Ево и мене! Покварио ми се компјутер, и плус ништа ново не научих.
Прво бих Џоу рекла да на оно што је Синисаке питао, Поповић и Станојчић
нису одговорили ни ситним словима, они су само рекли да ти глаголи имају "сличан тип промене" као и претходно набројани глаголи, али се ни код тих набројаних не бави променама које нâс овде занимају, тј. како је дошло до појављивања
ш у радном глаголском придеву глагола
ићи и њему сличних. Рећи "слично се десило" никако није прецизно, а могу цитирати цео тај одељак, али Џо га очигледно зна чим си се на њега позива, но, Џо, ипак провери.
Друго, сазнала сам нешто најближе ономе што је написао Ђорђе, а то је да се у свим словенским језицима (заправо особа коју сам ја питала позива се на руски и старословенски)
ићи и његове изведенице/сложенице третирају као изузеци у смислу грађења. То каже и Клајн. По томе би заправо, закључак био следећи: глагол
ићи и његове изведенице/сложенице имају три основе: презентску, инфинитивну
и посебну основу за грађење радног глаголског придева. Та би основа била, онако како је Клајн написао:
и,
до... зависно од глагола. То би опет значило да се ту додају наставци који већ имају
ш у основи што је опет мало необично... У сваком случају, ово је мишљење још једне од особа које се баве језиком два до два и по минута дневно
, па немамо разлога да и то мишљење не уважимо док не стигне неки писани доказ...
Но, у сваком случају, Синисаке, баш си нам занимљиво питање поставио!