сањолал
гост
 Ван мреже
Организација:
Поруке: 7
|
 |
« Одговор #15 у: 21.03 ч. 30.01.2007. » |
|
Zar nije bolje ako neko pravilo daje više mogućih rešenja da svako može sebi da odabere šta mu se najviše sviđa?
Da, pravilno je i CD-i i CD-ovi, a meni, recimo, lepše zvuči prva varijanta i oduvek nju upotrebljavam.
Da li pravilo CD-i i CD-ovi onda vazi i za DVD-i i DVD-ovi? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #16 у: 21.35 ч. 30.01.2007. » |
|
Da - može DVD-i, DVD-ovi, a može i DVD-ji i DVD-jevi. Ja pak uvek upotrebljavam dužu množinu (CD-ovi).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #17 у: 00.21 ч. 31.01.2007. » |
|
...има велике шансе да у ПРАКСИ остане мртво слово на папиру O mrtvim slovima na papiru sam si pokrenuo temu. Jeste, nepismena smo nacija, većina stanovništva misli da reč lingvista označava neku marku paštete a da je pravopis novi tip automobilskih guma, pa to ipak ne znači da ćemo ovde svako pravilo (preporuku i sl.) ignorisati zbog toga što ga se Mitar iz Donju Žagubicu ne pridržava. Докле год људи у титловима америчких и енглеских филмова и серија буду читали "ДВД", а са екрана слушали "дивиди", неће се тај изговор искоренити. Nisam primetio da je drugačiji izgovor smetao kod skraćenice CD. ...a može i DVD-ji i DVD-jevi. Ne gubeći, naravno, iz vida sve rečeno. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #18 у: 07.28 ч. 31.01.2007. » |
|
Хајде, не претеруј, Бојане. Разлика између дивиди и деведе нипошто није разлика између незнам и не знам. Поента је овде да си ти изразито склон идолопоклоничком слушању свега што наши Седобради прогласе за исправно, без икаквог промишљања зашто је то проглашено исправним - да ли можда из пуризма, да ли из заштите сопствене НАЈЛИЧНИЈЕ могуће говорне навике, да ли можда, у неким случајевима, из политичког отпора према хрватском језику итд. итд. Поред свих живих потребних и непотребних англицизама које већ имамо и који захтевају хитнију реакцију, двојство дивиди/деведе је миноран проблем, али који добро дође да се Седобради за њега закаче и глуме ауторитет.
Компакт-дискови стигли су нам као аудио-носачи, пре опсежније компјутеризације, и зато се нису примарно везали за компјутере услед чега им се лако примио немачки изговор. С дигиталним видео-дисковима ствар је другачија: прво су се раширили (бар у нас) као покретни меморијски медиј, па тек онда и као видео-уређај који се повезује на телевизор. А пошто огромну већину компјутерских скраћеница изговарамо енглески, природно то чинимо и са дивидијем.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 07.31 ч. 31.01.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #19 у: 09.36 ч. 31.01.2007. » |
|
Разлика између дивиди и деведе нипошто није разлика између незнам и не знам. Nije, slažem se. Međutim, mi na ovom forumu raspravljamo kako o krupnim stvarima i najvećim nacionalnim jezičkim boljkama, tako i o marginalnim pitanjima (a rekao bih o ovome znatno češće), sitnicama na koje verovatno niko ne bi obratio pažnju da je sve ostalo kako treba, ali eto, možda i one zaslužuju reč-dve (između ostalog i baš zbog toga što se obično guraju pod tepih kao „sitnice“). Ja ne izmišljam pravila, već ih se pridržavam kakva su da su, pa makar smatrao da je moja logika pet puta bolja od onoga što su „Sedobradi“ ostavili na papiru. Njima se može da donose pravila, meni se ne može, pa mi ostaje da poštujem to što oni kažu. Nazovi to idolopokloničkim slušanjem ili kako god hoćeš, tvoj naziv ne menja poentu. Uglavnom, za iznošenje svoje logike i kritike nekih odluka „Sedobradih“ postoji kutak Antipravila, koji je otvoren upravo na moju inicijativu da ne bi u svakoj temi gde je pitanje „šta kaže papir“ svako iznosio svoje mišljenje da li je to na papiru glupo ili nije. Da je ovo u forumu Antipravila, rekao bih da se ovog puta moje lično mišljenje poklapa s papirom, kako zbog analogije s ostalim po značenju približnim skraćenicama, tako i zbog jednostavnosti pisanja ćirilicom. ЦД možeš napisati ćirilicom, ДЈ i ББЦ ne možeš, pa bi, da je kao što ti želiš, ćirilicom jedino ispravno bilo дивиди (jer ne treba mešati dva pisma ako postoji mogućnost da se to izbegne), a toga se (da se malo koristim tvojom logikom) apsolutno niko ne(će) pridržava(ti). U svakom slučaju je i moje i tvoje lično mišljenje ovde zanemarljivo. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #20 у: 10.39 ч. 31.01.2007. » |
|
Ако погледаш историју правописа и нормативистике, закључићеш да је у свим периодима било норми и прописа који нису ушли у праксу, или су штавише и улазили у праксу па из ње излазили, можда чак и без јасног разлога. За време Белића придеви од именица на -ија писали су се -иски, па је то у међувремену измењено у -ијски. Је ли за тиме било РЕАЛНЕ потребе? Да ли су облици без "ј" неразумљиви? Старији облик свакако је ближи Вуковим фонетским принципима. Можемо о томе расправљати, и вероватно наћи убедљиве аргументе и за једно и за друго. Даље, добар број спојева "предлог + именица" које је П60 давао спојено данас је дат одвојено (читаво поглавље П93 бави се образлагањем те норме) - опет, из ког разлога? Зато што су аутори П93 анкетирали четрдесетак људи разних профила и извукли просек из ПРАКСЕ, исправно закључивши да од мртвог слова на папиру вајде нема. Опет, аргументи П60 за спојено писање јесу били и логични и консеквентни, али ипак џаба ако се то није "запатило". Сходно томе, УВЕК ваља бити опрезан кад су "октроисане" норме у питању, а не верујем да језикословцима ту мањка искуства него да реагују емотивно - да су им главе хладне, оставили би двојство и препустили пракси да у року од десетак-петнаест година сама пресуди.
Поводом тога да се ЦД и ББЦ не могу писати ћирилицом - већ помињана Одлука бр. 41, тачка 3, други пасус: "Пошто се скоро све скраћенице страног порекла могу пресловити с латинице на ћирилицу и обратно, није нужно у ћириличком тексту наводити њихове латиничке еквивалентне и обратно. Дакле, BBC може бити ББЦ, с одговарајућом силабизацијом односно лексикализацијом Бе-Бе-Це и Бебеце, BSG се може пресловити у БСГ или БСЖ, а CIA може бити, и бива, ЦИА, односно, и боље, Ција, када уметак слова ј управо обележава и дословно прерастање силабизације у лексикализацију."
Значи ли ово да нам је забрањено говорити "Бибиси"? Илузорно је и покушавати протерати тај изговор - дапаче ће огромној већини "Бебеце" деловати извештачено. О варијанти "Ција" да не говорим - нису се пак усудили да пропишу "Бија".
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 10.46 ч. 31.01.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #21 у: 10.58 ч. 31.01.2007. » |
|
НОТА: Приметити да је аутор текста Одлуке направио, за домен о коме говори и за компетенцију којој тежи, ГРУБУ грешку - француска скраћеница гласи BCG (Bacillus Calmette-Guérin), a ne BSG.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #22 у: 11.18 ч. 31.01.2007. » |
|
Dobro, pogrešio sam primer, ali to nikako ne menja suštinu onoga što sam hteo reći, čak i potvrđuje. Ako napišeš ББЦ (ćirilicom), ti to ne možeš pročitati drugačije osim /be-be-ce/ (što se i kaže u tekstu koji si citirao); analogno, kad napišeš ДВД (ćirilicom), to se može pročitati jedino kao /de-ve-de/. Stoga skraćenice poput DJ (navedene u prošloj poruci) i PC ne možeš pisati ćirilicom, jer se one čitaju po engleskim vrednostima slova. За време Белића придеви од именица на -ија писали су се -иски, па је то у међувремену измењено у -ијски. Је ли за тиме било РЕАЛНЕ потребе? Možemo raspredati i naći ubedljive argumente i za jedno i za drugo, svakako, međutim ne pričam o tome. Posedujem nekoliko kompleta časopisa Naš jezik iz vremena dok je važio Belićev pravopis (verovatno ti je poznat ugled koji uživa taj časopis). Nikome nije padalo na pamet da piše istoriJski, iako su i tad postojali argumenti za to (zbog čega je, uostalom, i izmenjeno). To je ono pridržavanje norme kakva je da je, o čemu pričam sve vreme (ne samo u ovoj temi, već na celom Vokabularu). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #23 у: 12.03 ч. 31.01.2007. » |
|
Ту се, видиш, разликујемо: судећи по разним досадашњим нормативним "фаулима" или бар накнадним изменама, ја се приклањам мењању саме методологије - против сам октроисања било какве норме у којој се још јасно и ОПРАВДАНО задржава двојство, тројство... или у којој пак постоји значајна двоумица, пошто је већ сасвим јасно да ауторитативне "песнице о сто" могу довести до унификације у НЕКОМ периоду, али и да већ после коју деценију могу постати превазиђене. Укратко, то што неко седи у неком телу НЕ ЗНАЧИ да је у праву - а шта је критеријум за прихватање норме: то да је она добра или то да ју је прописао академик доктор заслужни грађанин тај и тај? Не прихватам подтекст да само академици доктори заслужни грађани ти и ти ЗНАЈУ српски језик док смо сви ми остали овце које појма немају, те да смо дужни ћутке прихватати оно што нам се сервира.
Уосталом, сам чин анкетирања школованих говорника српског језика указује на то да правописци нису хтели никакву "ауторитативну фигуру" која ће сести на чело стола и раздељивати норме по нахођењу. И то сматрам крајње позитивним помаком у односу на праксе из ранијих времена.
Ништа ме не спречава да "у вестима станице ББЦ" прочитам као "у вестима станице Бибиси" - шта ће ме спречити? Правило "читај како је написано", по коме ћу онда морати читати и "под текст", "Банг Кок" и сл.? А такође ме ништа неће спречити да "агент ЦИА" прочитам као "агент Ције", иако тако нећу НАПИСАТИ.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.26 ч. 31.01.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
karloružni
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 164
|
|
« Одговор #24 у: 21.16 ч. 31.01.2007. » |
|
...Докле год људи у титловима америчких и енглеских филмова и серија буду читали "ДВД", а са екрана слушали "дивиди", неће се тај изговор искоренити. Француских је хај-тек филмова збиља премало, а Немци то ионако изговарају "де-фау-де", што се у нас неће примити.
Управо то бих и ја истакнуо: Слово V на немачком се зове "фау" а W "ве". Према томе "Ве-Ха-Ес" није нити енглеска нити немачка варијанта. Немци, дакле, кажу "Фау-Ха-Ес". |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alessandra
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: alessandra genovesi
Поруке: 16
|
|
« Одговор #25 у: 08.57 ч. 08.10.2007. » |
|
zasto kazete si-vi za CV (curriculum vitae) a ne ce-ve ?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #26 у: 09.46 ч. 08.10.2007. » |
|
Zato što se skraćenice ponekad usvajaju sa stranim izgovorom slova, a ponekad s našim (precizno pravilo zasad ne postoji; nešto je predloženo, pa ćemo videti hoće li naredni pravopis to usvojiti). Ova je usvojena po engleskom izgovoru.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #27 у: 09.50 ч. 08.10.2007. » |
|
Zato što se skraćenice [...] precizno pravilo zasad ne postoji; nešto je predloženo, pa ćemo videti hoće li naredni pravopis to usvojiti [...] Ко? Где? Шта? :) Скраћенице су ми омиљена тема, па да не испаднем из тока. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #28 у: 09.58 ч. 08.10.2007. » |
|
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #29 у: 10.20 ч. 08.10.2007. » |
|
Хм, како пропустих то... Него, шта тачно значи „полулексикализоване“ у „poluleksikalizovane akronime u funkciji vlastitog imena[...]“? Нпр. обично се каже Ај-би-ем (IBM) али Ха-пе (HP), иако су оба властита имена америчких компанија — да ли би усвајање ове препоруке учинило један од ова два непрепоручљивим (не рачунајући позивање на устаљени изузетак)?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
