То правила очигледно и да нису баш одвећ одржива у свим случајевима. Приклонио бих се
Фаренхајтову ставу. (Фаренхајтовом?)
I ja se priklanjam.
Нешто шире и знатно чешће користе се
парламЕнт, континЕнт, детерџЕнт, дијамАнт, парадАјз (у ствари често
парадаиз, тако да то и није задњи слог
), па онда
веровАтно и др.
Čini mi se, Đorđe, da se to tvoje "nešto šire", odnosi zapravo na celo srpsko govorno područje. Ta književnojezička norma parl
Ament, kont
Inent, det
Erdžent, dij
Amant, kao i m
Uškaraca, požar je lok
Alizovan od strane vatr
Ogasaca, ver
Ovatno, Skand
Inavija, A
Ustralija, Mak
Edonija, Jug
Oslavija može se čuti samo od tv spikera koji su na silu izmenili svoj govor, ne bi li se prikloniti totalno neprirodnom standardu, standardu koji se ustvari ne upotrebljava nigde, a postoji samo na papiru.
Све то незамисливо је у књижевнојезичкој норми, посебно због силазних (!) акцената који се туда налазе...
Ima li ikakvog smisla književnojezička norma kojoj je nezamislivo onakvo akcentovanje kakvo ceo narod koristi?