Stoundar
староседелац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
 |
« Одговор #30 у: 01.36 ч. 21.09.2008. » |
|
Mislim da je Bojan u pravu; nisam bio ni pomislio da se htjelo pomenuti i to da je neki primjer bliži sistemu ali ne i izvornom izgovoru, jer sam polazio od principa po kojem bismo radije ukorijenjene transkripcije pretvorili u sistemske gdje god moguće, ne obazirujući se na razliku između sistema i izvornog izgovora. O transkripciji uvijek možeš naučiti nešto novo.  Brunichild: samo bih dodao da se /mek-/ prema gornjem citatu ne koristi samo kada je ukorijenjeno (mada Mekdonalds možda jeste, toga nema u rječniku ličnih imena), već da je osnovni princip /mak-/ BOLJE NEGO /mek-/, npr.: Makadam BOLJE NEGO Mekadam, Makafi BOLJE NEGO Mekafi, Makalis BOLJE NEGO Mekalis, Makaliski BOLJE NEGO Mekaliski itd. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #31 у: 11.03 ч. 21.09.2008. » |
|
Хм, нешто размишљам... Шта уопште значи то "боље него"? Ја одговорих у неком искључивом тону, као, ово може, а ово НЕ МО-ЖЕ, међутим, можда и није тако, можда ипак, није ни МЕК неправилно, само је, ето, боље МАК. Јер то "боље од" не искључује оно друго, оно што следи иза "од". Можда је о овом већ негде било речи, ако јесте, и ако су били већ донети неки закључци на ту тему, извињавам се.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #32 у: 22.36 ч. 22.09.2008. » |
|
Ja sam to već pitala na raznim temama jedno pet puta.  Ne čini mi se da smo došli do nedvosmislenog zaključka. To BOLJE NEGO meni više zvuči kao "preporučuje se, ali ni ovo drugo nije izričito zabranjeno". Kod Prćića izričito stoji NE kad je nepravilno, pa pretpostavljam da postoji razlog za tu razliku. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Оли
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Оливера Потић
Поруке: 993
|
|
« Одговор #33 у: 22.39 ч. 22.09.2008. » |
|
Боље него значи да може и оно друго, али да, ако хоћеш да будеш писмен, а рачунамо да хоћеш  , треба да употребиш оно што ми (мислим на ауторе дотичног приручника, речника, правописа...) препоручујемо као боље.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #34 у: 22.42 ч. 22.09.2008. » |
|
Da, ali ako to što ne upotrebiš ono što mi, tj. autori preporučujemo znači da nisi pismen, onda bi iz toga sledilo da "ono drugo" automatski ne može; a zar nije onda prostije napisati samo da je pogrešno, a ne implicirati da i drugi oblik može da prođe?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #35 у: 22.48 ч. 22.09.2008. » |
|
Da, ali ako to što ne upotrebiš ono što mi, tj. autori preporučujemo znači da nisi pismen, onda bi iz toga sledilo da "ono drugo" automatski ne može; a zar nije onda prostije napisati samo da je pogrešno, a ne implicirati da i drugi oblik može da prođe?
Апсолутно се слажем с Алчестом. Или јесте или није. Овако само збуњује и даје простора погрешним закључцима... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #36 у: 23.11 ч. 22.09.2008. » |
|
Možda će ovo da pomogne: U slučajevima gde je predstavljen slovom a, ovaj glas se neopravdano prenosi i kao /e/, naročito u elementima Mc-/Mac-, -am, -an, -att, -ham, -man, -land, delom pod nekadašnjim uticajem adaptacije prema akustičkom utisku u nemačkom jeziku, a delom i zbog pogrešnog tumačenja da se svako slovo a prenosi kao /e/. Vjerovatno se u praksi javlja previše oblika sa /e/ da bi se moglo jednostavno reći NE — u protivnom bismo dobili gomilu ukorijenjenih imena. Budući da u rječniku ima mnogo imena za koja važi /a/ BOLJE NEGO /e/, izbor vjerovatno zavisi od konkretne ličnosti. Je li Ali Makbil ili Mekbil? Je li Džon Makejn ili Mekejn? Prije nego što se upotrijebi jedan od ova dva oblika, mislim da je najsigurnije istražiti koja se varijanta koristi za određenu ličnost. Ako se naizgled paralelno koriste i /a/ i /e/, ili ako je ličnost tek nastupila na scenu, onda treba izabrati /a/. Ako je jedna od ove dvije varijante toliko česta da ova druga para oči i/ili uši, onda treba izabrati odgovarajuću. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 23.43 ч. 22.09.2008. од Stoundar »
|
Сачувана
|
|
|
|
Оли
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Оливера Потић
Поруке: 993
|
|
« Одговор #37 у: 09.04 ч. 23.09.2008. » |
|
Da, ali ako to što ne upotrebiš ono što mi, tj. autori preporučujemo znači da nisi pismen, onda bi iz toga sledilo da "ono drugo" automatski ne može; a zar nije onda prostije napisati samo da je pogrešno, a ne implicirati da i drugi oblik može da prođe?
Ово свакако има смисла, али ја бих пре рекла: Ми ћемо се (мислим на људе са форума и на све друге који теже својој писмености) определити за "боље него", али нећемо исправити и исправљати оне који користе и мање добар облик. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #38 у: 10.16 ч. 23.09.2008. » |
|
Ako piše da bi takve oblike trebalo upotrebljavati opreznije, valjda to važi za sve pisce, ne samo za one koji su navikli na njih? Mislim da se hoće reći da treba dobro razmisliti prije nego što se taj drugi oblik upotrijebi.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #39 у: 11.44 ч. 23.09.2008. » |
|
Ово читање мисли г. Прћића само води збрци, јер је сваком остављено на вољу који облик да користи: „Један облик је препоручљивији, али ни други није баш сасвим неправилан...“ Колико сам ја схватио: пратићемо свој осећај и употребићемо онај облик који нам у том тренутку буде звучнији. Овде је главни проблем то што немамо неки мукли глас између А и Е у свом језику, што би овакве расправе свело на покоји проблематичнији пример.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #40 у: 13.17 ч. 23.09.2008. » |
|
Ma nije samo Prćić, nego svi ti pravopisci. I Klajn ima običaj da kaže "bolje nego"... Moram priznati da me to nervira. Kao što rekoh, ili jeste ili nije. Ovako samo daje prostor za beskonačne svađe...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #41 у: 14.11 ч. 23.09.2008. » |
|
„БОЉЕ НЕГО“ = „Облик чија се смена препоручује другим, БОЉИМ обликом је превише уврежен, али би требало да га се полако окањујете и почнете (већ једном) да говорите правилно!“  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #42 у: 15.17 ч. 23.09.2008. » |
|
Овде је главни проблем то што немамо неки мукли глас између А и Е у свом језику,
Не фали нам /æ/ него /ə/. Mac- се као префикс презимену изговара као /mək-/ када је ненаглашено (посведочио ми је кембрички English Pronouncing Dicitionary), и зато Прћић каже, под један, да се уместо за гласом поведемо за графијом. Штавише, и за глас /æ/ Прћић препоручује наше а, али ту има толико одступања да има више примера за изузетке него за правило. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #43 у: 23.55 ч. 23.09.2008. » |
|
Штавише, и за глас /æ/ Прћић препоручује наше а, али ту има толико одступања да има више примера за изузетке него за правило.
Za glas /æ/ u rječniku ličnih imena zapravo stoji: „oblici sa /a/ su stariji i brojniji u našem jeziku, čime se smanjuje broj ukorenjenih izuzetaka“. Našao sam i knjigu Teorija jezika u kontaktu, koja se pominje u rječniku ličnih imena kao literatura. Evo jednog zanimljivog citata: Primjeri djelomične ili kompromisne transfonemizacije vokala pokazuju da se taj tip transfonemizacije provodi na principu pomicanja mjesta artikulacije i / ili promjene otvora, njegovim smanjenjem ili povećanjem. Pomicanje mjesta artikulacije javlja se kod stražnjeg engleskog /ɑː/ kad se transfonemizira u hrvatsko a, koje je više prednje. Suženje otvora nalazimo kod engleskih otvorenih /i/, /æ/, /ɔ/, /u/ kad se transfonemiziraju u zatvorenije hrvatske i, e, o, u. Pomicanje mjesta artikulacije i suženje otvora javlja se kod engleskih otvorenih i centraliziranih /i/ i /u/ koji se transfonemiziraju u hrvatske i, u, koji su zatvoreniji i nisu centralizirani. U rječniku ličnih imena takođe stoji da se prenosi sa /a/ vjerovatnije na osnovu slova nego blizine britanskom izgovoru, a sa /e/ na osnovu blizine američkom izgovoru ali i pogrešnog shvatanja da se svako slovo a prenosi kao /e/. Iz ovoga bih zaključio da nam je /e/ zapravo prirodnije, ali da nas slovo (a i etimologija u nekim slučajevima) vuče na /a/. Naravno, i za ovo često važi /a/ BOLJE NEGO /e/. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #44 у: 09.37 ч. 24.09.2008. » |
|
Naravno, i za ovo često važi /a/ BOLJE NEGO /e/. Baaah...  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
