Madiuxa
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« у: 09.58 ч. 11.04.2009. » |
|
Приметих да се Ислам свуда пише великим словом. Ако по правопису имена религија треба писати малим, па тако пишемо хришћанство, будизам, хиндуизам и сл. зашто Ислам а не ислам?
Да ли је Рамадан или Рамазан? И ако је то месец, зар се не пише малим словом (без обзира што је то муслимански месец, мислим да би требало да се пише малим словом, исрто као и јануар, фебруар и сл.)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #1 у: 12.37 ч. 11.04.2009. » |
|
Шестотомник каже све малим словом, рамадан = рамазан, што је име деветог месеца муслиманског верског календара, месец поста. Ако је празник, онда, наравно, великим словом: Рамазан. То записивање великим словом ( Ислам, Рамазан итд.) може бити једино оно куртоазно записивање, нпр. Свето Писмо, Стари Завет и сл., што није потребно у општем правопису. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
mestimično
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 9
|
|
« Одговор #2 у: 17.52 ч. 11.04.2009. » |
|
Sve ide malim slovom. Ramazan ili Ramadan, obe varijante su pravilne, pošto je izgovor nešto između d i z. Možda ramadan pišu velikim zato što ga doživljavaju kao praznik (što u suštini i jeste, samo što traje malo duže  ), pa bi tom logikom i moglo Ramadan (kao Cveti, Vaskrs), ali ja radije ne bih :D. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #3 у: 19.29 ч. 11.04.2009. » |
|
А ислам? Пише ли се великим или малим? Питам јер на заиста многим местима видим написано великим словом, што заиста није у складу са правописом, као што већ рекох, ако је хришћанство, будизам и хиндуизам мало, што би ислам био велико?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #4 у: 20.13 ч. 11.04.2009. » |
|
Шестотомник каже све малим словом, ... Зашто би се ислам писао великим словом? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #5 у: 20.17 ч. 11.04.2009. » |
|
Па то се и ја питам...  Дакле, ислам малим, исто као и хришћанство, будизам, хиндуизам? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #6 у: 20.50 ч. 11.04.2009. » |
|
Да.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #7 у: 12.31 ч. 29.07.2009. » |
|
Ramazan ili Ramadan, obe varijante su pravilne, pošto je izgovor nešto između d i z.
Je li to u stvari /ð/, kao TH u engleskom THE? „Čini mi se da mjesec ramazana počinje... O, a pomalo je tužno.“  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #8 у: 13.27 ч. 29.07.2009. » |
|
Je li to u stvari /ð/, kao TH u engleskom THE?
Prema vikipediji, u pitanju je arapsko "naglašeno" (emfatičko) D (ḍ, IPA:/dˤ/), koje se fonetski realizuje na različite načine u različitim dijalektima: Arabic has consonants traditionally termed "emphatic" /tˁ, dˁ, sˁ, ðˁ/ exhibit simultaneous pharyngealization [tˁ, dˁ, sˁ, ðˁ] as well as varying degrees of velarization [tˠ, dˠ, sˠ, ðˠ]. This simultaneous articulation is described as "Retracted Tongue Root" by phonologists. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #9 у: 15.28 ч. 29.07.2009. » |
|
Aha, jasno, ali kako je onda to „nešto između D i Z“? (Ako D predstavlja dentalnost, a Z frikativnost, onda dobijemo /ð/.)
Kako je Z ušlo u tu priču? Mora imati neke veze, čim se kod nas prenosi i kao „ramazan“.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Duja
Гост
|
|
« Одговор #10 у: 15.39 ч. 29.07.2009. » |
|
Kako je Z ušlo u tu priču? Mora imati neke veze, čim se kod nas prenosi i kao „ramazan“.
Na turskom, koji je bio medijator ka nama, je "Ramazan", a zašto je u tom obliku prešlo iz arapskog... ne bih znao. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #11 у: 17.07 ч. 29.07.2009. » |
|
Mmm, okej. Ne, nije nemoguće. Možda je /dˤ/, pošto ne postoji takav glas u turskome, onako ugrubo govoreći, prešlo u [dʔ] (glotalni ploziv), pa to recimo u [d h], sa glotalnim h, pa to u [ð], a onda je do /z/ samo jedan korak. Ili, recimo, /dˤ/ u [d ħ] sa frikativom, pa odatle preko velarnoga [dˠ] ili [d x] do /z/, eventualno preko [ð]. I velarizovano [dˠ] moglo je lako preći u [ð] i /z/, jer je /ɣ/ frikativ. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #12 у: 01.43 ч. 02.08.2009. » |
|
O, bože! Kako sam ja to zakomplikovao, kad je rešenje zapravo sasvim jednostavno!  (Kao prvo, neće biti nikako [dʔ], jer bi ta kombinacija ploziv + glotalni ploziv tipološki najverovatnije dala ejektiv [t’], a to bi se verovatno odrazilo prosto kao /t/.) A gle, /d/ i /z/ su oba zubni suglasnici, razlika je samo u tome što je /d/ ploziv, a /z/ frikativ. Kako ploziv pretvoriti u frikativ? Pa arapsko /ḍ/ već ima frikaciju, pobogu! I [ʕ] i [ɣ] su frikativi, prvo je faringalni frikativ, a drugo velarni frikativ. Samo se faringalizovani ili velarizovani dentalni ploziv, kojega je drugi deo upravo frikacija, pretvorio u sebi najbliži dentalni frikativ, a to je /z/. (I svi su glasovi koji figuriraju iste zvučnosti, znači nema niti kakvih dodatnih promena, obezvučavanja i ozvučavanja i sl.) Dakle, od "ramaḍana" do "ramazana" je samo jedan korak. (I dobra je ona opaska, može se ugrubo upravo reći da je to nešto između D i Z. ) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
