Зоран Ђорђевић
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
 |
« у: 23.25 ч. 31.10.2009. » |
|
Како ви просветари процењујете знање језика оних који сада иду у школу? Колико се, ако се, разликује од вашег у то доба? Мислим на просек, не на оне којима је српски био и остао омиљени предмет.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ena
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: filolog
Поруке: 1.114
|
|
« Одговор #1 у: 08.42 ч. 01.11.2009. » |
|
Ovo samo kao napomena, dok prosvetari ne daju pravi odgovor  . Kada sam pre godinu-dve jednom osmaku pomagala da spremi prijemni iz srpskog u jednom pitanju iz testa se pojavio pridev srčan. On me je pitao šta to znači. Prvo sam pomislila da me zeza, a onda odmah to odbacila. Bilo mi je čudno da to ne zna. |
|
|
|
|
Сачувана
|
These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #2 у: 09.31 ч. 01.11.2009. » |
|
Није то ништа. Мене је пре пар дана студенткиња питала шта значи кад је нешто корелисано са нечиме.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Prekobrojna
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 202
|
|
« Одговор #3 у: 15.28 ч. 02.11.2009. » |
|
Biću slobodna da iznesem neka svoja zapažanja. Današnji školarci (govorim o nižim razredima) su prilično elokventniji u odnosu na generacije od pre 30 i više godina. Slobodnije se izražavaju i manje su stidljivi u odnosu na moju generaciju. Rastu u podsticajnom okruženju, usvajaju nove reči s lakoćom. Problem nastaje kad treba te reči da objasne, jer često ne razumeju značenje, kao što rekoše Ena i Sonja. Deca koja vole jezik i danas lako usvajaju sve što im se kaže, a prosečni i ispodprosečni ostaju tamo gde su. Ne znam da li bih smela da kažem, ali mislim da su današnji malci pismeniji od moje generacije. Imam osećaj da su nama morali stotinu puta govoriti da se rečenica počinje velikim slovom  . |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #5 у: 15.35 ч. 21.02.2010. » |
|
Нешто слично се може прочитати на сајту РТС-а. (Ипак, срамота је што у тексту који говори о језичкој култури и стању српског језика налазимо на десетине правописних грешака, али посебно место међу грешкама свакако има оно типично новинарско „Ђедовић је навела“. Докле више!  ) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
maja...
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 57
|
|
« Одговор #6 у: 12.54 ч. 04.03.2010. » |
|
Kao nastavnik i profesor u isto vrijeme (radim i osnovnoj skoli i u srednjim strucnim skolama) mogu da kazem da je znanje maternjeg jezika tragicno. Ubijediti ih da pročitaju lektiru je prosto nemoguća misija. A tek gramatika! Učenik u 8. razredu nabraja vrste riječi: "Imenice, zamjenice, skraćenice, zalozi..." Granica izmedju vrste i sluzbe riječi u rečenici u njihovim glavama jos nije postavljena. Itd, itd. Naravno, postoje izuzeci, al iz generacije u generaciju sve ih je manje. Pa tako, u srednju strucnu skolu dodje 50% učenika koji još uvijek čitaju na slogove, a druga polovina još i ne zna sva slova. U 3. razredu automehaničara imala sam slučaj da učenik nije znao da se ime i prezime pišu velikim slovom. Da ne pričam o ostalom. Zaista tragično.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #7 у: 13.50 ч. 04.03.2010. » |
|
Pa tako, u srednju strucnu skolu dodje 50% učenika koji još uvijek čitaju na slogove, a druga polovina još i ne zna sva slova. U 3. razredu automehaničara imala sam slučaj da učenik nije znao da se ime i prezime pišu velikim slovom. Da ne pričam o ostalom. Zaista tragično.
Верујем, али не знам шта би могло да буде решење. Сетих се и ове теме: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=983.msg8015#msg8015 |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Шишмиш
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: ждера
Поруке: 126
|
|
« Одговор #8 у: 22.27 ч. 04.03.2010. » |
|
Kao nastavnik i profesor u isto vrijeme (radim i osnovnoj skoli i u srednjim strucnim skolama) mogu da kazem da je znanje maternjeg jezika tragicno. Ubijediti ih da pročitaju lektiru je prosto nemoguća misija.
Враг однео ту лектиру! Уопште не кривим омладину што је не чита и заиста ми није јасно који су то умови што начинише избор средњошколске лектире. „Горски вијенац“ у првој години — детету од четрнаест-петнаест година је дато да проучава Његоша, оно што ни његов наставник вероватно не разуме у потпуности, а затим следе Илијада, Одисеја, Сеобе, Ана Карењина и безброј неразумљивих, несавремених и неинтересантних тема — просто се не зна шта је ту досадније. И после кажу, омладина не воли да чита. Па како да воли када им је због школског система прва асоцијација на књигу неко разглабање о аљини на двајес страна? И што је најгоре — обавеза. Књига = обавеза. Лектира се као таква намеће, а шта поштеном човеку теже пада него обавеза? Ја се извињавам ако сам промашио тему, начинио офтопик, флејминг или тролинг, али је било јаче од мене. Морô сам. Завршићу цитирајући једнога умнога чо'ека: „There is surely no more reliable way to kill enthusiasm and interest in a subject than to make it a mandatory part of the school curriculum. Include it as a major component of standardized testing and you virtually guarantee that the education establishment will suck the life out of it“ - Paul Lockhart |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 22.29 ч. 04.03.2010. од Шишмиш »
|
Сачувана
|
[citation needed]
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #9 у: 22.55 ч. 04.03.2010. » |
|
Ти си очигледно, Шишмише, имао лошег наставника књижевности у средњој. Уз доброг професора, и Његош и Гете су — уживање а не мука.
Ја мислим да се интелектуалне способности и моралне вредности тинејџера и не могу боље развити него делима која си набројао. Захтев који наставник поставља ученику увек мора да буде за степен изнад ученичког просека, иначе не би ни било помака.
А шта ти предлажеш да читају средњошколци?
(Да се не разуме погрешно, и ја мислим да је део наставне лектире застарео, али то просто никако није део који си ти набројао. И Његош се ради на другој години. И један седамнаестогодишњак може без проблема да разуме основне идеје, па и филозофске, Горског вијенца.)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #10 у: 23.15 ч. 04.03.2010. » |
|
Vala, ja Karenjinu NISAM pročitala i ništa mi ne fali. Pročitala sam zato gomilu drugih nebrojeno puta boljih i interesantnijih knjiga. Slažem se sa Šišmišom, odabir lektire već bazdi na užeglo i trebalo bi korenito da se promene ti navodni "klasici".
Što se Gorskog vijenca tiče, sećam se kad sam ga čitala da mi je trebao rečnik. I to još onomad, pre dvadeset godina. Mogu da zamislim kako je tek sada ovim klincima koji ne umeju ni prosto proširenu da sastave a da ne ubace neku englesku reč...
Takođe se sećam i Don Kihota. Mislila sam da prostite, da me neko zajebava. A onda sam par godina kasnije Don Kihota toliko zavolela da sam ga držala pored kreveta i svako veče nasumice otvarala knjigu i čitala slučajno odabrani deo... Don Kihot je npr. školski primer lektire koja se jednostavno NE MOŽE razumeti kako treba ako se ne poznaje španska istorija.
Mislim da su knjige koje su po programu propisane previše teške za uzraste za koji su propisane. Jedino čega se sećam da sam čitala sa uživanjem i na vreme (nikad lektiru nisam čitala na vreme), bilo je Orlovi rano lete i Družina Pere Kvržice. To jesu knjige za decu, a ne Karenjina sa njenom haljinom u jednoj jedinoj rečenici na deset strana.
Ima toliko dobrih knjiga hispanoameričkih autora, a sto puta su zanimljivije od mnogih iz lektire. Zašto u lektiri ne postoji ama baš niti jedan jedini hispanoamerički pisac? Zašto se ne bi u lektiru uvrstilo sto Godina samoće, ili Ljubav u doba kolere, Garsije Markesa, ili Pedro Paramo Huana Rulfa, Ili Vek prosvećenosti Aleha Karpentijera, Tunel Ernesta Sabata... A tek autobiografski roman Tetka Hulija i piskaralo, Marija Vargasa Ljose, pa Panteleon i posetiteljke, ili erotski roman za starije razrede, npr. Pohvala pomajci. Razgovor u katedrali istog pisca, svojevrsni eksperiment u formi, kao i već klasik Kortasar sa svojim Školicama, ili pak Poljubac žene leptira Manuela Puiga, i film je snimljen po tome... Meni lično, bilo koje od ovih dela koje sam nabrojala nebrojeno je puta interesantnije i poučnije nego prevaziđena Karenjina i njena glupa haljina.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 23.25 ч. 04.03.2010. од Бруни »
|
Сачувана
|
|
|
|
Шишмиш
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: ждера
Поруке: 126
|
|
« Одговор #11 у: 23.19 ч. 04.03.2010. » |
|
А шта ти предлажеш да читају средњошколци?
Сами да бирају, а не да им се намеће. Па макар то био Коељо, Видојковић или Анабела Басало, избор треба да буде њихов и ничији више. Неко ће читати шунд, неко Достојевског, али ће свако уживати, занимати се и забављати, највероватније и заволети књигу. У праву си, можда сам заиста имао лошег наставника, али уз све моје напоре да бежим са часова и ескивирам обавезну лектиру, а читам оно што ми душа иште, успео сам, на једвите јаде, да очувам своју љубав према књизи. |
|
|
|
|
Сачувана
|
[citation needed]
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #12 у: 23.29 ч. 04.03.2010. » |
|
Мене су такође одувек смарали ти класици, па и Ћосић, Станковић и њима слични стилови — упрошћено: бескрајно ређање догађаја и описа; док сам понајпре Селимовића, а онда и Андрића, Десницу и романе сличне тематике гутао као од шале: када се испреплете и унутрашња борба, размишљања те светоназори протагониста из овог или оног угла. Ја сам имао среће да нам је професорка у средњој дозволила да прочитамо уместо књига које нам се не допадају неке друге и њих обрадимо. Ту сам прилику приграбио за Селимовићеву Тврђаву, Орвела, Кишона, Зорана Ћирића итд. Сами да бирају, а не да им се намеће. Па макар то био Коељо, Видојковић или Анабела Басало, избор треба да буде њихов и ничији више. Неко ће читати шунд, неко Достојевског, али ће свако уживати, занимати се и забављати, највероватније и заволети књигу. Док сам писао, ти се убаци са одговором. Уф, те бозе типа Коељо, Капор (бог да му душу прости), Анабела Шкрабало и њима слично — мислим да ипак треба напутити децу да разликују добру и врло добру од просечне литературе. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Шишмиш
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: ждера
Поруке: 126
|
|
« Одговор #13 у: 23.45 ч. 04.03.2010. » |
|
Уф, те бозе типа Коељо, Капор (бог да му душу прости), Анабела Шкрабало и њима слично — мислим да ипак треба напутити децу да разликују добру и врло добру од просечне литературе.
Напутити? Таман колико и објашњавати некоме да је вешалица боља од виршле. Ко има иоле укуса брзо уочи разлику. Али ако се некоме свиђа виршла, зашто му на силу потурати ребарца? |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 23.49 ч. 04.03.2010. од Шишмиш »
|
Сачувана
|
[citation needed]
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #14 у: 23.53 ч. 04.03.2010. » |
|
ОК, нећу настављати да вас убеђујем у нешто што вам је толико далеко. Ја сам, шта ћу, провео један немали део живота проучавајући, махом из обавезе, класике до у детаљ и ни за милион година се не бих могао сложити да су Ана Карењина, Злочин и казна, Горски вијенац... превазиђени. Немојте се љутити, али је за правилно доживљавање наведених дела потребан виши ниво погледа на уметност и очекивања од дела. Ако од књижевности очекујете само занимљивост, купите Весну Радусиновић или Мирјану Бобић-Мојсиловић, али немојте инсистирати да деца остану ускраћена за горостасе писане уметности.
Ово што ви предлажете било би као када би се у наставу музичке уметности увеле Јелена Карлеуша и Сека Алексић. Не мора у слободно време да се слуша Мокрањац и Шопен, али мора да се учи у школама — они су узор. Тако је и са књижевношћу.
(Још једном, ја први сматрам да се лектира има осавременити, али не претерујте са спрдањем са књижевношћу.)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
