Ovo što mi sada ćaskamo sa Darkom i Radašinom nije nam palo ovde na pamet samo od sebe. Zapravo je produkt višedecenijske jedne političke struje koja se ideološki oblikovala u osamdesetima (na čelu s Memorandumom SANU), najjače je drmala Srbiju devedesetih (najviše i oličena na najvišem mestu, u Miloševiću), a sada je hvala bogu u opadanju, ali ostaje iza nje, eto, patrljaka te ideologije koji se i dalje čuju... Sve ovo o čemu mi ovde ćaskamo i te kako ima kontinuitet, ima svoje korene i svoju istoriju. Ne znam jesu li Darko i Radašin svesni toga da njihova priča nije ništa novo, i da je deo iste te miloševićevske nacionalne ideologije, zapravo da je njezin izdanak; ali i da nisu, ne čini ih to manje njenim delom i ne odriče im mesto koje njinoj priči u toj jednoj većoj celini duha vremena prethodne Srbije pripada.
Исто тако бих ја могао да кажем да твоји ставови имају корене у диктаторским режимима, најпре интегралног југословенства краља Александра, а затим и комунистичке антисрпске диктатуре Јосипа Броза, те политике слаба Србија-јака Југославија.
Elem, stoga i jeste bilo u tim vremenima, možda implicitne, ali ipak opozicije koju pominješ. Primeri bi se mogli naći, ali su svi oni obojeni tim jednim vremenom i jednom ideologijom koja je to vreme i te ljude obeležila. (Setite se onoga što sam pisao o Pravopisu Matice srpske — on, koji je označio izlazak i srpskoga standarda iz srpskohrvatske zajednice, upravo je čedo onih najgorih godina, 1993. i 1994. Nemojte misliti da nije i njegov izlazak bio politički motiviran; dobro, ne sasvim, tek u izvesnoj meri doduše — jer osim Pavla Ivića, tada još uvek nisu i lingvisti kod nas upali u celu tu političku priču, — ali zato evo ih danas mnogi se čuju kako sviraju u te gusle, pa ne sumnjam da možemo očekivati i upravo sada ono što su možda propustili da serviraju osamdesetih i devedesetih.)
Само сачекај да се жуто-плави режим до краја искомпромитује и уруши под теретом пљачки, лоповлука и распродаје ресурса земље, па ћеш тек да видиш какво се гуслање спрема...
Pravopis kaže da je latinica jedno od "srpskohrvatskih pisama" (a ne pisama "srpskohrvatskog jezika"), ali isto to kaže i za ćirilicu. Lepo, sve formulacije zajedničkog jezika i poslednja formulacija Pravopisa kažu da je ćirilica jedno od srpskohrvatskih pisama. I, šta ćemo onda? Ajde i nje da se odreknemo, ako nemamo subjektivne aršine? Ali ne, ipak imamo — to srpskohrvatsko pismo ti se sviđa, a samo ovo drugo loše sanjaš.
Прочитај правопис:
„
То је основна или општа латиница, и на њој се темеље сва савремена национална латиничка писма, међу којима и наше (испрва хрватско, касније српскохрватско)...“
Јесмо ли ми то били неписмени пре него што је то хрватско писмо ушло у наш атар, па постало српскохрватско са заједничким језиком? Јел то српски језик настао од српскохрватског? Или теби још увек није јасно ко је домаћин а ко гост?
Nemam ništa protiv tvojih snova, ali imam pravo i ja da sanjam svoje. Piši ti i glagoljicom ako hoćeš, i kineskim ideogramima, volja ti kako ćeš pisati i nikoga, uostalom, nije ni briga; ali ako ja i drugi ljudi hoćemo da pišemo i latinicom, pusti nas više na miru da i mi ostvarujemo to svoje pravo. Sebi zabranjuj i planski potiskuj što god hoćeš, ali meni ne smeš da odrekneš pravo na jezik i slobodu pisma. Moj maternji jezik je ravnopravno ćiriličan i latiničan; molim, imam pravo na maternji jezik jednako kao i ti i Darko Babić. Nećeš ništa smišljeno i planski da mi proteruješ, ni mojoj deci ni unucima iz škola i knjiga, jer sam i ja takođe poreski obveznik i imam pravo i na svoj glas. E?
Моћи ћеш ти да сањаш своје снове, и да приватно пишеш како год ти падне на памет, моћи ћеш као припадник мањине која користи српскохрватски језик да оствариш право и на службену употребу језика и писма у општинама где вас има преко 15%, твоја деца као припадници мањине ће имати права на језик и писмо као и припадници других мањина, али у Србији ће морати да се поштује српски језик и писмо, познавање других писама и језиа ће бити ствар нивоа образовања или поштовања мањинских права, као у свим земљама, нећемо ми бити подручје за експерименте. Све цивилизоване земље тако функционишу.
А ако не волиш ћирилицу, једно од решења би могли бити да емигрираш у Хрватску, оданде су је протерали. Ја одавде немам куда да идем, немам резервну отаџбину.
Гласање
