Ђорђе је подвео
лептири, витези и
случаји под „систематскије“ јер код двосложних (и вишесложних) речи
обично долази краћи наставак за множину:
-и, премда, као овде, имамо изузетака, те је негде дозвољена и „дугачка“ множина, а погдегде и двојство; имамо и једносложне речи на које се
калеми краћи наставак (коњи, пси, јени, прсти, ...). Дакле, оба облика множине у нашим случај(ев)има јесу правилна, никојем се не даје предност, већ је
циљ „једнообразност изражавања“, или како би се то већ назвало.
Ја, пак, више волим рећи „случајеви“. „Случаји“ ми се
не допада, па тако и не кажем.