Mало шире.
Подразумевано поштујем одредбе Правописа, ниједна нема да ми делује неосновано или као нечији неразуман хир, па тако ни она о именима производа „Nazivi vrsta robe, artikala, proizvoda obicno se pisu malim slovom cak i kad predstavljaju smisljena i patentirana imena [...]“ (што наведе Брунихилд).
Међутим, хајде да претпоставимо тренутно да Правопис није препорука, већ закон. Рецимо прекршајни, утуже вас и добијете по џепу када прекардашите :) Али гле, закони се не примењују аутоматски, већ су ту адвокати, и судија који треба да пресуди — јер закон често није „јасан као суза“, већ је неопходно тумачење и одлука. Тако је, што се мене тиче, и овом случају, где део „називи врста робе, артикала...“ сматрам подложним тумачењу. Примере речи ћу писати у оригиналу и без промене кроз падеже, осим кад хоћу да укажем на своје тумачење Правописа — узмите их као сличице, идеограме :)
Да се манемо аутомобила, погоднија за пример ми је реч
Concorde. Шта је
Concorde — бар две ствари у истом контексту: назив врсте авиона, али и назив његовог пројекта, концепта. Ако пише „
...the first Concordes flew simultaneously from London's Heathrow...“, то, тумачим ја, недвојбено спада под поменуто правило Правописа, и постаје „...први конкорди полетели су...“ Међутим, када пише „
...a significant improvement on Concorde's performance...“, онда се већ мало двоумим, али логичније ми је да се овде мисли на пројекат — који као такав не захвата одредба Правописа под лупом — и онда „...значајно побољшање перформанси Конкорда...“ Даље, када пише „
...he worked on Concorde for about 35 years...“, већ је недвосмислено да је у питању пројекат, а не производ (тип, артикал, штогод), дакле „...на Конкорду...“ Шеф одржавања који се управо вратио с терена, могао би записати „баш одлеђивасмо конкорд...“
Е сад,
Concorde је прошлост — ха, путовати надзвучно, то само неки хипици ше'сетих могу да смисле — па се неће љутити како год да га пишемо :) Него ме врло практично брину називи рачунарских програма — Бојан, чини ми се, једном примети да и њих захвата ова одредба Правописа. Мени се нимало не чини тако.
Закон, рецимо, ставља софтвер у исти кош са књижевношћу. Сам производ, артикал, роба (диск који садржи софтвер) је небитан, као и странице књиге (или опет диск :) која носи роман. Да се не упетљамо у
Windows сада, има код њега још неких момената, него рецимо
Firefox. Нема проблема, ја на свом диску имам један фајерфокс, велик број чланова форума по један свој, итд. Међутим, како је копија небитна, већ софтвер као јединствена информација, као и роман, онда као што пишем „читам Монализин натпогон“, тако пишем и „користим Фајерфокс“.
Ако се пак чини да утилитарна или уметничка природа информације може чинити разлику, узмимо за пример забавни софтвер. Не видим ама баш ниједног начина да се име рачунарске игре језички посматра другачије од имена филма. Па онда, шта ћемо са играма које су на граници забаве и утилитарности (као тренажери?) А да се не помиње да се многи озбиљно баве проучавањем да ли се и у којој мери писање софтвера, утилитарног или забавног једнако, такође може сматрати уметничким изражавањем.
Значи, да подвучем, уопште не мислим да идем против Правописа, већ да се његова одредба „производа“ и тиме важност правила, мора посматрати гипко, од случаја до случаја. (Ово је стара инжењерска финта: ниједна потешкоћа није толико велика да се не може заобићи; ах, да, то су они исти с њиховим алатима, кх, кх... :)
И пар одговора на Бојанова опажања на моје писаније у родитељској теми:
[...] „ено на столу неколико политика, два данаса, а можда има и неки блиц“ када мислим на конкретне физичке отиске.
Samo u ovim dvema tvojim rečenicama nalazi se rupa velika kao kuća. Po tvome bi rekao „eno na stolu nekoliko andrića, dva njegoša, a možda ima i neki selimović“ kada misliš na konkretne fizičke otiske. Slično, ako dođete ti i tvoj prijatelj Časlav, prirodno je reći „došla su dva časlava“, zar ne?
Заиста, написао бих „ено на столу неколико андрића̑“, јер ми „неколико“ указује на физичке објекте, а не на апстрактни појам (дела), или писца. Али бих зато написао „ено на столу нешто Андрића“, као краће за „нешто [књига од] Андрића“. То не значи да бих радо употребљавао облик са малим словом, али зато што је сам склоп реченице коме одговара (по мом мишљењу) врло необавезан — еј, „неколико [Аа]ндрића̑“ :) — и радије бих срочио другачије.
Што се мојих имењака тиче, да „дошла су два Часлава“, а не „два часлава“. Али то само зато што је сваки Часлав сам по себи великослован :) Исто бих тако рекао и „постоји петнаестак Париза широм света“ мисливши на француски и оне америчке забити (добро де, те би пре биле „Перис“, ал' за пример). Углавном, ако је сваки ентитет за себе заслужио велико слово, онда је и њихов скуп. Обрнуто, могло би „дошла су два патона“ када се не мисли на два човека Патона, него на два тенка, од врсте по генералу Патону назване.
Такође, назив произвођача бих радије писао у присвојном облику, да би било јасније шта је назив производа, а шта име произвођача, „Субаруова Импреза“ [...]
Ovo donekle ima smisla, ali u ovom kontekstu tako se ne radi: Fijat punto, Dača logan, Opel korsa, Škoda fabija... (a ne: Fijatov punto, Dačin logan, Opelova korsa, Škodina fabija...).
Не спорим, не спорим, само шта тачно подразумеваш под „тако се не ради“? У реду ако је у питању језички обичај за кола (заиста јесте), али би ме изненадило да је опет правило. Нпр. увек сам чуо Месершмитова Ласта уместо Месершмит Ласта (али Месершмит 262, а не Месершмитов 262, што је само бројевна ознака истог авиона), или Јункерсове штуке, а на Јункерс штуке.