Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Још једном о малом и великом слову
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
21.05 ч. 17.04.2026. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Још једном о малом и великом слову  (Прочитано 7565 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Срећко Петровић
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
/
Име и презиме:
Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387


« у: 13.32 ч. 02.03.2009. »

Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=3445. msg33580#msg33580 date=1235853736
Kako Pravopis navodi Svetu trojicu, Sveto pismo i Sveti duh (pa i Svetog Savu), nema razloga zašto ne bi moglo i Sveti gral — kao ustaljeno celo ime toga pojma.  (Spram, na drugoj strani, svetog Save, svetog Petra i sl. , gde je sveti samo atribut uz ime. )

Ово је цитат са друге теме, и ова одредба Правописа ме је заинтересовала.  Наиме, рекао бих да би било правилније да се пише Света Тројица и Свети Дух - јер су у питању лична имена.  Бог у кога верују хришћани је личност, па ми отуда логично да се име Божије пише великим словом.  Иначе, може да се каже и само Тројица, или нпр.  Дух Свети - ово кажем у прилог тврдњи да је реч о личним именима.

Света тројица, с друге стране, по мом схватању ствари пре означавају неку нпр.  тројицу светитеља = људи.

А односно Светог Писма, лична ми је навика да пишем великим словом.  Примећујем да је исто и у богословској литератури на српском језику (па и у другим језицима).  Некада кажем/пишем само Писмо, стога ми је логично да се обе ове речи пишу великим словом.
Сачувана
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #1 у: 14.03 ч. 02.03.2009. »

Već se raspravljalo o tome. Pogledaj ovde i ovde.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Срећко Петровић
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
/
Име и презиме:
Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387


« Одговор #2 у: 14.22 ч. 02.03.2009. »

Хвала Дарко. 

Куртоазно писање :)
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #3 у: 15.54 ч. 02.03.2009. »

S tim što nam takvo kurtoazno pisanje nije potrebno i u opštem pravopisu, pa čak je i pogrešno. Jedino ćemo se njime okoristiti u tekstu kakve religiozne sadržine i takvoga stila. (Recimo, tako će možda pisati patrijarh u svojim poslanicama.)

Piše se Sveta trojica i Sveto trojstvo, Sveti duh i Duh sveti, i Sveto pismo; dakle samo s prvim slovom imena velikim, što je i sasvim dovoljno, jer čak ni Sveti duh nije osoba koja se zaista tako i zove, već religijski pojam.
Сачувана
Срећко Петровић
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
/
Име и презиме:
Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387


« Одговор #4 у: 22.58 ч. 02.03.2009. »

Не бих могао да се сложим са тврдњом да је у питању само религијски појам, јер није реч ни о каквој сили или чему сличном, већ о конкретној особи - или, да кажем "коректније" - такво значење има име Дух Свети у хришћанској терминологији: на пример, постоји Молитва Духу Светоме, или призив Духа Светога на Литургији, итд. Али разумели смо се - хвала на појашњењу.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #5 у: 23.12 ч. 02.03.2009. »

Pa ja ne bih mogao reći da sam čovek od religije, ali mislim da Duh sveti nije osoba već upravo kakva sila ili što slično, jedna od triju manifestacija hrišćanskog boga, da tako kažem; mislim da je Sveti duh u stvari ono što stariji filozofi zovu actus purus (bukv. „čista energija“). Zaista ne mislim da je konkretna osoba.
Сачувана
Срећко Петровић
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
/
Име и презиме:
Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387


« Одговор #6 у: 23.46 ч. 02.03.2009. »

Слично је учио Савелије, као и неки други творци такозваних "модалистичких" јереси, и Македоније - и остали који су припадали "пневматомасима" и "духоборачким" (и уопште антитринитарним) јересима. Али, бојим се да расправа о овоме превазилази језикословне оквире, и прелази на неки други терен.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #7 у: 23.48 ч. 02.03.2009. »

Dobro, rekoh, nisam ponajbolje upućen u teologiju. Smiley Nikad nisam umeo shvatiti kako Bog može u isto vreme biti i jedan i trojica. Cheesy No dobro, bitno je da smo pravopis raščistili.
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #8 у: 00.08 ч. 03.03.2009. »

Kod Duha svetog i Svete trojice bitno je to da se radi o 'ustaljenim zamjenama imena', ne o pravim imenima. Nije bitno jesu li sile ili osobe. Pravopis na više mjesta razgraničava običajem stvorena imena od onih pravih, zvaničnih, pa i u t. 34e, na koju se upućuje s ta dva pojma u pravopisnom rječniku. Sjećate li se rasprave o imenima država, koja mogu biti zvanična ili običajem stvorena?

Sveto pismo navodi se odmah pored Travničke hronike u t. 29a kao naziv primjerka, te u t. 21e kao jedno od 'ostalih' vlastitih imena.

Onda, čini mi se da Srećko navodi primjere relevantne za t. 38, koja kaže:

Цитат
Međutim, nije predmet jezičkog i pravopisnog normiranja pisanje velikog slova u onim stilovima u kojima se to primenjuje kao posebna obeleženost izraza, kao stilističko sredstvo da se postigne poseban utisak. To se pre svega odnosi na verski markirani izraz, kakav se primenjuje u crkvenim i svešteničkim tekstovima (npr. velikim slovom i imenice i zamenice kad se odnose na božanstvo), a onda i na pisanje velikog slova kao ekspresivnog i simboličkog sredstva u umetničkim i drugim posebno sročenim tekstovima.
Сачувана
Срећко Петровић
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
/
Име и презиме:
Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387


« Одговор #9 у: 00.14 ч. 03.03.2009. »

Значи, у реду је да се у текствима богословске/религијске садржине одступа од званичних и општих правописних норми (едит - мислим на горепоменуте и њима подобне примере). Ако сам вас добро разумео Huh
« Задњи пут промењено: 00.16 ч. 03.03.2009. од Срећко Петровић » Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #10 у: 00.21 ч. 03.03.2009. »

Pa da, to je kurtoazno pisanje takvog stila, a koje nije dobro u opštem pravopisu, ali onamo u bogoslovskim tekstovima je stilističko sredstvo.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!