Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
06.00 ч. 19.12.2018. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3 ... 5  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Prvi kontakti s novim „Pravopisom“, konačno :)  (Прочитано 53733 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« у: 00.51 ч. 30.10.2010. »

Dakle, kao što naziv teme kaže, najzad sam došao u posed s tolikoočekivanim novim „Pravopisom“, pa ću biti fin i preneti utiske. Smiley

Sasvim prvi utisak bio je totalno razočaranje. Naime, odmah sam primetio da je spisak poglavlja gotovo identično koncipiran kao u P93, a i letimičnim pregledom teksta stekao sam utisak da se ogroman deo preklapa. Štaviše (nije mnogo bitno, ali ipak bih pomenuo), čak je i povez gotovo identičan (govorim o tvrdom povezu, mada za novi P postoji i meki — što jeste pozitivno, P treba da postoji i u cenovno što prihvatljivijoj verziji). Tad sam se zapitao šta su kog andraka ljudi radili 17 godina da bismo na kraju dobili samo malo našminkanu verziju P93.

No, posle malo detaljnijog pregleda utisak se ipak promenio (naravno nabolje, drugog smera nije bilo Smiley). Naime, tačno je da je spisak poglavlja koncipiran gotovo identično kao dosad, i tačno je da se dobar deo teksta poklapa sa P93. No, ipak ima i stvari koje su pisane od nule, a što se tiče ovih koje su prepisane iz P93, evidentan je trud redaktora da se na dosad spornim mestima dodatno zadrže. Nov grafički koncept je „napomena“: vrlo često se iza formulacije pravila dodaje „napomena“ kojom se pokušava dodatno podvući suština, naglašavajući u kojim situacijama naročito treba imati dotično pravilo u vidu, te na koje situacije se ono ne odnosi (iako bi neko mogao i tako protumačiti) i sl.

Posebno sam bio iznenađen kada sam naleteo na eksplicitna razrešenja nekih pravopisnih „sitnica“ (nazovimo ih tako), kojima do sada nije poklanjana pažnja zbog, kako sam imao utisak, smatranja da su takve stvari marginalne. Evo nekoliko primera (mnogi od njih bili su i pominjani na ovom forumu, često i bez konačnog razrešenja):

Цитат
Pri razmaknutom (spacioniranom) pisanju sva slova se jednako razdvajaju (L j u b l j a n a a ne Lj u b lj a n a). Ako se natpisi (npr. MENJAČNICA) pišu odozgo nadole, NJ, LJ odnosno DŽ ne treba da ostanu sastavljeni, nego drugo slovo dolazi ispod prvog.

Цитат
Velikim početnim slovima pišu se i zodijački (horoskopski) znaci: Bik, D(j)evica, Lav; Zec, Konj, Majmun, Pas, P(ij)etao i sl.

Цитат
U svesti korisnika internet je prestao da znači ime kompanije i zato je ispravno pisanje malim početnim slovom.

Цитат
U pismima iza reči obraćanja (oslovljavanja), koje se odvajaju zapetom, ređe uzvičnikom (što je manje prikladno), tekst u novom redu započinje velikim početnim slovom:
Dragi Milane,
Hvala ti što si mi se javio...,

Цитат
Velikim početnim slovom prve reči pišu se:

a. natpisi i obaveštenja:
[...]

b. obrasci:
[...]

v. rubrike u obrascima:
[...]

g. potpisi (na dokumentima, slikama, fotografijama itd.), potom reči kojima se identifikuju odgovorna lica za pojedine vrste poslova na prvim ili završnim stranicama knjiga i sl.:
[...]

Цитат
— znak „procenta“ [%], koji se čita posto/odsto (ređe nasto), smešta se uz brojku bez beline

Ovo su, dakle, bile pravopisne sitnice, ali našao sam konačan odgovor i na neka druga, krupnija pitanja čiji je status do sada izazivao brojne polemike. Jedan primer: u rečničkom delu nalazi se odrednica vindous. Smiley

E sad, mane. Neka pitanja su i dalje ostala bez odgovora, ili makar bez dovoljno jasnog odgovora. Neko će reći da sitničarim, da je svakako nemoguće odgovoriti na sva pitanja. Slažem se, ali među tim pitanjima na koje ciljam nalaze se i neka oko kojih sam i lično diskutovao s Ivanom Klajnom, i za koja je rekao da će autorima novog P skrenuti pažnju na njih. Naleteo sam i na jednu štamparsku grešku, mada to nije strašno (sigurno ih ima i još Smiley) — naime, u tekstu se kao pravilna daje skraćenica P. S., a u rečničkom delu P.S. E, ali sad ide nešto što mi deluje kao zaista ozbiljan propust. Naime, prilikom teksta o navodnicima koristi se jedino varijanta [„...”], a o drugim varijantama (prvenstveno [„...“], što je, imam utisak, do sada i preovlađivalo) ne kaže se apsolutno ništa! Podsećam, P93 na odgovarajućem mestu eksplicitno je nabrojao dozvoljene varijante. Zašto se taj deo potpuno izostavio? Da li možda novi P propisuje isključivo navedenu varijantu — ili prosto nije osećao potrebu za nabrajanjem ostalih? Koji god odgovor da je posredi, to se neizostavno moralo naglasiti — tim pre što je još i P93 to razjašnjavao.

Osim (možda) te priče o navodnicima, što se tiče krupnijih izmena dosadašnje norme: pored Prleta, čiji su nama već dobro poznati članci najzad u potpunosti zamenili sada već bivšu papazjaniju od engleske transkripcije (a što se i moralo dogoditi), naleteo sam zasad samo na imena svetaca: Sveti se odsad piše velikim slovom kad god je sastavni deo imena. Naravno, naglašavam da nisam imao vremena detaljno prostudirati čitav tekst, pa ovde nabrajam tek ono što sam slučajno uspeo zapaziti.

Suma sumarum: da je moglo bolje, svakako da jeste (kakvi bismo mi bili kritičari kad bismo odjednom rekli: „Stop, ovo je savršeno, ništa ja tu ne bi’ menjô!“? Smiley). No, ovo što sam dosad pohvatao prilično je iznad mojih očekivanja. Jesu li možda moja očekivanja bila previše niska (posebno nakon, podsetimo se, ovoga, a i one Šipkine sramote), ili je novi P zaista objektivno kvalitetno normativno štivo — ne znam, ali ne mogu reći da sam lično nezadovoljan.

Za kraj, u nekom kraćem prikazu poput ovog mog teško je dotaći se svih tačaka koje ljude zanimaju. Potrudio sam se da pomenem nekoliko aspekata, ali naglašavam da ću vrlo rado odgovoriti na sva dodatna pitanja koja bi neko mogao poželeti da postavi (a verujem da takvih može biti poprilično). Raspalite! Smiley
Сачувана
Suomalainen
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Student srpskog jezika i književnosti
Поруке: 258



« Одговор #1 у: 01.57 ч. 30.10.2010. »

Pa konačno malo detalja!
Ne sviđa mi se to što se NJ, LJ i ne pišu sastavljeno prilikom pisanja odozgo nadole, ali je to nebitno jer konačno znam kako je pravilno! Smiley
Usput (mislim da o ovome već postoji tema ali nisam našao), LJ, NJ i se tako pišu kad se piše velikim slovima, ne Lj, Nj i ?
Сачувана
Prekobrojna
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 202


« Одговор #2 у: 07.59 ч. 30.10.2010. »

...Usput (mislim da o ovome već postoji tema ali nisam našao), LJ, NJ i se tako pišu kad se piše velikim slovima, ne Lj, Nj i ?

Ukratko: da.
Da ne tražiš. Wink

Цитат
Velikim početnim slovom prve reči pišu se:

... g. potpisi (na dokumentima, slikama, fotografijama itd.), potom reči kojima se identifikuju odgovorna lica za pojedine vrste poslova na prvim ili završnim stranicama knjiga i sl.:
[...]

Ovo bi trebalo da znači i potpis koji ne poredstavlja vlastito ime, npr. Komšinica (na nekom obaveštenju komšiluku)?
« Задњи пут промењено: 08.02 ч. 30.10.2010. од Jelena3 » Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #3 у: 10.01 ч. 30.10.2010. »

Evo, ovdje ću napraviti mali podsjetnik na neke pravopisne diskusije. Ako se još nečega sjetim, dodaću kasnije. Smiley

1. Je li dozvoljeno izostavljati J u ličnim imenima?
2. Važi li samo prilagođena transkripcija holandskih imena?
3. Izostavlja li se i dalje crtica u geografskim imenima kada nemaju zbirno značenje?
4. JEL'/JE L'
5. Crta između datuma
6. Istambul ili Istanbul?
7. Škorpija i skorpija?
8. Tačka između minuta i sekundi

Onda, naravno, zanima me poređenje Prćićevog teksta u Pravopisu sa dosadašnjima. Je li išta mijenjano u samim tabelama i da li su razriješene poneke nedoumice koje smo imali? Jesu li uključeni transkripcioni rječnici?
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #4 у: 14.08 ч. 30.10.2010. »

Има ли неких измена у делу о писању страних акронима (ранија т. 227b)?
Сачувана
mt
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 287



« Одговор #5 у: 14.28 ч. 30.10.2010. »

Ne sviđa mi se to što se NJ, LJ i ne pišu sastavljeno prilikom pisanja odozgo nadole, ali je to nebitno jer konačno znam kako je pravilno! Smiley
Usput (mislim da o ovome već postoji tema ali nisam našao), LJ, NJ i se tako pišu kad se piše velikim slovima, ne Lj, Nj i ?

Слажем се, не прихватам! Nj=Њ  NJ=НЈ
Lj је једно слово, зашто одвајати?
znak „procenta“ [%], koji se čita posto/odsto (ređe nasto), smešta se uz brojku bez beline

А знак за евро - 100€ или 100 € ?


И чији правопис је то? Чији је иначе најауторитативнији?
Сачувана
Соња
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:
/
Име и презиме:
Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404




« Одговор #6 у: 16.07 ч. 30.10.2010. »

Слажем се, не прихватам! Nj=Њ  NJ=НЈ
Lj је једно слово, зашто одвајати?
Не питамо се ни ти ни ја. И мени може да се не свиђа, али о томе су одлучили људи који се баве језиком и писмом. Сори. (Има овога одавно на форуму. Нека је поновљено, по најновијем, да се подсетимо и будемо сигурни.)
А знак за евро - 100€ или 100 € ?
Већ се, чини ми се, негде на форуму писало о томе (и о процентима).
И чији правопис је то? Чији је иначе најауторитативнији?
Тај. Smiley
« Задњи пут промењено: 16.09 ч. 30.10.2010. од Соња » Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #7 у: 16.30 ч. 30.10.2010. »

Ovo bi trebalo da znači i potpis koji ne poredstavlja vlastito ime, npr. Komšinica (na nekom obaveštenju komšiluku)?

Da, kao i Dr Pera Perić (u potpisu, iako se titula dr inače piše malim slovom). Ovakvo tumačenje je i dosad bilo provlačeno kroz lingvističke tekstove, ali sad je eskplicitno stročeno.


Delimično je razjašnjeno. T. 18i navodi: „U pisanju ličnih imena treba se pridržavati izloženih opštih pravila...“, ali potom napomena uz istu tačku kaže: „Za prezimena norma ima samo karakter preporuke, budući da se ona po pravilu pišu u obliku koji je nasleđen“. Drugim rečima, kako ovo tumačim — roditelji bi trebalo da deci daju imena u skladu s normom, ali na prezimena se već ne može tako uticati. Sve je to lepo, no šta ako se neki roditelj baš zainati da nazove dete Voin? Cenim da mi onda nemamo drugog izbora nego i dalje zvati čoveka Voin, onako kako se on stvarno zove — a tim pre što, iz ove napomene o prezimenima, ispada kako je poenta da se ne može menjati ono što je već određeno (pa makar i pravopisno pogrešno). No, bilo bi lepše da tako i piše. Smiley


Ne. Važe obe, preporučuje se prilagođena (kao i dosad).


Da. Pritom se završni suglasnik jedne reči i početni samoglasnik naredne izgovorno objedinjavaju, što sa sobom povlači čak i primenu transkripcionih pravila kao da je u pitanju jedna reč. Konkretno, fr. Aix-en-Provence transkribuje se kao Egz an Provans, prema pravilu da se međuvokalsko X prenosi kao gz. E, baš u vezi s ovim slučajem, možemo dodati još dva previda u novom P na moj prethodni spisak. Prvo, u P93 primer Eks an Provans (prema tadašnjoj transkripciji) služio je kao primer izostavljanja crtice u stranim geografskim imenima; u novom P, na odgovarajućem mestu daje se isti ovaj primer, s istom ovakvom transkripcijom, pa je čak i ponovljen u rečničkom delu (dok se, s druge strane, u rečnikom delu nalazi i Egz an Provans, kao primer pravilne transkripcije Smiley). Druga stvar, pravilo o prenošenju međusamoglasničkog X kao gz nigde nije eksplicitno navedeno (na osnovu primerâ, kao što su pomenuto Egz an Provans i Egziperi za fr. Exupery, može se zaključiti da pravilo tako glasi — ali, kažem, nigde ga nema navedenog u tom obliku).


Ni slovca novog, samo ponovljena nemušta odrednica „je li (pitanje i uzrečica; razg.: jel’, jelte, jelda)“.


Rekao bih da je malo preciznije nego do sada, ali ne apsolutno precizno. Naime, sada su fizički odvojene celine „odmaknuta crta“ i „primaknuta crta“. Kako ja razumem ovaj postupak, odmaknuta crta smatra se, dakle, pravopisnim znakom (a ne kombinacijom znakova: belina-crta-belina), pa u primeru rat 6. IV 1941 — 9. V 1945. (ovaj primer upravo je i naveden u delu o crti) nakon godine ’1941’ imamo pravopisni znak „odmaknuta crta“, i zato se tačka izostavlja.


Rečnik: „Istanbul (potisnut je, bez uverlj. razloga, fonetizam sa -mb-, up. trad. Stambol, prezime Stambolić; nije bilo ni razloga da se u srp. kulturi istisne naziv Carigrad, up. drukčije u izboru između Beč — Vijena, Rim — Roma)“.


Rečnik: „škorpija (i skorpija); samo Škorpija kao astrol. znak“.


Ništa nisam našao.

Onda, naravno, zanima me poređenje Prćićevog teksta u Pravopisu sa dosadašnjima. Je li išta mijenjano u samim tabelama i da li su razriješene poneke nedoumice koje smo imali? Jesu li uključeni transkripcioni rječnici?

Nisam baš poredio to poglavlje red po red s ranijim Prćićevim tekstovima, ali mi prilično deluje da nema bitne razlike. Ubačene su čak i pravopisne specifičnosti koje je Prćić i dosad pominjao — mislim, pre svega, na totalno izostajanje jednačenja po zvučnosti u engleskim transkripcijama (no, među tim specifičnostima nema zadržavanja crtice, što si pitao gore pod 3; ruku na srce, Prćić to nikad nije ni eksplicitno formulisao, bar koliko mi je poznato). Rečnici nisu uključeni (što lično nisam ni očekivao — to bi to znatno povećalo obim novog P, a ne bi imalo neku preterano bitnu svrhu, čak bi doprinelo nepreglednosti). Jedina razlika koju sam primetio jeste zadržavanje nekih ukorenjenih oblika koje je Prćić odbacivao (npr. Magbet, ne *Makbet), ali broj je minimalan.

Има ли неких измена у делу о писању страних акронима (ранија т. 227b)?

Malo je drugačije sročen taj deo, ali jedina vredna pomena razlika koju vidim jeste izostajanje ove napomene iz P93: „Prva dva načina mogu se smatrati normalnim postupcima, a treći se izuzetno dopušta [treći način je pisanje skraćenica prema izgovoru slova, npr. Bi-Bi-Si], tamo gde se stvori takav običaj“. Dakle, taj treći način nije više izuzetak.

Слажем се, не прихватам! Nj=Њ  NJ=НЈ
Lj је једно слово, зашто одвајати?

Temu sam otvorio da bih onima koji iščekuju novi Pravopis približio čemu se mogu nadati. Voleo bih kada se ona ne bi rasplinjavala u smeru ličnih preferencija prema određenom pravilu, određenoj izmeni pravila i sl. Za utiske tog tipa odavno postoji odeljak Antipravila.

А знак за евро - 100€ или 100 € ?

To nikad nije ni bilo sporno: € jeste znak za novčanu jedinicu, pa se od broja odvaja belinom (kao i sve ostale jedinice).

И чији правопис је то? Чији је иначе најауторитативнији?

U pitanju je „Pravopis“ Matice srpske. Ne postoji „najautoritativniji“ pravopis — postoji jedan zvaničan, a ostali su nezvanični. Dosad je zvaničan bio Matičin iz 1993, ovo je njegov naslednik.

Još neke napomene. Primetio sam da je dobar deo Klajnovih odrednica iz RJN inkorporiran direktno u rečnički deo novog P (fino). Dalje, zapazio sam i ovu načelnu izmenu: koautorske veze odsad se pišu s crtom čak i kada su u formi prideva: dakle, vuk—daničićevska akcentuacija, ne više *vuk-daničićevska acentuacija. A u vezi s ovim, eto nove štamparske greške: u rečničkom delu i dalje stoji crtica, pa čak stoji crtica i kod *Vuk-Daničićeva akcentuacija. Stvarno ih ima na svakom ćošku. Smiley Uveden je i novi pravopisni znak: dvojna kosa crta [//], kao alternativa kosoj crti (svrha mi, moram priznati, nije baš najjasnija).
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #8 у: 20.06 ч. 30.10.2010. »

Dalje, zapazio sam i ovu načelnu izmenu: koautorske veze odsad se pišu s crtom čak i kada su u formi prideva: dakle, vuk—daničićevska akcentuacija, ne više *vuk-daničićevska acentuacija. A u vezi s ovim, eto nove štamparske greške: u rečničkom delu i dalje stoji crtica, pa čak stoji crtica i kod *Vuk-Daničićeva akcentuacija. Stvarno ih ima na svakom ćošku. Smiley Uveden je i novi pravopisni znak: dvojna kosa crta [//], kao alternativa kosoj crti (svrha mi, moram priznati, nije baš najjasnija).

И пре су (придевска) коауторска презимена била с цртом (199а).

Увели су двојну косу црту (као да без ње не можемо да живимо) — „само” нису објаснили да ли се пре и после обичне косе црте пишу размаци. Они нигде не пишу, па имају бесмислене спојеве типа Ричард Лављег Срца/Ричард Лавље Срце.

Штампарских грешака и недоследности је тушта и тма.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #9 у: 20.48 ч. 30.10.2010. »

И пре су (придевска) коауторска презимена била с цртом (199а).

U bivšoj t. 199a nude samo prisvojne prideve. Ja gore nisam bio dovoljno precizan, moja opaska odnosila se na opisne. Što se ovih tiče, u rečničkom delu P93 daju baš vuk-daničićevska (akcentuacija). Ti, dakle, smatraš da je i ovo štamparska greška?

Увели су двојну косу црту (као да без ње не можемо да живимо) — „само” нису објаснили да ли се пре и после обичне косе црте пишу размаци. Они нигде не пишу, па имају бесмислене спојеве типа Ричард Лављег Срца/Ричард Лавље Срце.

Tačno, nisu naveli eksplicitno — ali, ukoliko se pravopisci u sopstvenom tekstu redovno pridržavaju nekog obrasca, rekao bih da se taj obrazac može uzeti za ispravan. U ovom slučaju, primaknutu kosu crtu imamo npr. u t. 183b, a primaknutu dvojnu kosu crtu imamo npr. u t. 142.
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #10 у: 21.02 ч. 30.10.2010. »

Hvala, Bojane!


Delimično je razjašnjeno. T. 18i navodi: „U pisanju ličnih imena treba se pridržavati izloženih opštih pravila...“, ali potom napomena uz istu tačku kaže: „Za prezimena norma ima samo karakter preporuke, budući da se ona po pravilu pišu u obliku koji je nasleđen“. Drugim rečima, kako ovo tumačim — roditelji bi trebalo da deci daju imena u skladu s normom, ali na prezimena se već ne može tako uticati. Sve je to lepo, no šta ako se neki roditelj baš zainati da nazove dete Voin? Cenim da mi onda nemamo drugog izbora nego i dalje zvati čoveka Voin, onako kako se on stvarno zove — a tim pre što, iz ove napomene o prezimenima, ispada kako je poenta da se ne može menjati ono što je već određeno (pa makar i pravopisno pogrešno). No, bilo bi lepše da tako i piše. Smiley

U P 93 imamo istu napomenu o prezimenima, znači ne vidim tu nikakvu izmjenu. Bojao sam se da će ovo ipak ostati, jer jedno je izbaciti poglavlje o imenima, a drugo mijenjati osnovni tekst o slovu J.


A je li ovo jasno iz rječnika ili rječnik i dalje navodi samo prilagođene oblike (iz nama nepoznatih razloga)? Klajn u RJN daje obje varijante, tako da je čitaocu jasno da može i jedno i drugo.

Rečnici nisu uključeni (što lično nisam ni očekivao — to bi to znatno povećalo obim novog P, a ne bi imalo neku preterano bitnu svrhu, čak bi doprinelo nepreglednosti). Jedina razlika koju sam primetio jeste zadržavanje nekih ukorenjenih oblika koje je Prćić odbacivao (npr. Magbet, ne *Makbet), ali broj je minimalan.

Ovo baš i nije idealno (malo mi je čudno što novi P ima skoro isti broj stranica kao stari — je li moralo tako da ostane iz nekog formalnog razloga?) Šta ćemo sa ukorijenjenim imenima i raznoraznim specifičnostima koje se ne mogu izvesti iz samih pravila? Nadam se da makar postoji napomena kako Prćićevi rječnici i dalje važe za sva imena koja nisu navedena u pravopisnom rječniku.
Сачувана
Prekobrojna
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 202


« Одговор #11 у: 21.33 ч. 30.10.2010. »

Цитат
U pismima iza reči obraćanja (oslovljavanja), koje se odvajaju zapetom, ređe uzvičnikom (što je manje prikladno), tekst u novom redu započinje velikim početnim slovom:
Dragi Milane,
Hvala ti što si mi se javio...,
Mogla bih se zakleti da je ovako bilo i ranije.

I jel' je, rekla bih, jedino pravilno i dosad bilo, samo smo primenjivali svoje antipravilo, ono što se nama činilo logičnim?
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #12 у: 21.35 ч. 30.10.2010. »

U bivšoj t. 199a nude samo prisvojne prideve. Ja gore nisam bio dovoljno precizan, moja opaska odnosila se na opisne. Što se ovih tiče, u rečničkom delu P93 daju baš vuk-daničićevska (akcentuacija). Ti, dakle, smatraš da je i ovo štamparska greška?

Сасвим могуће, пошто у истој одредници упућују на погрешну тачку (58c, у којој се говори о придевским сложеницама типа пољопривредни, а не о ауторским полусложеницама). Не знам има ли уопште још којег примера коауторских презимена овако на -ски.

I jel' je, rekla bih, jedino pravilno i dosad bilo, samo smo primenjivali svoje antipravilo, ono što se nama činilo logičnim?

Не, то правило се односило само на узречицу. Регуларна упитна конструкција није била спорна.
Сачувана
Prekobrojna
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 202


« Одговор #13 у: 21.37 ч. 30.10.2010. »

Hvala, Joe! Smiley Premrla sam od pomisli kako opravdati dosadašnje neznanje. A ustvari, samo ne čitam pažljivo.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #14 у: 22.05 ч. 30.10.2010. »

Сасвим могуће, пошто у истој одредници упућују на погрешну тачку (58c, у којој се говори о придевским сложеницама типа пољопривредни, а не о ауторским полусложеницама). Не знам има ли уопште још којег примера коауторских презимена овако на -ски.

Ugledao sam u rečniku dučić-šantićevski stih s uputom na t. 69 (o pisanju početnog slova u pridevima).
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3 ... 5  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!