Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Шта је старије...
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
01.51 ч. 11.06.2026. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Шта је старије...  (Прочитано 7280 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
mt
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 287



« у: 08.44 ч. 17.08.2010. »

Поздрав Вокабуларци!  Wink
Дилема: да ли је старији српски (али савремени, који бисмо ми сада разумели) или - српскохрватски?
То јест, да ли бисмо језик који је био пре српскохрватског разумели ми сада?
То би требало да буде славеносрпски, што би значило не. Први нама разумљив је српскохрватски, зар не?
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #1 у: 10.02 ч. 17.08.2010. »

Аха. Тебе у ствари збуњују називи језика у односу на фактичко стање.

Срби су одувек говорили народним (усменим) језиком, који није подељен на неке посебне језичке варијанте, већ линијски иде од прасрпског (потомка прајужнословенског језика, по Белићу) до савременог народног језика, који је прихваћен за књижевни. Паралелно с тим настајао је, негде од 10. века, књижевни језик (језик писмености) који су користили Срби — најпре старословенски, потом редакција тога језика: српскословенски (од 12. до 17. в.), онда рускословенски и славеносрпски (18. в. и, овај други, пола 19. в.), да би с Вуковом реформом на крају (1868) за књижевни језик (што се после изједначило са стандардним) био прихваћен српски народни језик, којим се отада говори (разлике између вуковског и савременог језика нису превелике). Хрвати су раније имали развијену књижевност на народном језику, али су они имали проблем које наречје узети за основицу књижевног језика (штокавски, чакавски или кајкавски). Они су прихватили Вукову реформу (тј. штокавско наречје, иако оно код њих није било већинско), рецимо 1850, и језик назвали хрватски или српски (у Србији се користило обрнуто: српски или хрватски). Тек се после Првог светског рата појавио се термин српскохрватски језик, који су Хрвати престали да користе негде од 1970-их, а Срби средином 1990-их. Тада су ти језици (тј. те две варијанте) стандардизовани као посебни књижевни језици, отварајући могућност да се појаве и бошњачки/босански и црногорски језик, мада је то, мисле наши лингвисти и понеки хрватски, с научне стране један језик, као што је био од 1850.
Сачувана
mt
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 287



« Одговор #2 у: 10.11 ч. 17.08.2010. »

У реду, али опет ми није јасно да ли је овакав, данашњи српски настао од српскохрватског (тј. да ли ми сада причамо српскохрватски), или је од старог српског језика (који је , како кажеш, сличан овом којим сада причамо) настао српскохрватски?

Ево са Википедије:
Цитат
Početkom 19. veka Srbi i Hrvati su koristili različite standarde književnog jezika. U Srbiji je u zvaničnoj upotrebi bio slaveno-serbski jezik, arhaični jezik obrazovanih slojeva pod jakim uticajem rusizama i crkveno-slavizama. Primer slavenosrpskog jezika pre jezičke reforme:
"Весьма бы мени прискорбно было, ако бы я кадгод чуо, что ты, моj сыне, упао у пьянство, роскошъ, безчиние, и непотребное житие."
S druge strane, hrvatski pisci su koristili uglavnom kajkavsko narečje i neujednačen slovni sustav za zapisivanje tadašnjeg hrvatskog književnog jezika. Primer horvatsko-slavenskog jezika pre jezičke reforme:
"Horvatsko do vezda, ako samo ime pravopisanja zasluži; med vsemi slavenskimi naj zločestejše je, ter potreboču primernoga pboljšanja vre osobe visokeh časti očituvat dostojale jesu... "
I pored znatnih razlika u književnom jeziku, mnogi tadašnji slavisti su smatrali da je narodni jezik Hrvata i Srba, pa i drugih Južnih Slovena, jedan jezik. Znameniti lingivsta Josef Dobrovský je još 1815. godine upotrijebio izraz «srpski ili hrvatski». Ime srpskohrvatski jezik je, po svemu sudeći, upotrebio najprvi Jakob Grimm u predgovoru za njemačko izdanje Vukove "Pismenice srpskoga jezika", godine 1824.[2] Slovenski lingivsta Jernej Kopitar je smatrao da štokavski govor čini jedinstven jezik koji je u svom pismu iz 1836. godine nazvao «srpsko-hrvatski».

Јер ако је ово:
"Весьма бы мени прискорбно было, ако бы я кадгод чуо, что ты, моj сыне, упао у пьянство, роскошъ, безчиние, и непотребное житие."
тај "сличан језик", онда је дефинитивно први, најсличнији језик данашњем - српскохрватски.  Закомпликовао сам, али надам се да разумеш на шта мислим.  Grin
Дакле питање од почетка, шта је старије: српски (разумљив) или српскохрватски?
« Задњи пут промењено: 10.21 ч. 17.08.2010. од МТ » Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #3 у: 10.30 ч. 17.08.2010. »

Дабоме да су све етапе у развоју језика понешто различите: од вуковског језика, преко престижног београдског стила, послератног српскохрватског до данашњег српског језика; али је све то органски један језик од Вукове реформе. Ако можеш Вука, Даничића, Његоша, Б. Радичевића, Ђ. Јакшића, Змаја и друге читати без по муке, онда је то један, разумљив језик.

Ти си дао пример славеносрпског, који није био један језик са тадашњим народним.

Мислим да и даље не разумем до краја питање. Називи српски и српскохрватски именују исти језик. Тај језик се, од реформе, звао: 1) хрватски или српски / српски или хрватски; 2) српскохрватски/хрватскосрпски; 3) српски — (одвојено) хрватски.
Сачувана
mt
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 287



« Одговор #4 у: 10.46 ч. 17.08.2010. »

Јесте, то је исти језик, али ја питам, да ли је тај језик (српскохрватски) настао од језика који бисмо данас, без потешкоћа прочитали и разумели или је он први који је најсличнији (исти) ономе којим се данас служимо?
Јер мислим да изворни језик којим је писано у стара времена, не бих лако прочитао (тврди, меки знак, Й ...).
« Задњи пут промењено: 10.51 ч. 17.08.2010. од МТ » Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #5 у: 10.52 ч. 17.08.2010. »

Ако под појмом српскохрватски језик подразумеваш језик којим говоримо ми и Хрвати од Бечког књижевног договора, онда је то први књижевни језик најсличнији данашњем. (Неписмени народ је тако говорио и раније.) Ако под српскохрватским језиком подразумеваш назив за језик од 1920-их до 1970-их/1990-их, онда је њему претходио једнако разумљив језик (исти тај), који се називао српски или хрватски / хрватски или српски.
Сачувана
mt
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 287



« Одговор #6 у: 10.57 ч. 17.08.2010. »

Ако је пре српскохрватског (1850.) било ово:

онда смо решили дилему.  Wink
Наравно ако је тај српскохрватски из 1850. исти као данашњи.  Cheesy
« Задњи пут промењено: 11.01 ч. 17.08.2010. од МТ » Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #7 у: 11.04 ч. 17.08.2010. »

Наравно ако је тај српскохрватски из 1850. исти као данашњи.  Cheesy

Па скоро да је исти. Милка Ивић је 1960-их прва истраживала разлике између вуковског и савременог језика.
Сачувана
mt
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 287



« Одговор #8 у: 11.26 ч. 17.08.2010. »

Дошло је до преокрета.  Cheesy
Цитирано: Википедија
Вук Стефановић Караџић је 1818. године саставио нову српску азбуку водећи се фонетским правилом да једно слово предстаља један глас. Вукова азбука је садржала само слова за постојеће гласове, без слова за гласове који се не користе и без двогласа. Вук је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: и, ю, j, ъ, ь, щ, я и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: ћ, ђ, љ, њ, ј и џ. Слово ћ Вук је унео из старе ћирилице; ђ му је начинио Лукијан Мушицки према ћ; љ је спојено слово од л и ь, њ је такође спојено слово од н и ь; ј је узео из латинице, а џ из румунске ћирилице.
Услед великих отпора од стране црквених и грађанских кругова у Србији, као званично писмо је призната тек 1868. За време Краљевине Југославије, била је једно од два службена писма, поред латинице. У Другом светском рату, усташки режим је 21. априла 1941. године донео „Законску одредбу о забрани ћирилице” на територији НДХ која је остала на снази до краја рата.[1] Успостављањем СФР Југославије Вукова ћирилица доживљава свој препород - она се као једно од два равноправна писма учила у свим школама "од Вардара до Триглава".
« Задњи пут промењено: 11.34 ч. 17.08.2010. од МТ » Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.960



WWW
« Одговор #9 у: 11.45 ч. 17.08.2010. »

МТ, можда те збуњује то што су до реформе постојали народни говорни језик и службени/књижевни језик. Од реформе, народни језик је постао и службени и књижевни. Тај језик је био исти или бар веома сличан и нашем савременом српском језику и пре него што је наступила реформа.
Сачувана

Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!