Милан Младеновић, Екатарина Велика

[Вученовић]

У овој теми има места и за песме које није написао Милан, а изводила их је ЕКВ.


ЉУБАВ

Ја сам одувек спавао
с твојим именом на уснама
ти си одувек спавала
с мојим именом на уснама

И куд год кренем
твоја је рука у мојој руци
и када желим нешто да кажем
ја кажем ми!

Љубав, љубав, љубав, ах љубав!

И сви моји другови су одавно
и твоји другови.
Двојину су стари Словени
имали у речнику

И када желим да кажем ја
ја кажем ми
и када мислим о себи
у ствари мислим о нама!

Љубав, љубав, љубав, љубав!

Како време нам пролази!
Да, време нам пролази брзо!
И дани и ноћи су слонови
на индијском цртежу.
И боли, и боли, и боли, и боли, боли нас нас љубав.
И боли, и боли нас нас љубав, боли нас љубав

Љубав, љубав, љубав, љубав!

Полако досада мрси нам косу
и прља нам руке.
Полако досада прави нам боре
од лажнога смеха.

И наше речи од миља су навика
и наша имена од миља су навика.
Боли нас љубав, љубав...

Љубав, љубав, љубав, љубав...


Милан Младеновић

[Вученовић]

ЈЕСЕН

Јесен у кожи, долази ми јесен.
Јесен у крзну, долази ми јесен.
Мислим на воће и мислим на њу,
мислим на жуто, на храну и буђ.

Види, да није можда стигла јесен,
тражи и наћи ћеш у себи труо храст.
Горе у нама је бујица речи,
доле у нама је јесењи страх.

Јесен у кожи, долази ми јесен.
Јесен у крзну, долази ми јесен.
Горе у нама је бујица речи,
доле у нама је јесењи страх.

Јесен у кожи, долази ми,
јесен у крзну, долази ми,
јесен у крзну, долази ми,
јесен у кожи, долази ми,

страх...


Милан Младеновић

[Вученовић]

САРАЈЕВО

Сарајево, кристална сећања,
Сарајево од блата и снега
Отари ми иње са очију и чела,
изађи из мене, изађи из мене.

Пусти очи да виде још овај пут,
пусти уши да чују још овај пут,
Сарајево



Милан Младеновић

[Вученовић]

СРЦЕ

Није дотакла ништа што би могло да боли,
њене руке су беле као лед.
Њене мисли су чисте, она мисли да воли,
она верује, верује.

Неће доћи на јесен, када опада лишће,
неће доћи у зиму кад је снег.
Није имала разлог, није имала када
да остане, да остане крај мене...

Да ли да верујем у то?

Нисам рекао ништа што би могло да значи,
нисам нашао ону праву реч
која може да веже, која може да боли,
којој верујем, верујем.


Милан Младеновић

[Lolita]

ЉУБАВ

Uvek o ljubavi, Vučenoviću
Vi ste moj čovek 

[Вученовић]

ЉУБАВ

Uvek o ljubavi, Vučenoviću
Vi ste moj čovek 

Лолита,  !

[Вученовић]

Данас се навршава тринаест година од смрти Милана Младеновића. Милан умро је 5. новембра 1994. године у Београду. Имао је 36 година.

Трагична је судбина најзначајнијих чланова групе Екатарина велика (ЕКВ). Током дванаест година рада мењала се постава, а најзначајни чланови су били Милан Младеновић (од оснивања до своје смрти која се уједно сматра и тренутком кад је група дефинитивно престала да постоји), клавијатуриста Маргита Стефановић (од краја 1982. до престанка постојања бенда), те басиста Бојан Печар (од 1983. до 1990). После Миланове смрти, умрли су и Бојан (1960-1998) и Маргита (1959-2002). Бубњар Иван Вдовић Вд, који је свирао на првој плочи групе (чији је првобитни назив Катарина друга, под тим именом изашла је, 1984. године, само та једна плоча), умро је 1990.

Милан и Маргита су, можда предосећајући трагични след догађаја (пре ће бити да се то ипак односи на трагичне догађаје које је донео распад државе, него на њихове личне трагедије), написали песму Пар година за нас, која је објављена 1989. на албуму Само пар година за нас. У чланку на Википедији, стоји да је Милан 1992. у једном интервјуу рекао да је то по његовом мишљењу најбоља песма коју је ЕКВ направила.



ПАР ГОДИНА ЗА НАС

Мој пријатељ и ја
седимо на клупи,
гледамо звезде,
слушамо вести
што су управо стигле.
Кажу да имамо
још само пар година за нас.

Имали смо играчке,
и живели смо све,
све оне игре на срећу,
оне игре за људе
што је смислио неко
пре само пар година за нас.

Да ли знаш како желим да те нађем?
Да ли знам шта треба да знам?
Воли ме како никад ниси волела.

Живимо у причама.
Бранимо се,
ходамо и славимо
неке безвезне ствари,
неке безвезне приче
што је смислио неко
у само пар година за нас.

Нису довољне речи,
само обичне речи
да ме врате у живот.
Није довољан додир,
ни да знам да те имам,
још само пар година за нас.

Да ли знаш како желим да те нађем?
Да ли знам шта треба да знам?
Воли ме како никад ниси волела.

Воли ме онако
како никад ниси волела...

Расте као нада,
као море,
као говор,
као покрет,
као зора,
као дете,
као крв,
као жеља,
међу нама.
Расте као бол
и гризе све пред нашим очима.

Воли ме онако
како никад ниси волела...


Милан Младеновић и Маргита Стефановић

[Pedja]

Sve je ok, samo ne vidim sta ima tragicno u tome da se neko navukao na iglu i to mu je doslo glave?

[Вученовић]

Sve je ok, samo ne vidim sta ima tragicno u tome da se neko navukao na iglu i to mu je doslo glave?

Не видиш!? 

Ајде бар да пређемо у сваштару, океј?

[Madiuxa]

Sve je ok, samo ne vidim sta ima tragicno u tome da se neko navukao na iglu i to mu je doslo glave?

Da napomenem, Milan Mladenovic nije umro od "igle" nego od raka.

[Вученовић]

Sve je ok, samo ne vidim sta ima tragicno u tome da se neko navukao na iglu i to mu je doslo glave?

Da napomenem, Milan Mladenovic nije umro od "igle" nego od raka.

Свеједно, Пеђин став је заиста више него шокантан, стравичан. Прелазимо у сваштару.

[Madiuxa]

Јуче се навршило 15 година од смрти Милана Младеновића.


http://www.blic.rs/kultura.php?id=119177

[Шишмиш]

Najviše mi se dopada njegov poslednji album. Ostalo đene-đene. Iskreno, ne razumem puno toga iz njegovih pesama, neke tamo uvijene pesničke slike, nejasne metafore, čudesa. Sirovina sam ja da sve to shvatim. Ali, imam par omiljenih stvari:

Courage Part III

Ja imam kuću da zaštitim mlade
i sive oči da prikucam
u zoru konji na obali reke
u jesen blato na čizmama

lica bez senki
oči bez suza
tvrd je korak
tvrd sam i ja

kamen na putu
kamen u ruci
kamen u glavi po ceo dan



Metak

Grad je pojeo srca
grad je popio krv
svi ovi garavi zalasci sunca
koji mi prave rupu u grudima

grad je pojeo ljude
grad se širi u krug
samo klizi klizi klizi
klizi klizi klizi
raste niz ulice

ovaj put bi mogao trajati vecno
gledati, upijati, graditi, razbijati
ovaj put bi mogao trajati vecno
jahati sa sudbinom, jahati sa sudbinom

metak me neće
metak mene neće

ja sam dete planete
ja se osećam velikim
dok spavam ovde pod mostom
dok jedem đubre sa kontejnera

ja sam građanin sveta
ja kupujem zaborav
brzo brzo brzo
brzo brzo brzo
u grotlo svemira

[Sho]

Cesto slusam EKV.  Volim je, bas je volim. 
I dok je slusam, ono sto ja cujem je uvek tako iskreno i setno, tako ljudski i duboko. 
Najdraza njihova pesma mi je "Sihro".

SINHRO

Promenicu svet do kraja pesme.
Igracu pijani ples u ritmu vetra
Pusticu sunce da topi ljubav,
izmedju sveta daleko od nas.

Dosao sam da te nosim,
da se ne bojis,
da ne govoris nema me,
da ne zatvoris oci,
da ne zaboravis rec po rec.

Dosao sam da te nosim
u kuce mojih predaka,
da ti pricam da noci nema ,
da odustanes,
da zelja je glad je vatra.

Promenicu jezik, pokret, telo.
Govoricu reci tudje pesme.
Dosao sam da ti kazem cuvaj me.
Tvoj korak je moje ime,
Cuvaj me!

Dosao sam da te nosim,
da se ne bojis. . .

Dosao sam da te nosim
u kuce mojih predaka. . .

Dosao sam da te nosim,
da se ne bojis. . . . 

[Срећко Петровић]

И ја волим ЕКВ. Добри су. Чини ми се да је ретко који бенд звучао као ЕКВ уживо.

<a href="http://www.youtube.com/v/pX9Ldic1D1M&amp;amp;hl=en_US&amp;amp;fs=1" target="_blank">http://www.youtube.com/v/pX9Ldic1D1M&amp;amp;hl=en_US&amp;amp;fs=1</a>

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Читаоница > Најлепши стихови (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: Милан Младеновић, Екатарина Велика