По пóдне и попóдне имају исти акценат, дугоузлазни на
о.
Прê пóдне и
препóдне такође, с тим што је код одвојеног писања акцентована и проклитика и то дугосилазним акцентом. Дакле, не понаша се као проклитика (тј. предлог) већ као прилог, што реч
пре и може бити (пре=раније).
Е, сад, ово друго, нисам сигурна. Покушаћу да расплетем. Будући да је у питању прилошки израз (израз у прилошком значењу, а вероватно је конструкција предлошко-падежна), може бити да је напросто као израз забетониран и не долази до промене. Друго моје нагађање односи се на чињеницу да то можда и нису предлошко-падежне конструкције, већ конструкција прилог+именица (што је ретко, али дешава се, иза прилога за количину углавном иде именица, додуше у генитиву
), будући да и
пре и
после, осим предлошког (
пре или
после кога, чега?), могу имати и прилошко значење (Кад? Пре=раније; Кад? По(сле)=касније). Ако ћемо употребити предлошко значење, мождмо рећи
пре (тог) поднева,
после (тог) поднева...
Предлог
по уопште не иде уз генитив, већ уз акузатив и локатив (
Дошао сам по књигу; Познао сам те по оцу.), зато и мислим да се не ради о предлогу
по, већ само о скраћеном
после, иза кога дефакто иде генитив, али ако је предлог, а не прилог. Ми предлог
по можемо користити у овом значењу и с локативом.
Дошао је по затварању радње. Закључак: Мислим да се овде ради о прилошком изразу те зато и нема промене:
1. евентуално зато што је израз сам по себи израз
2. евентуално зато што су обе речи употребљене у свом прилошком значењу, те самим тим и не подразумевају промену именице која следи.
Наглашавам да је ово тумачење у вези са падежом моје лично нагађање и нисам га проверавала у литератури, па ће ми, ако неко има доказ да то потврди или оповргне, бити драго да чујем истину.
