Украшћу твоју сенку
Обући је на себе
И показивати свима
Бићеш мој начин одевања
свега нежног и тајног
Па и онда, кад дотрајеш
Искрзану, избледелу
Нећу те са себе скидати
На мени ћеш се распасти.
Јер
Ти си једини начин
да покријем голотињу
ове детиње душе.
И да се више не стидим
Пред биљем и птицама
На подераним местима
Заједно ћемо плакати.
Зашиваћу те ветром.
После ћу, знам , побркати
Моју кожу с твојом.
Не знам да ли ме схваташ:
То није прожимање.
То је умивање тобом.
Љубав је чишћење неким.
Љубав је нечији мирис,
сав изаткан по нама.
Тетовирање маштом.
Ево, силази сумрак. .
И свет постаје хладнији.
Ти си мој начин топлог.
Обући ћу те на себе
да се, овако покипео,
не прехладим од
студени свог страха и самоће. .
(Никад нисам знала наслов ове песме, преписана је из старих споменара. . Ако знате, јавите ми :)
Naslov ove pesme je "KROJ". To je i moja omiljena pesma.
I prosledjujem jos jednu njegovu pesmu, koja, zajedno sa "Kroj"-em, deli tu 'titulu' moje omiljene pesme:
BALADA
Od svih si devojaka bila tisha
Zbunjena, sama, neprimetna, bleda.
Ej, zasto nisi bar porasla visha,
Bar visha za pola pedlja!
Jedne je noci udarila kisha
Tako krvnicki ko cuvari reda
Ej zasto nisi bar porasla visha
Bar visha za pola pedlja
Jer kad su te u svitanja seda
Obesenu nasli o drvo kraj vrata
Izmedju bosih nogu i blata
Bilo je razmaka - samo pola pedlja!
