Svejedno je. Rečca „li“ je upitna rečca, i pomoću nje se grade upitni oblici glagolâ, tako što se ona dodaje iza njih:
postoji — postoji li?
osećam — osećam li?
žmuriš — žmuriš li?
bio si — jesi li bio? (na duži oblik pomoćnog glagola)
sedeli smo — jesmo li sedeli?
tražiću — hoću li tražiti?
budem našao — budem li našao?
pade — pade li?
ode — ode li?
Tako, i ako je glavni glagol u rečenici kopula JE, njen upitni oblik bi glasio: JE LI. (Ovo JE tragedija. — JE LI to tragedija?) A međutim, svako to glagol + „li“ može se zameniti konstrukcijom „da li“ + glagol (osim futura II):
Da li postoji? — da li osećam? — da li žmuriš? — da li si bio? — da li smo sedeli? — da li ću tražiti? — da li pade? — da l’ ode?
Da li je to tragedija? (Rambo Amadeus
)
Te tako možeš reći bilo „postoji li?“ bilo „da li postoji?“, svejedno je, samo šta ti se više sviđa.
