— Пешикан, М., Јерковић, Ј., Пижурица, М., Правопис српскога језика (нескраћено издање), Матица српска, БеоградБило које издање почев од 1993. одговарајуће је, пошто текст правила није мењан а измене у речничком делу су минималне.
— Пешикан, М., Јерковић, Ј., Пижурица, М., Правопис српскога језика (школско издање), Матица српска, БеоградСкраћена верзија Правописа, јефтинија и нешто доступнија.
— Правописна комисија, Правопис српскохрватскога књижевног језика, Матица српска, Београд, 1960.Правопис који је важио док није изашао тренутни. Будући да има знатно обимнији речник, могуће га је користити за оне ствари које нису поменуте (па самим тим ни промењене) у новом Правопису.
— Прћић, Т., Нови транскрипциони речник енглеских личних имена, Прометеј, Нови Сад, 1998.Приликом транскрипције страних имена не смемо се водити искључиво „прислушкивањем“, тј. што вернијим записивањем страног изговора, већ постоји много фактора на које морамо обратити пажњу. У Правопису су дата правила транскрипције за велики број светских језика, али нажалост она су често недоречена и недовољна, посебно за језик с изузетно компликованом фонетиком, попут енглеског. Управо зато постоји овај речник. Иако се његова решења понекад разликују од прихваћених Правописом (чак и тамо где нема нејасноћа), лингвисти већином дају предност управо овом речнику; правописна правила стара су више од десет година и често се тако и осећају, а Твртко Прћић је један од наших највећих анлиста и његово мишљење свакако је веома меродавно, посебно због тога што управо он пише одељак о транскрипцији енглеских личних имена за нови Правопис.
— Прћић, Т., Енглеско-српски речник географских имена, Змај, Нови Сад, 2004.Речник сличан претходном, овог пута за географска имена.
Предлоге за литератуту коју треба уврстити у овај списак пошаљите аутору ове поруке.