље сагледамо непрегледно богатство и вредност нашег језика.

Тренутно ми на ум само пада (бабина) реч талуман којом, веровали или не, баба карактерише неког ко је: добар, миран, паметан. . .  (никад вам не би пало напамет, а?)    :)

[Ђорђе Божовић]

викати значи просто говорити, не гласно, али с неким ефектом, рецимо непрестано ("А ти си у школи? А ја све вичем он сигурно изостаје, болестан је.")

Кад чујем ову реч, сетим се цитата из једне од наших серија:
''Кој' ми га вика на мобилан?'' 

Знате ли ону песму од Рибље чорбе: „Биће боље, неко виче...“

Сличан је овом израз вечито код Ужичана, нпр. „Кад год дође, вечито ставља јакну преко столице“.

[Milena S.]

Da da.
To vecito i vikati se koristi i kod nas (u Cacku), mada vise na selu od starijih ljudi to moze da se cuje nego od nekog mladjeg.

[Сребрена]

Тренутно ми на ум само пада (бабина) реч талуман којом, веровали или не, баба карактерише неког ко је: добар, миран, паметан. . .  (никад вам не би пало напамет, а?)   

Образумео. Први пут сам то чуо, а одмах ми је било јасно шта значи.

Разуман или паметан, Торлаци кажу касветан , звучи као к'светан..ја сам ту реч увек разумела као окренут према свету, способан да комуницира са светом..
Тал- уман је баш занимљива реч.. подразумева УМ, као и придев разуман...

И сетих се још једног специфичног торлачког израза.."Викам га" значи зовем га јаким гласом да дође нпр..али каже се "Окни ме" или "Идем да га окнем" кад треба изразити "Позови ме" или "Идем да га позовем".. Не знам тачно значење,  подсећа ме ова реч на куцање у прозорско окно али можда има везе са очима (у једнини)..

У једној изреци кажу "обноси се к'о кокошка" и ја то нисам никако разумела..док ми Торлакиња није објаснила да то значи "као пијана кокошка" која врлуда и саплиће се у ходу..Прво ме је изгрдила: "Па, је л' никад ниси видела пијану кокошку како се обноси?"..а онда ми разјаснила да, кад коке кљуцају  нагњило воће које служи за печење ракије, унесу у себе и ферментиране састојке, односно напију се . И онда шеврдају.

[Сребрена]

Колико пута сте били прекинути у сред говора да би вас питали шта значи нека реч?

Сад скоро су ме прекинули питањем кад сам описала Анђелину Жоли као џукљаву:)
Мик Џегер је иначе бољи, и природнији , пример истог.

[Зоран Ђорђевић]

"Па, је л' никад ниси видела пијану кокошку како се обноси?"..а онда ми разјаснила да, кад коке кљуцају  нагњило воће које служи за печење ракије, унесу у себе и ферментиране састојке, односно напију се . И онда шеврдају.

Сећате ли се секвенце из филма ''Та дивна створења'', кад мајмуни и још неке животиње једу нагњило воће?

[alcesta]

Obožavam taj film.
Srebrena, meni za "džukljav" ipak treba još pojašnjenja.

[Сребрена]

Obožavam taj film.
Srebrena, meni za "džukljav" ipak treba još pojašnjenja.

Ozbiljan si ili ne?
Prenaglašene usne, nesrazmermo velike , koje ceo donji deo lica menjaju i izraz lica....
Da li ima veze sa džukcima (psima) i ostalim (po Darvinu) precima čoveka , ne znam

[Ђорђе Божовић]

"Džikljav" znači naglo izrastao. Živa ograda može da iždžiklja, ali i mladi ljudi u dobu adolescencije.

[Сребрена]

Kad neko ode na ugradnju silikona u usne, onda mu izdžikljaju džuklje ?


Ima jedna reč, nije arhaizam, koja je neobična i meni mnogo lepa, a ne razumem je, iako mi je prva asocijacija snoviđenje i slično..
Glasi: Magnovenje
Ume li neko da je objasni?

[Дарко Новаковић]

Е, свашта.
И ја сам мислио да је у питању неко сновиђење. Ваљда по томе што вуче на маглу а сви снови су нестварни и како брзо дођу тако могу брзо и отићи као магла.
А једнотомни РМС каже да је у питању трен, тренутак, часак.

[Сребрена]

Možda zbog onog " đenje?"..

Kaže se  " U magnovenju shvatih..."...
Jeste trenutak, časak, vrlo mali period vremena..
Kao kroz san, kad slika nije dovoljno precizna, kao kad više intuitivno opazimo (krajičkom oka) štogod iako nema dovoljno vremena da racionalno to analiziramo..
Ali ,i mene asocira na maglu (kao san i ne-java) ali  koren je magno.. To nikako ne umem sebi da objasnim..
U "maglovenju bi bilo jednostavnije.. ali magnovenje?

Postoji  onaj latinski izraz magna (carta npr.) koji znači pridev—manji ..magni..manji..
ali čudna je reč , zar ne?

Asocijacija mi je još i kad kažemo "na mah" ..što je opet izuzetno kratki  tren , i opet vezan za (pomislih na mah) neracionalno već iskustveno, intuitivno..Da li je moguće da je nekad  to moglo glasiti mahnovenje..kad se pretvori u imenicu? Pa da se promenilo h u g?

Kao slučajevi u slovenskim jezicima da je gora= hora, hrad=grad i slično?

[Ђорђе Божовић]

Postoji  onaj latinski izraz magna (carta npr.) koji znači pridev—manji ..magni..manji..

Magnus, magna na latinskom upravo znači obrnuto — veliki.

Carolus Magnus je Karlo Veliki, a Magna Brittannia je Velika Britanija.

[Сребрена]

Magnus, magna na latinskom upravo znači obrnuto — veliki.

Uups..  U pravu si ,Djordje..Pogrešila ja, razmišljajući unazad o Magna carta libertatum iz 1215..
Maximus..maior... i magnus..(najveći, veći, veliki)
Izvinjavam se svima  koje sam navela na pogrešan tok misli
 

[Ђорђе Божовић]

A meni je baš bilo zanimljivo kako bi magna carta bilo moglo biti — sitna knjiga, da je tako.

Magnu kartu piše Kraljeviću Marko...

[Милош]

Да ли сте чули за брескарног момка и брескарну дјевојку?

За смерно, тихо, ненаметљиво чељаде у Босанској Крајини веле да је брескарно.
 
   - Чији је оно момак?
   - Дане Бањца.
   - На кога је тако брескаран? (Поготово ако му у фамилији нико није такав)
   

   - Виђе ли Деву Видову?
   - Право брескарна ђевојка.
   - Јес, вала, баш.
   - Ваљала би за нашега Милу.
 

[Дарко Новаковић]

Моја баба је користила ту реч, али мислим да је користи у значењу безбрижан.
Иначе, реч је исто о Босанској Крајини.

[Pedja]

Ja tu prepoznajem dve reci:

- bres je mozda od brez, sto se davno kod starijih moglo cuti umesto bez, cesto i u slozenicama kao sto je brezobrazan (umesto bezobrazan.

- karno je verovatno istog korena kao i karati u smislu grditi

Tako da breskaran moze biti onaj koga nikada ne grde

[Зоран Ђорђевић]

   Панталоне ''на брич'' су карактеристичан део народне ношње код Срба. Пало ми је на памет да погледам у РМС шта та реч заправо значи. Кад ја тамо, а оно — нема. Има само ''бричес'' од енгл. спортске панталоне, хлаче за јахање.   То је, ваљда, један од првих англицизама усвојених у српском.

[Сребрена]

   Панталоне ''на брич'' су карактеристичан део народне ношње код Срба. Пало ми је на памет да погледам у РМС шта та реч заправо значи. Кад ја тамо, а оно — нема.

Има у Речнику тимочког говора сродна реч.. можда је логична веза:

Брчка= бора (Има брчће окол очи и окол уста.)
брчка (несвр.)= прави наборе на неком материјалу
брчкави оп'нци= опанци на којима су врхови обрађени са великом пажњом и лепо наборани
брчкољ (пеј.од брчка)= оп'нци на брчкољ
брчкотина( ауг. и пеј. од брчка) =оп'нци на двое брчкотине.

Апостроф стављам тамо где треба писати слово јери танко ( које немам на тастатури).

И можда треба проверити и народне изразе за бритву, брице  и бричење ..
пре коначног закључка.

[Милош]

   И мој отац сматра да је брескаран сложеница од речи брез и карати, у значењу онај кога немаш рашта карати.

   Безбрижан се донекле поклапа са брескаран, али је први појам шири од другог. Безбрижан често јесте тих и миран, тј. брескаран, али може и да прави несташлуке и штету (у смислу безбрижан = нехајан, лењ). У познатој басни цврчак је био безбрижан све до зиме. Онда је дочекао да га мрави карају због лењости (безбрижности). Дакле, цврчак није био брескаран.

[Сребрена]

   И мој отац сматра да је брескаран сложеница од речи брез и карати, у значењу онај кога немаш рашта карати.

Брескаран ..онај који служи за углед, узоран. савршен..коме ни ни највећи ситничари не могу да нађу ману..Такав служи само за понос  и дику, милина је срести таквог или такву..

[Дарко Новаковић]

Скоро сам читајући налетео на реч осовити (се), која значи усправити (се).
Толико је ретко чујем да ми је постала необична.

[Психо-Делија]

Из великог речника САНУ:

бескаран, -рна, рно  вар. брескаран  покр. 1. који не задаје бриге; добар, примеран; исп. каран, карли. - Жао му Божице, послушне, бескарне (Ћип.   3, 146) . . .  Кад су чељад бескарна нема свађе у кући (Бос. Грахово, Билб. 2).
     2.  а. спокојан, безбрижан.  б. небрижљив, нехатан.

И даље:
каран, -рна, -рно (према tur. kahir брига, туга)  а. брижан, забринут; тужан, снужден; исп. карли - С дана у дан све је замишљенији и карнији (НПр, БВ 1889, 345) . . ., б. који казује, изражава бригу, забринутост. - Синоћ ми је каран хабер дошо (НП, БВ 1893, 11).

[србољуб]

Да реанимирамо ову тему 

Од своје колегинице која је из околине Ивањице чух једну веома занимљиву реч и морам рећи да ми се свидела (сада мислим на реч, не на колегиницу  ). Ради се о речи спучаница, коју она користи уместо код нас одомаћене речи зихернадла, за коју иначе каже да се у њеном крају скоро уопште и не користи.

Мене занима да ли сте и ви можда чули ову реч, у овом или неком другом значењу, и колико је она уопште код нас распрострањена, тј. да ли се користи у још неком крају нашег говорног подручја?

[alcesta]

Kod nas se povremeno čuje zapučiti ili raspučiti, u značenju zakopčati i raskopčati. Pretpostavljam da potiče od hrvatskog puce, tako mi bar zvuči. Ali za spučanicu nisam čula.

[Ђорђе Божовић]

Da, kod mene se govori spučanica, a zihernadla nikad. Tvoja kolegica, Srboljube, jeste moja zemljakinja.

[србољуб]

Хвала на одговорима алцеста и Ђорђе, тј. на помоћи у враћању ове теме у живот. 

Кад смо већ код тога, чу ли неко за израз леверија (кога употреби мој колега Милисав, нећете веровати и он је из Ивањице  ,
 а рече да је то ''у преводу'': лош човек, битанга, олош, и сл. багра  )?
Ја сам тај израз тада први пут чуо и баш ми је био чудан (ма како то чудно звучало ), па реко' да приупитам да ли је можда неко од вас или од ваших речника (ко има), упознат са 'дотичним'. Ето толико.

[Ђорђе Божовић]

Nisam čuo za leveriju. Kako se akcentuje; levèrija?

[alcesta]

Ja sam čula samo za leventu; možda su istog porekla, značenje je slično.

[србољуб]

Nisam čuo za leveriju. Kako se akcentuje; levèrija?

Судећи по Милисављевом изговору, то би био тај акценат.

Ja sam čula samo za leventu; možda su istog porekla, značenje je slično.

Благо теби, ја не чух ни за њу.

[Ђорђе Божовић]

Pitao sam svoju majku; ona mi kaže kako nije čula za reč „leverija“, a kad sam joj objasnio značenje, primetila je kako možda oba izraza, „leverija“ i „leventa“, imaju veze s rečima „levi“, „levak“?

[alcesta]

U RMS piše da je leventa turcizam, sad sam pogledala. Šteta što ne piše izvorno značenje ili oblik, možda bismo i mogli da povežemo s nečim levim.

[Ђорђе Божовић]

Kad sam pitao Srboljuba da li se „levèrija“ tako akcentuje, i ja sam imao na umu turcizam, jer reči koje su turcizmi često imaju takve akcente (isp. Saràjlija, ševtèlija, đuvègija i dr.).

[durdubak]

Leventa, tur. levend od pers. lewend – besposličar, Klajn–Šipka
 

[Ђорђе Божовић]

O, hvala lepo za etimologiju. Sve mi se čini da je i leverija ovome srodna etimološki, no to ne možemo tvrditi dok je ne budemo pronašli u kakvom rečniku. Ima li, možda, neko kraj sebe Škaljićev rečnik turcizama?

[durdubak]

Molim, molim (nema smajli za ruke šire u lica se ljube)

[Jovana_NS]

БАНГАВ. . . имам фобију од те речи, изгледа ми тотално ружно. . . шта значи???  :-\

[србољуб]

http://vukajlija.com/bangav

[Дарко Новаковић]

Мени овај линк нешто не ради.
Ево из 6Т РМС:
бангав, који је дебелих стопала, који је оболелих ногу; који храма.

[Jovana_NS]

о мој Боже... хвала пуно!!!

[Madiuxa]

Бангав се обично користи у смислу трапав, што се донекле поклапа са дефиницијом коју је дао Дарко...

Такође се и за делове тела може рећи да су бангаве... Бангаве ноге (кад нису по јус-у, тј, нешто им фали, криве, сувише дебеле и сл. па самим тим чине особу трапавом, мада, не мора да значи да постоји физички недостатак, једноставно, неко може имати бангаве ноге јер се стално саплиће, нпр.), бангаве руке (кад ти све испада из руку јер су бангаве — неспособне да држе било шта а да им не испадне), бангаве очи (кад не видиш добро, можда зато што имаш неку физичку ману, нпр. зрикавост, а може бити једноставно јер ниси способан да видиш нешто што сви виде), итд....

[Jovana_NS]

хвала још једном...сад сте ми у потпуности разјаснили

[Ena]

Ima mnogo lepih neobičnih reči. Meni je no.1 glagol azdisati= (po)besneti od izobilja u čemu, RSANU.

Isto tako avtóšem je na jugu Srbije vrlo rasprostranjena reč, a znači: izgubim se, nestanem, šmugnem, štuknem, kao i imenica avtosuvánje= bežanje, nestajanje. Avtosuvánje je mlogo puta najsigurniji izlaz od opasnos. Iz Rečnika leskovačkog govora


Nego, moram da vam ispričam jedan starinski južnjački vic. 

Ušao Bugarin u radnju (pekaru, pretpostavljam) sa namerom da kupi somun ( = hleb, hlepčić). Međutim, nije umeo da izgovori somun, već je od prodavačice zatražio sapun. (glupi neki Bugarin , baš kao da je iz srpskog vica  )

I dobio je sapun.

I počeo da jede, a sapun počeo da se peni...

A pametni Bugarin na to: Penil ne penil, pare sam si dal.

P.S. Tako sam se šalila sa jednim mojim bratom koji se prevario i bio na nekom smrtno dosadnom koncertu, i uspeo, nekako, snagom volje, da odsedi do kraja, samo zato što je pukao lovu za isti. 

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Српска култура и обичаји > Тема: "Необичне речи"