Nađi mi u Zakonu gde piše da je latinica zabranjena.
Постоје позитивно и негативно формулисане законске одредбе, постоје закони који прописују, уређују, предвиђају санкције.
Дакле, уставописци нису забранили латиницу, већ допустили да употреба других језика и писама буде регулисана нижим актима, а за српски језик прописали служену употребу ћирилице.
Устав Србије је по питању језика и писма врло јасан и не оставља места тумачењима:
Језик и писмо
Члан 10.
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.Дакле, овде је реч о позитивној формулацији, прописивању, или ти мислиш да је требало да се прибегне негативној формулацији, у виду, забрањује се за српски језик службена употреба...па овде једно километар текста где би се навела сва светска слова и писма, међу њима и гајевица.
Заиста смешно, то је као кад би се по улицама градова Србије постављале табле са информацијом, "овде није пешачки прелаз".
Шта се сматра службеном употребом писма је такође прописано законом, тачније законом о службеној употреби језика и писма.
Наравно, овде недостаје компонента санкционисања непоштовања службене употребе језика и писма, (као што имамо код пешака ван пешачког) што наравно није део уставних, већ законских одредби, тачније закона о службеној употреби језика и писма.
Као и код нас, доскоро ни у другим нелатиничким земљама нису биле предвиђене санкције за непоштовање службене употребе писма (понегде постоји и јачи појам, појам званичне употребе писма), али скоро сам прочитао да је у Бугарској усвојен амандман на закон, којим се предвиђају санкције, тј. новчане казне за кршење закона и употребе другог писма тамо где је законом прописано коришћење бугарског језика.