Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Poreklo reči TKATI (tkati, tkanje, tkač, tkalja?)
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.01 ч. 10.11.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Poreklo reči TKATI (tkati, tkanje, tkač, tkalja?)  (Прочитано 26560 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
dana
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 16


« у: 15.52 ч. 18.11.2013. »

Interesuje me poreklo reči tkati.  Da li je grupa tk uobičajena u srpskom jeziku, ja ne mogu da pronadjem slične primere?
Сачувана
dana
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 16


« Одговор #1 у: 15.58 ч. 18.11.2013. »

Da li bi konjugacija izgledala ovako?

1.  tkam
2.  tkaš
3.  tka

1.  tkamo
2.  tkate
3.  tkaju

Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #2 у: 16.17 ч. 18.11.2013. »

Konjugacija je u redu.
Poreklo reci tkati ima veze sa glagolom tuci, (pri)tiskati.
Nekad se tkanina proizvodila udaranjem nasapunjane vune, da bi se vuna ufilcovala (niti se upletu same od sebe u cvrstu povrsinu). Ovo je najjednostavniji nacin proizvodnje tkanine.
Kasnije se preslo na valjanje (tiskanje) vune, jer se materijal manje ostecivao.

Tako se dobijala vunena tkanina koju danas zovemo filc (iz nemackog), aba/abahija/baja (iz arapskog) ili čoja/čoha (iz persijskog) a postoje i varijante pust/pustina, te klobučina.

Danasnje znacenje tkanine i glagola tkati se poklapa sa nekadasnjim znacenjem reci "sukno" - materijal od 'sukane' (upredene) vune izradjen na razboju. Ali, aba ili filc su i danas jos uvek 'tkanine'. Ako se zeli naglasiti da je tkanina satkana na razboju, onda koristimo rec tkanica.
« Задњи пут промењено: 16.27 ч. 18.11.2013. од VladKrvoglad » Сачувана
dana
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 16


« Одговор #3 у: 16.26 ч. 18.11.2013. »

Hvala. 
Da li to što ima veze sa glagolom tuci (tiskati) znači da vodi poreklo iz slovenskih jezika?
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #4 у: 16.27 ч. 18.11.2013. »

Da, poreklo je slovensko. Tkati = t(is)kati, staroslovenski: tъkati
Сачувана
dana
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 16


« Одговор #5 у: 16.36 ч. 18.11.2013. »

Zahvaljujem :)
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #6 у: 23.59 ч. 18.11.2013. »

Мислим да је помало незгодно говорити о пореклу оваквих речи. Ради се о речима за изузетно старе концепте, па самим тим и врло старим речима. За већину њих се само може с поуздањем рећи да су само словенске и то је то.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #7 у: 13.47 ч. 19.11.2013. »

Мислим да је помало незгодно говорити о пореклу оваквих речи. Ради се о речима за изузетно старе концепте, па самим тим и врло старим речима. За већину њих се само може с поуздањем рећи да су само словенске и то је то.

Obicno jeste tako kako kazete. I ja se ne bih upustio u spekulacije.

Ali, za glagol tkati ipak mozemo rekonstruisati znacenje jer poznajemo potpuno sam proces, koji je zaista prastar i prisutan kod svih naroda.

Znaci, vuna ima svojstvo da se sama uplice u tkaninu, ali posredstvom masne vlage (osapunjana voda) i pritiska koji se postizao udaranjem;'(pri)tiskanjem', a kasnije valjanjem.

Znaci, rec 'tkati' je opisivala taj proces: "Vuna se uplice dok udarci padaju. Nastaje tkanina".

Kasnije je , nastankom razboja - ovo uplitanje vrseno rucno, vodjeno, pravilno, a ne kao prvobitno, haoticno i samo od sebe. Ali, glagol tkati ostaje da objasni kako se radi o pravljenju tkanine, 'tkanju'. Otada se tkanina na razboju - tka.
A u medjuvremenu je prvobitni, primitivni nacin filcovanja putem udaranja maljevima - zamenjem procesom gde se pritisak postize valjanjem vune valjcima.

Ona druga strana medalje ovog procesa, pritisak nastao udarcem-udaranjem, cini da glagol tkati poprima i drugu konotaciju: tucenja, pritiskanja.

Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #8 у: 03.07 ч. 20.11.2013. »

Ту је етимологија дефинитивно јасна. Али у понеким случајевима се стварно стекне утисак да нагађају, посебно кад има више могућих опција, а у речнику се определе да помену само једну.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #9 у: 11.33 ч. 20.11.2013. »

Да ли су и речи 'врење', 'варење' и 'вареника' сродне? (Мислим да не вреди започињати нову тему, па се надовезујем)
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #10 у: 18.25 ч. 20.11.2013. »

Jesu.
Povezuje ih sve rec 'varenje'.
Varenje znaci i proces probave ('kuva mi se u zelucu'!), ali i proces kuvanja. (Ne bih znao da odgovorim koje se znacenje pojavilo prvo - mislim da je to u domenu pitanja 'kokos ili jaje')

U smislu varenja kao kuvanja, javlja se i vrenje (kljucanje), koje se prenosi logickim uopstavanjem koje se zove 'poistovecivanja na osnovu osobine' - na "vrenje" alkohola - koji eto, dobija na 'temperaturi' svojim vrenjem ("kljucanjem") - odnosno, zestina alkohola i temperatura se poistovecuju.

Varenika je najjednostavnija za povezati - ono sto se vari (kuva) je varenika.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #11 у: 18.34 ч. 20.11.2013. »

P.S. Dodao bih da je varenika nekad znacila i druge kuvane stavari osim mleka, sto je danasnje uobicajeno znacenje. Dakle, nesto kao 'varivo' - kuvano povrce, zelenis pa cak i meso = corba
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #12 у: 18.56 ч. 20.11.2013. »

Uzgred, ovo me je podsetilo i na rec varićak (drvena posuda za drzanje zita).
Mora biti da postoji etimoloska veza sa glagolom variti, ali mozemo nagadjati koja je.
Da li je u pitanju cinjenica da se zito nekada kuvalo/varilo (Nije bilo krompira!) - ali svakako ne u toj posudi.
Ili je veza u cinjenici da trbusastost posude podseca na stomak?
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #13 у: 20.25 ч. 20.11.2013. »

Баш занимљиво. Ја бих рекао да је најстарије значење највероватније повезано с кувањем, па је термин тек после пренесен и на 'кување' у стомаку. Што се варићка тиче, тешко је рећи. Свакако ми личи као да назив потиче од речи (или неке старије верзије) 'вариво', али је јасно да је повезан са речју 'варити'. Варење је некада било знатно распрострањенији термин, па није немогуће да је и општи термин за храну, или кувану храну, био изведен из те речи.
-
Ово је већ скретање с теме, али приметим да већ пар година нестају значајне издавачке куће, или бивају уништаване до те мере да нису препознатљиве. Занима ме, које важније издавачке куће преостају? Службени Гласник у последње време издаје поприличан број врло квалитетних књига. Прометеј је један од ретких примера озбиљних приватних издавача.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Boris
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: lekar
Поруке: 11


« Одговор #14 у: 21.15 ч. 18.04.2014. »

Цитирам.
VladKrvoglad:..."Poreklo reci tkati ima veze sa glagolom tuci, (pri)tiskati.
Nekad se tkanina proizvodila udaranjem nasapunjane vune, da bi se vuna ufilcovala (niti se upletu same od sebe u cvrstu povrsinu). Ovo je najjednostavniji nacin proizvodnje tkanine.
A u medjuvremenu je prvobitni, primitivni nacin filcovanja putem udaranja maljevima - zamenjem procesom gde se pritisak postize valjanjem vune valjcima"..."Ona druga strana medalje ovog procesa, pritisak nastao udarcem-udaranjem, cini da glagol tkati poprima i drugu konotaciju: tucenja, pritiskanja...."

  Да, ВладГладе, у том смеру треба ићи. Влакна вуне би се ТУКЛА дрвеним маљем или ти ТУЧКОМ, који би ТУКАО по вуни до настанка ТКАНИНЕ. Очигледно основни сугласнички пар је ТК, па се зато каже ТКао, ТуКО, ТКано, ТКати... И тканина настаје од удараца, од силине ТУЧЕ дрвеног ТУЧКА, а снагу, силину ударца давао је речни ТОК, чија би се снага преко воденичког ТОЧКА преносила до дрвених ТУЧАКА (до скоро је таквих активних воденичних ткаоница било доста и у нас).  Пошто је снага реке главни покретач и чија снага ТОКА снажно ТУЧЕ по перајима ТОЧКА воденице покретајући га (отуда и реч ТОКАРЕЊЕ), сматрам да реч  ТКАНИНА изворно вуче порекло од речног ТОКА.  Или од ТОКА мале реке, ПОТОКА, који је готово увек брз и довољно снажан да подсТИЧЕ воденични ТОЧАК. Уосталом речни ток и ударци таласа реке су старије о ткања.
  А што се тиче ТКАЊА на разбоју и ту је ствар јасна. Прво и ту се удара, ТУЧЕ разбојом по предиву вуне која се тако сабија. Друго предиво се провлачи изувијаним покретима између струна основе, кривудавим, изувијаним покретима који веома сличе изувијаном речном ТОКУ који је прав само у вештачким каналима.
 Дакле, реч ТКАО, ТКАЊЕ поТИЧЕ од речи ТОК.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!