Ник Бања Лука
посетилац
 Ван мреже
Пол: 
Организација: Nema
Име и презиме: xxx
Поруке: 32
|
 |
« Одговор #2 у: 14.41 ч. 27.02.2007. » |
|
Одувијек је језик који су у БиХ говорили муслимани (данас Бошњаци) и Хрвати, био ближи српском ијекавском стандарду. Наравно, у све се умијешала политика те данас имамо три службена језика, српски, хрватски и бошњачки. Овај потоњи, Бошњаци као што знате, називају босанским језиком, што је неприхватљиво за Србе и Хрвате. Језик којим се данас говори у бошњачком дијелу Федерације БиХ, који користе њихови медији, јавне установе и сл. није ништа друго него продукт политике. Када су током рата прогласили свој језик бошњачким а све због познатих околности, почело се и са масовном кроатизацијом језика. У јавни говор се убацују , масовно, хрватске ријечи, чак и новохрваштина и туђманизми те уводе разни турцизми и архаизми. Чак је и послије рата написан неки рјечник бошњачког језика, са 8 000 "нових" ријечи са све уметнутим словом Х, те "избацивањем" или "додавањем" неког другог слова, јер ето, то као одговара духу тог језика. Све је то било са циљем да се тај језик што више удаљи од српског, а послије рата и од хрватског. Било је приједлога да се озваничи икавица па да се и тако бошњачки потпуно одвоји од српског односно хрватског, али се од тога, из мени непознатих разлога одустало. Неке ријечи из тог новог ""Рјечника "босанскога" језика"" су и ушле у општу употребу, као нпр. труХло, сребрЕн .. а неке никако да се "приме", као нпр. дворХана, хава умјесто ваздух/зрак, па се користи ово потоње. Бошњаци су пригрили и неке ријечи које су Хрвати смтарали србизмима па тако данас кад Срби говоре о саопштењу, Хрвати о приопћењу, Бошњаци одмах помисле на саопћење. Има тога много. Срби се у Српској држе српског језичког стандарда. што се најбоље може примијетити у медијима (овде мислим на нормалне медије, не на оне смс жеље и поздраве, Пинк варијанте и сл.), Хрвати хрватског стандарда, дотле код муслимаан влада прилична конфузија. Може се примијетити да код њих свако говори и пише како хоће. Примијетиће се да муслимани, на подручју гдје су били у ратним сукобима са Хрватима, избјегавају да говоре опћина и сл. као у Мостару нпр. док је потпуно обрнуто у крајевима који су били у конфликту са Србима. Сви пишу како хоће, страна имена у оригиналу, "по хрватски" или пак "по српски" (огромна већина), оно -ирати умјесто српског -овати се чује често али већина и даље користи српску варијанту, поготово у свакодневном говору, општина је у масовној употреби, тачнија општ'на и тако редом.
Питање бошњачког језика увелико надилази лингвистику и чисто је питање политике. То је уствари проблем самог тог народа, који се тек сада нашао у позицији да размишља дубље о свом идентитету и симболима као што су застава, грб, химна...ни језик на концу. А у ком правцу ће се "кретати", зависиће од политике а никако лингвистике.
|
