индукција (л. inductio), латиницом: indukcija
1. увођење; 2. лог. закључивање из појединачног о општем, метод мишљења којим се долази, на основу посматрања, до истина о просторновременској стварности, метода природних наука (индуктивна метода); супр. дедукција; 3. физ. Фараде је открио, 1831 г., да у затвореном проводнику без струје, када се у његовој близини креће магнет или проводник кроз који протиче електрична струја, настају електр. струје које само дотле трају док се магнет или проводник креће. Ово збивање назвао је Фараде индукцијом, и то у првомслучају магнетном, а у другом волтаиндукцијом, а струје тако произведене индукованим или индукционим струјама; 4. фиг. навођење на што, завођење.
http://www.vokabular.org/?lang=sr&search=indu&Submit=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8Možda toj rečenici odgovara prvo značenje, "društvo je
uvelo tu potrebu"?
Ali zvuči krnje bez konteksta.
dopuna:
http://www.vokabular.org/?lang=sr&search=induko&Submit=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8индуковати (л. inducere увести, уводити), латиницом: indukovati
лог. закључивати (или: закључити) из појединачног о општем (супр. *дедуковати, дедуцирати); физ. у затвореном проводнику изазвати електричну струју кретањем у близини магнета (магнетна индукција), или проводника кроз који протиче струја (волта индукција), или затварањем и отварањем кола струје.
Evo još jednog značenja, koje predlaže da je društvo iz nekog pojedinačnog slučaja izvuklo opšti zaključak?
