Stoundar
староседелац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
 |
« у: 18.11 ч. 14.12.2008. » |
|
Koristim ga na poslu i razgovaram o njemu na više jezika, uključujući i naš, ali nikada nisam čuo da je iko prevodio to ime, što potvrđuju i naslovi članaka navedeni na engleskoj Wikipediji:
[[ar:مايكروسوفت فيجيوال ستوديو]]
[[cs:Microsoft Visual Studio]]
[[de:Microsoft Visual Studio]]
[[es:Microsoft Visual Studio]]
[[fa:مایکروسافت ویژوال استودیو]]
[[fr:Microsoft Visual Studio]]
[[ko:비주얼 스튜디오]]
[[id:Microsoft Visual Studio]]
[[it:Visual Studio]]
[[he:ויז'ואל סטודיו]]
[[hu:Microsoft Visual Studio]]
[[ms:Microsoft Visual Studio]]
[[nl:Visual Studio]]
[[ja:Microsoft Visual Studio]]
[[no:Visual Studio]]
[[pl:Microsoft Visual Studio]]
[[pt:Microsoft Visual Studio]]
[[ro:Visual Studio]]
[[ru:Microsoft Visual Studio]]
[[fi:Visual Studio]]
[[sv:Microsoft Visual Studio]]
[[th:ไมโครซอฟท์ วิชวลสตูดิโอ]]
[[uk:Microsoft Visual Studio]]
[[zh:Microsoft Visual Studio]]
Teoretski možemo transkribovati, ali prema kojem izgovoru? Vižual, vizjual, vižjual? Stjudio, studio? Prema osluškivanju neposredne okoline, biće da se ustalilo vižual studio (malim slovom, kao i vord i vindouz), ali ne mogu da garantujem bez nepostojećeg transkripcionog rječnika. A bez garancije, preporučujem ostavljanje u originalu. (Naravno, bilo bi zanimljivo vidjeti šta kažu ostali programeri na forumu, na osnovu osluškivanja svoje okoline.)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #1 у: 20.09 ч. 14.12.2008. » |
|
Опет, не видим зашто бисмо се поводили за тиме како је то решено у другим језицима. Ако се код нас каже Отворени уред за Open Office, онда се у једном оваквом научном/семинарском/... раду може комотно на почетку навести у загради да је то Visual Studio а надаље у тексту користити „Визуелни студио“.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #2 у: 21.26 ч. 14.12.2008. » |
|
Čak i kada Microsoft ne prevodi to ime? Imaš li izvor za Otvoreni ured? Na zvaničnoj stranici koristi se samo OpenOffice.org (latinicom). Opet, nažalost nemamo rječnik ovakvih imena, ali ipak, takav jedan rječnik morao bi uzeti u obzir varijante koje su već ušle u običaj — zato me i zanima šta se zapravo do sada ustalilo kod drugih programera na forumu, kao i u raznoraznim časopisima. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #3 у: 21.48 ч. 14.12.2008. » |
|
Сада ћемо ти и ја да се позивамо на Мајкрософт када нам одговара?  http://nasepismo.blogspot.com/2008/02/open-office.htmlhttp://prevod.org/programi/Преводиоци који су радили на прилагођавању Open Office-а су користили термин Отворени уред, а виђао сам и по нашим рачунарским часописима овај превод. Не знам зашто се сада на званичној страници користи енглески назив „Open Office“. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #4 у: 22.13 ч. 14.12.2008. » |
|
Ok, raspravu o OpenOffice.org možemo prebaciti u drugu temu, vidim da ima i tu nedoumica.
Pozivanje na Microsoft je samo dodatna potvrda prakse u raznim jezicima — naime, Visual Studio je zvanično ime proizvoda koje se ne prevodi, nego se transkribuje ili se ostavlja u originalu.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
thunderchase
члан
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Ivan Živković
Поруке: 57
|
|
« Одговор #5 у: 16.50 ч. 17.01.2009. » |
|
Tako je, Stoundar, slažem se sa tobom.
Visual studio takođe ne treba transkribovati jer je u pitanju ime proizvoda, zaštićeno ime proizvoda. Sačuvaj bože da se prevede kao "vizuelni studio". . .
"Otvoreni ured"? Ovo može samo "Mikro" da napiše. OpenOffice baš lepo zvuči u originalu. "Open" znači da je slobodan za korišćenje, otvorenog koda, besplatan. "Otvoreni ured" ne asocira na to. Podseća na kancelariju kojoj su ostala otvorena vrata, verovatno je nemarna spremačica zaboravila u petak uveče :P . . .
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #6 у: 23.20 ч. 17.01.2009. » |
|
Hm, ja bih rekla da nema veze kako zvuči niti da li asocira na ovo ili ono, već da se upravo radi, kao što si rekao, o imenu proizvoda koje se ne može prevoditi, nego samo transkribovati. Zato je Word Vord, Open Office Oupen ofis, Visual Studio bi bilo onda... Vižual stjudio? A što se asocijacija tiče... Pa ako ćemo pravo, mislim da je ta tvoja asocijacija za Open ipak malkice nategnuta. Open znači otvoren, a ne slobodan. Da budem iskrena, prevod Otvoren ured je sasvim odgovarajući, jer asocira na isto: kancelariju sa otvorenim vratima. Sad, što si ti informatičar, pa znaš da je taj program u stvari free, onda je lako zaključiti zašto ti se pojavljuje ta asocijacija. Sasvim je logično. Međutim, pitaj nekog ko nikad nije čuo za Open office na šta ga asocira i reći će ti isto kao kad bi ga pitao na šta ga asocira Otvoreni ured... Kanc sa otvorenim vratima...  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #7 у: 23.41 ч. 17.01.2009. » |
|
Не копчам само зашто сви компјутераши са подсмехом и презиром гледају на сваки иоле озбиљан покушај превођења информатичких термина? Боје се да не остану „изгубљени у преводу“, шта ли? Зато грле обема рукама писање у оригиналу. „Мислим, 'type'-овао сам на 'keyboard'-у, јеботе, док сам био на 'chat'-у, и онда сам...“ "Otvoreni ured"? Ovo može samo "Mikro" da napiše. OpenOffice baš lepo zvuči u originalu. ... Podseća na kancelariju kojoj su ostala otvorena vrata, verovatno je nemarna spremačica zaboravila u petak uveče  Субјекиван став, без трунке правих аргумената. „Ово може само 'Микро' да напише.“ — није баш да нам тржиште врви од домаћих рачунарских часописа, па да је овај „Треће око“ међу „озбиљним и читаним“. Сви издавачи се ваљда труде да пишу језгровито и озбиљно, а неће сигурно звучати озбиљно ако остављају речи у оригиналу, па још под наводницима. Има на Интернету два-три рачунарска речника, па се полако установљава и рачунарска терминологија у нас. Друго, као што рече Бруни, баш на то и треба да асоцира 'Отворени уред', па тек онда на то да је отвореног кода. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 23.44 ч. 17.01.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #8 у: 23.46 ч. 17.01.2009. » |
|
Miki, ja bih da opet napomenem, ja ipak mislim da taj Visual Studio kao ni Open Office nije terminologija, nego imena programa, pa samim tim ih ne treba prevoditi, nego transkribovati. Isto kao i npr. keks Ptiber, nikome nije palo na pamet da ga prevodi kao Mali meda, zar ne? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
thunderchase
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Ivan Živković
Поруке: 57
|
|
« Одговор #9 у: 01.45 ч. 18.01.2009. » |
|
Izvini, Miroslave, ali tvoj prvi pasus mi se ne sviđa uopšte. "Typing" znači "kucanje", "keyboard" znači "tastatura". OpenOffice ne znači OtvorenUred. Kao prvo, reč ured nije odomaćena u našem jeziku. S tim se rasprava završava.
To što sam "kompjuteraš" i još se zanimam za jezik, znači da hoću da isteram stvari pravilno do kraja, a ne da namećem svoje mišljenje. Davao sam argumente u svakoj od svojih malobrojnih poruka do sada. Časopis "Mikro" je poznat po nakaradnom prevodu. Od svih nauka, ova je najmlađa i ona koja se najbrže razvija. NEMOGUĆE JE u našem jeziku prevesti sve izraze. S pravom ću te napasti, kao ti mene, i reći da ti imaš taj poriv da sve mora biti prevedeno, inače običan svet neće znati šta je šta. Lako se da objasniti nekom potpuno neupućenom šta je "Visual studio", ali mu ništa ne znači to prevedeno na srpski. NEMA prevođenja toga! Čak i da se desi, kao što si rekao, insistiranje na nekom izrazu, 99% stručnjaka jednostavno neće to prihvatiti jer te reči koriste oni a ne lingvisti i te reči su izmislili oni a ne lingvisti i te reči ne moraju nikada biti udomaćem rečniku i koristiće se kao i do sada - u originalu.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #10 у: 02.14 ч. 18.01.2009. » |
|
Слажем се да не треба овај програм преводити, али да „уред“ није одомаћена реч, то ћеш мало да извиниш. Не може „како ја кажем“, па се „расправа завршава“. На основу чега судиш да „уред“ није одомаћена у нашем језику? „Часопис 'Микро' је познат по накарадном преводу.“ — опет пристрасно мишљење. Ако су се неки преводиоци договорили око неког превода, макар и некима од њих он деловао „накарадно“, али ако га довољно људи користи — престаће да буде накарадан (ако је, по субјективном мишљењу, то и био) и одомаћиће се. Признајем да умем мало да претерам што се тиче ковања домаћих речи, али морам да вучем у другу крајност. Наћи ћемо се таман на средини, надам се. Нисам злонамеран, само мало оштрије понекад нападам. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
thunderchase
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Ivan Živković
Поруке: 57
|
|
« Одговор #11 у: 02.22 ч. 18.01.2009. » |
|
Hehe, sviđa mi se tvoj stav, moram priznati . Izvini na tonu, nemam loše namere, samo agresivno branim svoj stav... Ja živim u Obrenovcu, školovao sam se u Beogradu. Imam rodbinu u dosta gradova u Srbiji, a na letovanje sam uglavnom išao u Crnu Goru. NIGDE nisam čuo da ljudi govore ured. Svi kažu kancelarija. Jedino u hrvatskom jeziku. Na pamet mi padaju knjige Sidni Šeldona (ispravi me u vezi sa pisanjem stranog vlastitog imena, ako imaš šta). Jedino ako ne tvrdiš da su to isti jezici, pa su i njihove reči jednako naše? Verovatno negde postoji diskusija na 100 strana, nisam gledao. Sad, ne razumem ovaj tvoj stav koji izgleda dominira, a "poznajem" te jedno popodne . Ti misliš da je potrebno naći kakvo-takvo rešenje za neki prevod i onda ga jednostavno siliti i toliko koristiti ne bi li se odomaćio? Zar to ne ide sa godinama i decenijama koriščenja? Ako se tamo neki prevodioci dogovore kako oni hoće onda treba da nas zatrpaju njihovim rešenjem, ne bismo li i mi počeli to da koristimo? A, ne! No way, Pedro! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #12 у: 02.24 ч. 18.01.2009. » |
|
Na pamet mi padaju knjige Sidni Šeldona (ispravi me u vezi sa pisanjem stranog vlastitog imena, ako imaš šta). Имам ја. Имена се мењају по падежима као и презимена: Сиднија Шелдона. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #13 у: 02.38 ч. 18.01.2009. » |
|
Члан сам на форуму Света компјутера и још некима чија је тема рачунарство, и веруј ми да ми се повраћа кад читам поједине поруке. То све врви од неких несувислих ћириличко-латиничких склопова, изворне графије и којечега другог. Само су везници и речце српске, чак су и скраћенице енглеске. Сад, „уред“ постоји као натукница (могао сам рећи и „одредница“) у Речнику Матице српске, па је с правом можемо користити и у Србији. Ако је она географски поларизована, мене нимало не занима. То је све један језик, па можемо бирати речи. Проблем је што никако да се наши преводиоци договоре, и „фурају“ један превод свугде: очас посла би се реч усталила, уз услов да НЕКО користи рачунар са софтвером на српском језику. Треба обавезати произвођаче да продају софтвер на нашем језику, где би се претходно на националном нивоу договорила терминологија, и прозборили би људи и нешто друго осим „англосрпског“. Наравно, треба људе прво убедити да користе софтвер на нашем језику, али утуримо им га уз рачунар, па ће да га користе из ината јер су га платили. (Угледајмо се мало на Швабе — они све користе на свом језику, а имају, наравно, већ устаљене преводе за целокупни корпус рачунарских израза. ) П. С. Бруни ти даде одговор на оно питање, па да ја не понављам. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #14 у: 02.45 ч. 18.01.2009. » |
|
(Угледајмо се мало на Швабе — они све користе на свом језику, а имају, наравно, већ устаљене преводе за целокупни корпус рачунарских израза. Wink) И Шпанци. А не сумњам да исто чине и Французи, Италијани, Швеђани и други народи код којих је, као што рекох, информатика у ШНМ доста дуже присутна. Искрено се надам да ће с временом и код нас ствари бити другачије... Мислим, што бисмо ми упорно користили програме на енглеском ако се направе добри преводи истих на српски? Зашто бисмо условљавали баратање комјутерима знањем (па макар и основним) енглеског или било ког другог језика? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
