Правопис '10. - одељак о писму

[Дарко Бабић]

 

„1. Основ савремене европске писмености чине три писма – грчко,латинско или латиничко  (латиница) и ћирилско или ћириличко (ћирилица).Ћирилица, по важности прво и основно писмо, од седамдесетих година ХХ века запостављена је, маргинализована и запуштена, од потискивања у службеној и јавној употреби до уметничке стагнације. Она у српској традицији има и неспорну симболичку функцију и зато је оправдана њена фаворизација у службеној, јавној, просветној и културној делатности.* Новији културноисторијски и политички развој, везан пре свега за скоро једниповековно српско-
-3-

хрватско језичко заједништво (седамдесетак година и државно), из којег је настало богато наслеђе писано односно штампано латиницом  (наравно, делом и старије од тог периода), потом савремене потребе културе и науке и комуникације (с доминацијом латиничких култура) – учинили су да сигурно владање латиницом и у писању српским језиком постане наша свакодневна потреба. Такав, истина редак, суживот двају писама, за нас с једино прихватљивим редоследом савладавања и приоритетом употребе – ћирилица па латиница, верујемо, не може бити штетан по српску културу све дотле док ћирилица не би заиста била егзистенцијално угрожена.“

У фусноти је наведен једва читљивим малим словима текст члана 10. Устава Србије, који гласи :

         „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.   
Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава».

Преписано са везе http://www.cirilica-beograd.com/%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0/101212_74/

Оно што мене занима јесте како правописци замишљају да је Гајева латиница мени неизоставно неопходна за СМС поруке, програмирање, хемију и математику? Како су се они усудили да у моја уста убаце речи како имам потребу за латиницом из "савремених потреба" када ја без икаквих проблема свуд редом српски језик могу записивати ћирилицом!

Српски језик без проблема пишем ћирилицом и у Правопису 2010. се не даје никакво објашњење због чега треба знати читати и писати српски језик на латиничком писму.  [/list][/list]

[Belopoljanski]

Не знам како да ти помогнем да решиш овај свој проблем.

[Дарко Бабић]

Док не прокљувимо шта мисле наши правописци не било лоше да неко ко је у могућности постави скениране странице одељка о Писму.

[Belopoljanski]

Али џаба, авај, кад још нисмо, како кажеш, прокљувили шта наши правописци мисле.

Ја мислим да је то због тога што нам Клајн задржава гајевицу под образложењем да нам је она неопходна за математику и хемију. А сви знамо да се у математици и хемији не користе Ž Š Č, а користе се X, Y, W којих у гајевици нема.

Да ли се слажеш са мном?

[Дарко Бабић]

Tо је и сам академик Иван Клајн рекао. Оно што обесмишљава његову мисао јесте да његова селективност у виду необрађивања хеленице (грчки алфабет) иако се она користи у науци (узорак: математика).

Тупава је та логика да је мало то што се Правопис српског језика бави само српским језиком већ је потребно да се бави како програмским језиком Ц тако и математичким језиком.

Није ми познат нити један нелатинични правопис који обрађује латиницу и хеленицу (!) уз образложење да се то чини због страних језика, науке или информатике.

[VladKrvoglad]

Sto je meni zanimljiva ta hajka na latinicu.
Koristim skoro uvek latinicu, ali nikom ne branim niti zameram ako koristi cirilicu. Ako se oseca bolje, super, njegova stvar - i ja sam srecniji jer je jedan bliznji moj - sretan.
Ali, avaj... To mene svrstava u 'bogoskrvne' korisnike latinice, 'izrode naseg naroda' i slicno. Hocu reci, taj utisak se stice kada citamo sve te argumente onih koji bi da cirilica bude jedino priznato pismo u nasoj zemlji!
Evo ovako:
Procitao sam hiljade knjiga na latinici, izdanja izdavackih kuca iz Sarajeva, Zagreba i Ljubljane. Zelim da i moja deca uzivaju u tim knjigama bez posebnih napora koje bi im 'strano pismo' cinilo (u sta bi se latinica pretvorila kada bi se 'proterala').
Vecina ljudi sa kojima komuniciram, nisu cesto ni svesni da li citaju latinicu ili cirilicu - tako je i sa mnom slucaj.
Imao sam i veoma mnogo koristi od latinice, uceci nekoliko jezika koji koriste doticno pismo. Super.
I zaista, koristeci svakodnevno internet, imam jednu opstrukciju manje u razumevanju i konzumiranju informacija, razmeni misli itd.

Mislim da je uvodjenje latinice kao ravnopravnog pisma sa cirilicom, bila jedna velika i retka mudrost u nasoj zemlji. Donela nam je, donosi i donosice prednost u odnosu na narode koji latinicu pocnu uciti 'tek kad se mora: radi posla/jezika itd'
Latinicu ne treba odbacivati radi nekih kompleksa nize vrednosti. Necemo vise vredeti zato sto koristimo cirilicu, vec zato sto koristimo i cirilicu i latinicu.
 

[Дарко Бабић]

Ја волим латиницу и знам где је њено место.

Нико мени не брани да користим ћирилицу само што ми се недозвољава поседовање возачке дозволе на ћирилици и брани ми се унос личних података у пасош и на ћирилици по националној основи. Има још тих примера.

Двоазбучје нам није донело никакав приврени нити културни раст - напротив. Двоазбучје нигде не постоји као језички стандард већ само као одсудтсво стандарда. Па, погледајте која је аргументација у корист двоазбучја - произвољна и нетачна.

Додатак: Владе-Крвогладе, молим те само немој ми убацивати речи у уста која нисам изговори!

[VladKrvoglad]

Hm. Nisam primetio da sam tebi u usta stavio koristenje argumenata tipa: 'izrod naroda svog i slicno'. Ali , ajde. Ako si se osetio prozvanim, izvini: nisam na tebe mislio.

[Ђорђе Божовић]

Procitao sam hiljade knjiga na latinici, izdanja izdavackih kuca iz Sarajeva, Zagreba i Ljubljane.

A iz Beograda ne? Pa i u Srbiji je latinica daleko zastupljenija u štampi i medijima nego ćirilica.

Ako nekome smeta dvoazbučje, i misli da jedno pismo treba da "otpadne" — meni samo nije jasno po kojoj logici je to pismo "viška" uvek latinica. Zašto se ćirilica ne dovodi u pitanje? Ako nam dvoazbučje smeta, valjda je logičan izbor ukinuti ono pismo koje se ređe i manje upotrebljava, a ostaviti ono koje se upotrebljava češće i više. Ako se tako u standardu rešava problem svih dubleta (ono što je češće i običnije u upotrebi — to je bolje i pravilnije), zašto onda taj princip ne važi samo kod pisama?

(Naravno, ja ne mislim da nam dvoazbučje smeta, i apsolutni sam pobornik dvoazbučja. Samo naglas razmišljam koliko je "progon latinice" krajnje nelogičan i neobjektivan, iako se kao bajagi skriva iza argumenata logičnosti i objektivnosti poput "svi jezici imaju samo jedno pismo", "valjda je logično da jedan jezik ima jedno pismo, a ne dva" i sl. — a kad treba izabrati to jedno pismo od dvaju aktualnih, logika odjednom prestaje i uključuju se kriteriji podobnosti, što reče Darko, "po nacionalnoj osnovi". Pobornici "jednoazbučja" zapravo su prikriveni jezički šovinisti — jer iza krinke o želji za "uređenošću jezika" zapravo leži samo želja za eliminacijom onoga elementa koji se smatra "nesrpskim", i ništa više.)

[Дарко Бабић]

Није овде ствар шта ко мисли него да ли је нешто уопште могуће. Као што видимо данас је двоазбучје практично немогуће, оно је чак и теоретски немогуће.

Узорка ради треба погледати новчанице Народне банке Србије. Овде се ни у ком случају не може рећи да су ћирилица и латиница равноправна писма самим тим што су сви исписи прво на ћирилици па тек онда на латиници. Не може се избећи подређени статус.

У БиХ имамо једно соломонско решење (http://www.cbbh.ba/index.php?id=19&lang=sr). Ово је само један непотребан трошак, а штампање новчаница није јефтино.




У науци нема демократије. Неће квантитет него квалитет да одређује. Неупоредиво је више аргумената у корист ћирилице него ли латинице. У опредељењу за једно писмо можемо се угледати на Републику Кореју. Они су данас практично одбацили кинеску азбуку у корист свог хангула. Један од државних прасника Р. Кореје јесте дан националног писма (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/773816/%D0%94%D0%B0%D0%BD+%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B5+%D1%83+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8). Оно што је за њих кинеско то је за нас латиниско писмо.

Додатак: Мени је занимљиво да когод да се залаже за двоазбучје мирно посматра чињенице о тренутној забрани ћирилице. Ја нисам дужан да знам српски језик писати и читати на латиници. Са тим у вези свако насилно ускраћивање ћирилице, које је свакодневно, посматрам као тешку дискриминацију.

[Дарко Бабић]

Замолио бих уредника да образложи због чега је извршио преметачину ове теме?

Моје скромно мишљење је да особа која је ово учинила то урадила из негативног расположења према ћирилици.

[Pedja]

Никаква преметачина није рађена, само је тема пресељена у одговарајући форум.

[Дарко Бабић]

Пресељење је еуфеминизам за преметачину.

Пресељење је неосновано због тога што ми овде разматрамо једно нормирање у Правопису. Ова тема се бави правилом, а не антиправилом.

Циљ теме је да доћемо до смисла двоазбучног правила.

[Belopoljanski]

Не вреди, Дарко.

Не поседујеш сопствени стручни кредибилитет да таквим тоном покрећеш таква питања, а као лаик не само што ниси придобио присутне стручњаке, него си их све до једног жестоко одбио од себе. Првенствено због тога што као аргументацију користиш све могуће логичке фалације које постоје, од прве до последње.

[Дарко Бабић]

Грешиш!

Поједини ћутањем тумаче моје речи. ;-)

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Антиправила (Уредник: Бојан Башић) > Тема: Правопис '10. - одељак о писму