Zahvaljujem na člancima. Ne znam posećuje li Stanko još ovaj forum, ali ću ipak ostaviti komentar (nezavisno od toga što je Klajn odgovorio, s čim se uglavnom slažem).
Pre svega, jednostavno nije tačno da Klajn insistira da se nekome prikači etiketa ubice, kakvu sliku sam stekao dok mi je Stanko prepričavao članak: „
ubica (taj i taj)...“
Da analiziramo razliku između tih dveju mogućnosti.
A) „Zbog osnovane sumnje da je u masovnoj tuči ubodom oštrim predmetom u predelu leđa naneo smrtonosne povrede A.Č.-u (17) iz Beograda, uhapšen je Đ.M. (17)...“
B) „Mladić nožem ubio svog vršnjaka.“
Neki delovi koje možemo videti u varijanti A jednostavno su izostavljeni u varijanti B: „u masovnoj tuči“, nešto više o akterima, „u predelu leđa“ (u vezi s ovim poslednjim, zar zaista ne može jednostavno „u leđa“?). Nećemo se baviti izostavljenim delovima, već je poenta da vidimo koliko je deo B grublji i zlonamerniji od dela A. Najpre umesto „oštrim predmetom“ piše „nožem“. Možda je Stanko i u pravu kada kaže da oštar predmet ne mora biti nož, pa ipak, ako zaista nije, trebalo je da novinar to sazna, kako kaže Klajn. U krajnjem slučaju, dodajem ja, neka i u drugoj varijanti piše „oštrim predmetom“ — to je manje bitno za etiketiranje koje Stanko kritikuje. Dalje, „naneti smrtonosne povrede“, po svim merilima koja su meni poznata, znači jednostavno „ubiti“. Grešim li dušu i postoji li neko drugo značenje ove fraze kog nisam svestan? Ne poričem da to može biti „ubistvo iz nehata“, ali primetimo da i ova sintagma sadrži reč „ubistvo“. Ukratko, ne smatram da time što je „naneo smrtonosne povrede“ zamenjeno sa „ubio“ iko treba da se uvredi.
Namerno sam za kraj ostavio sam početak varijante A, „zbog osnovane sumnje“. Zaista je neophodno da policija tako govori, ali moraju li i novinari? Skoro sam baš razgovarao o sličnoj temi na drugom forumu, sporan je bio naslov „Zašto niko ne kaže da je sudija namerno svirao nepostojeći penal za Zvezdu protiv Smedereva?“ Autor teme prvo se pitao šta znači
namerno u ovom kontekstu, a kad mu je to razjašnjeno onda se pojavio problem: sme li novinar da piše da je neko nešto
namerno uradio ako to nije dokazano? Mislim da se moj tamošnji odgovor savršeno uklapa u ovo o čemu ovde pričamo, pa ga prenosim u celosti:
Ostaje još da se odgovori na pitanje ima li novinar pravo da po svom nahođenju procenjuje da li je nešto namerno ili nije. Nisam gledao pomenutu utakmicu, ali ako je nepostojeći penal dosuđen onako očigledno kako je Dimitrije to opisao, ne vidim razlog da novinar sebi ne dozvoli da to oceni sa „namerno“. Na kraju krajeva, posle novinskog članka obično stoji potpis autora, tako da ako je novinar i preterao — ide na njegovu dušu.
Svakako, nije zanemarljiv ni stav da novinari moraju da pišu objektivno a da lične impresije čuvaju za sebe, ali to nije baš uvek moguće postići, a, ruku na srce, nije baš uvek ni neophodno. Uzeh prve novine koje su mi došle pod ruku i na jednoj stranici vidim krupan naslov: „Ubio komšiju zbog neplaćenog duga“. Prvo da se pozabavimo delom „zbog neplaćenog duga“. Na osnovu čega neko može sa stoprocentnom sigurnošću tvrditi da je baš to razlog ubistva? Ne može nikako. Dalje, pravnik nisam, ali znam toliko da je pred očima zakona svako nevin sve dok sudija ne lupi čekićem o sto i osudi ga. Time čovek o kome je ovde reč ne zaslužuje epitet ubice, pa sve i da je to delo poničio nasred gradskog trga pred stotinama očevidaca. I posle svega, čak i da sudija osudi ovu osobu, čak i da se dokaže da je sve bilo zbog neplaćenog duga, opet ovi dokazi nikako ne mogu biti 100% merodavni — mogao je tužitelj da ima boljeg advokata, mogao je sudija da bude potkupljen, moglo je još ko zna šta sve da se izdešava.
Zanima me da li bi TandaraMandara (Penzioner) insistirao da se tako napisan naslov izmeni u:
„Čini se da je gospodin taj-i-taj ubio svog komšiju, a, kako trenutno izgleda, razlog ubistva je neplaćen dug“.
Ova varijanta, osim što je jednostavno smešna, nekoliko puta je duža od originalne. Budući da znamo koliko su naslovi u novinama obično krupni, dolazimo do zaključka da bi ovaj pokrio skoro celu stranicu. Rezultat: ili bi novine morale da povećaju broj strana da bi stali svi ovakvi naslovi, ili ne bi ostalo mesta za tekst tako da bi se novine pretvorile u zbirku naslova i to je to. Malo karikiram, naravno, ali suština nije izgubljena.
Sve u svemu, mislim da novinar u našem slučaju nije načinio grešku.
Tako je i ovde: sve u svemu, mislim da Klajn s pravom insistira na varijanti B.
