још мало будаластих речи

[Ђорђе Божовић]

Verovatno preko „qui“.

[Ђорђе Божовић]

Tačno, dativ od „qui“ glasi „cui“ (kuj) = „kome“. Dakle, pirotski je potomak vulgarnog latinskoga sa jakim južnjačkim naglaskom.

[Оли]

Postoji i pretpostavka da je torlačko „kvo“ od latinskog „quo“, ali je ja nisam hteo pomenuti prosto jer mi se čini slabo verovatnom, osobito za te krajeve gde je latinski uticaj bio znatno slabiji nego na zapadu.

Нешто ме данас неки људи инспирисаше да продужим с овом темом. А Царичин град код Лесковца, зар није то налазиште прави пример културе у којој је језик био латински?

[Madiuxa]

Postoji i pretpostavka da je torlačko „kvo“ od latinskog „quo“, ali je ja nisam hteo pomenuti prosto jer mi se čini slabo verovatnom, osobito za te krajeve gde je latinski uticaj bio znatno slabiji nego na zapadu.

Нешто ме данас неки људи инспирисаше да продужим с овом темом. А Царичин град код Лесковца, зар није то налазиште прави пример културе у којој је језик био латински?

Ево шта каже Википедија о Царичином граду:

Царичин Град (Justiniana Prima), се налази на 7 km од Лебана, a 30km од Лесковца, археолошки локалитет из VI века, једног од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана. Подигао га је велики византијски Цар Јустинијан I (527-565) према многим изворима у знак захвалности крају у коме се родио.

Дакле, ако је византијски, онда се у њему у најбољем случају говорио грчки, а не латински.

[Оли]

Време из ког је Царичин град прилично је сумњиво, а име Јустинијан, као и Justinijana Prima, свакако су латинског порекла. То је, колико се ја разумем у историју, мада признајем да се слабо разумем, време око распада Римског царства... Ово је више питање него тврдња.

[Madiuxa]

Ne znam bas da li je vreme u kom je nastao Caricin grad bas tako sumnjivo... Zvanicna verzija je da ga je osnovao Justinijan I, u cast provincije u kojoj je rodjen, Ilirika. Justinijan je svakako bio vizantijski to jest istocnorimski (grcki, vizantijska kultura, hriscanstvo) i ziveo je u 6. veku (527—565). Rimsko carstvo se konacno podelilo na dva dela 395. godine nakon smrti Teodosija Velikog, kad je ono bilo podeljeno na njegova dva sina: Arkadija, koji je dobio istocni deo, i Honorija, koji je dobio zapadni deo. Zapadno rimsko carstvo je propalo bezmalo vek kasnije, 476. godine, kada je varvarin Odoakar zbacio poslednjeg zapadnorimskog cara, Romula Avgustula. Doduse, jeste da u ono doba sami Vizantinci nisu sebe nazivali Vizantincima niti svoje carstvo Vizantijskim nego Istocnorimskim, ali sama njihova civilizacija i kultura se dosta razlikuje od rimske, iako je u osnovi izrasla iz iste.

Sad... Malo sam proveravala i... Verovatno da se ipak govorio latinski jer je teritorija istocno od planine Balkan bila latinsko jezicko podrucje. Naravno, nije se govorio pravi latinski nego vulgarni, tj. neki dijalekat, a i do kraja 8. veka deo na kom se nalazio Caricin grad bio je pod papskom jurisdikcijom tako da je i jezik sluzbe bio latinski...

[Оли]

Verovatno da se ipak govorio latinski jer je teritorija istocno od planine Balkan bila latinsko jezicko podrucje. Naravno, nije se govorio pravi latinski nego vulgarni, tj. neki dijalekat, a i do kraja 8. veka deo na kom se nalazio Caricin grad bio je pod papskom jurisdikcijom tako da je i jezik sluzbe bio latinski...

Па, ако се вратимо на почетак, онда кво може бити из (вулгарног ) латинског, зар не?

[Madiuxa]

Verovatno da se ipak govorio latinski jer je teritorija istocno od planine Balkan bila latinsko jezicko podrucje. Naravno, nije se govorio pravi latinski nego vulgarni, tj. neki dijalekat, a i do kraja 8. veka deo na kom se nalazio Caricin grad bio je pod papskom jurisdikcijom tako da je i jezik sluzbe bio latinski...

Па, ако се вратимо на почетак, онда кво може бити из (вулгарног ) латинског, зар не?

Moze, naravno, ali vulgarni latinski koji se govorio u tom delu Carstva, sto znaci da nikako nije bio isti kao i onaj u drugim delovima jer je vulgarni lat. od zone do zone bio drugaciji, u zavisnosti od jezika iz kojih je crpeo uticaje... Moram da priznam da me je nateralo da reagujem ono "kulture u kojoj je jezik bio latinski" jer mislim (mozda gresim) da je unekoliko bitna razlika izmedju latinskog i vulgarnog latinskog ciji su se dijalekti dosta razlikovali medju sobom u zavisnosti od teritorije gde su se govorili.









_{A  mozda sam samo htela da se malo pravim vazna...}

[Madiuxa]

Sad ozbiljno, nesto mi pade na pamet... Ako se latinski izgubio u 8. veku, onda ne znam koliko bi mogao da utice na danasnji pirocanski ...

[Оли]

Их, век с тим нема везе.

[Madiuxa]

Их, век с тим нема везе.

Mislis da nema?

[Оли]

Мислим. Просто откуд у целом свету толиких речи латинског порекла итд. А сад одох на спавање .

[Madiuxa]

Pa mozda preko drugih jezika koji jesu imali latinski uticaj, a ne direkt iz latinskog... Laku noc, Oli. Lepo spavaj, lepo sanjaj.

[Ђорђе Божовић]

Па, ако се вратимо на почетак, онда кво може бити из (вулгарног ) латинског, зар не?

Pa može, zašto ne bi moglo biti, ali ipak veoma nategnuto, teško i sumnjivo. Za početak, recimo ako si etimolog koji pokušava dokazati vezu između latinskog „quo“ i torlačkog „kvo“, morala bi dati još primera gde torlački dijalekti imaju pozajmice iz latinskog, kao i još primera gde su na sličan način pozajmice iz latinskog ušle u južnoslovenske dijalekte. A i jedno i drugo su, ne sasvim ali poprilično, nategnuti.

Takođe bi se morala dotaći i istorije koja bi poduprla takvu tezu, što je ovde i pokušano. Pa ipak, kultura Caričinog grada dosta je, verujem, različita od one slovenske koja je na te prostore kasnije došla i koja se ovim našim ovde o kome govorimo dijalektom koristi. Veza između (vulgarnog) latinskog jezika i ovih južnoslovenskih dijalekata mogla se jedino ostvariti preko zaostataka poromanjenog vlaškoga stočarskog stanovništva koje su Sloveni potisnuli u brda i planine, a koji su i sami kasnije poslovenjeni, ili preko rumunskoga jezika, koji je potomak vulgarnog latinskoga, ako se ne bi i za njega pokazalo kako je ostao suviše severno da bi mogao uticati na torlačke dijalekte.

Dodatnu poteškoću u odbrani pretpostavke o poreklu torlačkih zamenica „kvo“ i „kuj“ od latinskoga „quo“ odnosno „cui“ ostvaruje evidentna sličnost sa samim domaćim slovenskim zamenicama „k’kvó“ (< „kakvo“) u istome i njemu sličnim dijalektima i „ko“ (koja je glasovno slična i značenjski ista ovome „kuj“). Čini se, pre će sámo slovensko „kakvo“ > „k’kvó“ dati „kvo“ i pre će „ko“ dati „koj“ i „kuj“ (oba su oblika prisutna u ovim dijalektima) nego što će oni poticati iz latinskoga jezika.

[Оли]

Pa ipak, kultura Caričinog grada dosta je, verujem, različita od one slovenske koja je na te prostore kasnije došla

Царичин град је с краја шестог и с почетка седмог века, а управо тада смо се доселили на Балкан. "Јужна група Словена, која се спустила на обале реке Дунава, још за време византијских царева Јустина (од 518. до 527) и Јустинијана (од 527. до 565), у својим походима, допрла је се до Егејског мора. У седмом веку за време цара Ираклија (од 610. до 641) године продире нови талас Словена и они се насељавају на данашњем етничком подручју Србије." Покрштавање и писменост почиње у деветом веку...

Све ја ово сад тврдим без намере да убедим неког како је пиротско кво од латинског, већ ми се допало што о нечему што сам лупила, има већ научних претпоставки, па ми се сад свиђа да овако историјски недовољно учена, покушавам да изнађем могућности .

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Српска култура и обичаји > Тема: још мало будаластих речи