Ja nisam uspjela da dovršim Don Kihota, ali planiram da pokušam ponovo.
Don Kihot iziskuje predznanja iz oblasti spanske istorije i knjizevnosti kako bi se mogla pratiti radnja. Meni se isto desilo u srednjoj skoli — nista nisam kapirala i bilo mi je krajnje dosadno. Na fakultetu, kad sam saznala nesto o temama koje obradjuje Don Kihot, bila je sasvim druga stvar.
Moja taktika kad mi se neki roman čini odbojnim je da prije čitanja saznam nešto malo o njemu, pronađem nešto na Internetu, zainteresujem se (kojem vremenu i pravcu pripada, da li u vezi s njim postoje neke anegdote i sl.). Tada mi je lakše i da ga prihvatim i da ga shvatim.
Ovo je odlicna taktika kad je Don Kihot u pitanju. Ima delova (uglavnom dugacki Don Kihotovi monolozi) u kojima Servantes izlaze kritiku tadasnjeg stanja u spanskoj knjizevbnosti, kritiku poezije, pozorista, proze, kao i odredjenih pisaca tog vremena. Tii delovi su sigurno nadasve dosadni onima koji nisu hispanisti ili studenti svetske knjizevnosti i lako se mogu preskociti. S druge strane, mnoge dogodovstine kao i ubacene pripovetke (novele) govore o tadasnjem spanskom drustvu, specificnostima i podeli, kao npr. problem starih i novih hriscana klasna podela koja je postojala SAMO i iskljucivo u Spaniji ii nigde drugde i koja je nastala sa prvim borbama Rekonkiste i bila je aktuelna sve do kraja 19. i pocetka 20 veka...
Za pocetak, preporucujem citanje sledecih tekstova o
Don Kihotu kao delu, kao i o
Servantesu i njegovom delu...
