"Бисери" са српске Википедије

[b.n.]

Možda englesko "posh" dođe bolje za pokondirenost.
Nisam znala za ovo "kek".

posh1, interj. (used as an exclamation of contempt or disgust.)
posh2, adj. sumptuously comfortable or elegant; luxurious; a posh apartment; a restaurant that`s very posh and expensive. (?)

izvor: The Random House Dictionary of the English Language, New York, 1983
Stvarno je na kraju znak pitanja što znači da je i sam izraz pomalo posh.

Mene posh više podseća na Velikog Getsbija i sl. U Bgd-u čak postoji jedan mali restoran koji se tako zove - Posh. Izgleda skup - što se ostalog tiče, ne znam.

Nisam ni ja znala za "kek" dok nisam čula, mislim u školi. 

 

[Madiuxa]

Ајмо мало да оживимо тему. Википедијини правописни експерти су неуморни:

Особа А: Како гласи генитив од француских мушких именâ Франсоа и Беноа? Франсое и Беное или Франсоаа и Беноаа?
Особа Б: Ако је Франсоа-Франсоаово (као што јесте), онда видимо да се у случају тог имена додају наставци за мушки род, не женски и није непромјенљива именица. Дакле, Франсоаа? Даље, очигледно је да није непромјенљива именица и ако се запитамо који је датив: свакако није „Дао сам бону Франсоа“ нити „Дао сам бону Франсои“ него управо „... Франсоау“ (опет мушки род).

Иначе, Иван Клајн каже да би најбоље било да се, кад је у склопу са презименом, не мења: од Франсоа Митерана, нпр. а ако нема друге опције (што ја тумачим као, ако је само) онда од Франсое, Франсои, Франсоу... Дакле, чини ми се као деклинирање женских имена на -а (нпр. Марија, Марије, Марији, Марију итд.)



Хехе... Франсоаа и Франсоау? Франсоаово? Хе... Да поломиш вилицу, боже ме сачувај...

[Психо-Делија]

Заборавила си напоменути да је тако "уман" одговор стигао од сарадника Википедије који већ дуже време упорно ниподаштава и пљује по Правопису, Клајну, Прћићу, који је сигуран да је исправно ријечник, а никако рјечник (како, замислите, пише у Речнику српског језика), који се упорно бори да Ал Пачино буде Ал Паћино (јер је тако, по његовом мишљењу, "укорењено") и који своје "интелигентне" закључке у вези са језиком и правописом доноси само на основу логике, а никако на основу неке тамо литературе и мишљења неких тамо лингвиста. Ево, пре неки дан је члан те његове "клике", на основу лажних података и закључака, премименовао чланак Џон Макејн (како је правилно) у Џон Мекејн, а очекују се и нови потези тих језичких "експерата".

[Madiuxa]

Ma znan je on nama ovde, jer je bio visestruko citiran i ranije... Elem, mogao bi poneti i nekog Oskarcica za najbolji pravopisni biser... Samo ne znam za koji se odluciti, jer su mu svi prvoklasni...

[b.n.]

Pardon, da dodam: Ivan Klajn za poš ne kaže ništa, pominje jedino poširati (od franc. pocher) kao i poširano jaje kao jaje kuvano bez ljuske.
Ja, doduše, imam Drugo (doštampano) izdanje njegovog Velikog rečnika stranih reči i izraza u izd. novosadskog Prometeja - 2007. a ne Treće (verovatno - dopunjeno) kao ni Dodatak (ili tako nešto) trećem (verovatno - dopunjenom) izdanju koji se pojavio na ovogodišnjem Sajmu knjiga.   

[alcesta]

Pa ja nisam ni mislila na posh kao na izraz koji bi se kod nas upotrebio, nego samo u engleskom.

A za konkretnog Fransoa(u) ne bih tako strogo osuđivala, jer pravilo i nemamo. Sam Prćić se žalio što lingvisti nemaju hrabrosti da propišu glasno i jasno šta da se s takvim imenima radi.

[Madiuxa]

Aj molim te, Alcesta, probaj da kazes Odoh ja kod Fransoaoe... Pa ako nema nekog cvrstog pravila, onda valjda treba teziti jednostavnijim resenjima, uostalom, sam Klajn ipak daje neko resenje... Ili cemo da damo Fransoaou priliku da nam jos vise zakukulji i zamumulji ionako previse komplikovan pravopis?

[Бојан Башић]

Brunichild, ipak nije sve baš tako kako ti se čini.

NIN 2966 (1. novembar 2007):

Dragan Perišić, naš stalni čitalac iz Podgorice, čitao je knjige o slavnim slikarima u izdanju “Vijesti”. Uživao je gledajući reprodukcije starih majstora, ali su ga zbunili oblici promene prezimena Delakroa, u knjizi posvećenoj tom majstoru romantizma: “svrstavanje Delakroaa među velikane”, “...rekao je Bodler o Delakroau”, “Delakroaov uticaj”. Nešto ranije, u knjizi o Moneu, u istoj ediciji, našao je “...vodili su borbu protiv Delakroae”. U udžbeniku za gimnazije Likovna kultura, opet (Beograd 2004), piše “...pored Delakroa”. Tri različita oblika genitiva, dakle (Delakroa, Delakroaa, Delakroae), da o ostalim padežima i ne govorimo. Sad se g. Perišić pita kako zapravo treba menjati to prezime.

Teže pitanje mi nije mogao postaviti. Francuska prezimena zadaju nam dovoljno teškoća i kad se završavaju na -a kome prethodi suglasnik, kao Mara (Žan-Pol, revolucionar), Dega (Edgar, slikar), Otan-Lara (Klod, režiser), Dima, Zola i tako dalje. Budući da inače francuska prezimena menjamo po muškom rodu, zadržavajući krajnji vokal (Ruso – Rusoa, Kami – Kamija, Malarme – Malarmea i slično), logično je da govorimo o Marau i Degau, a ne o “Mari” i “Degi”. Čuvena teorema koju je u XVII veku postavio matematičar Pjer Ferma, a čiji je dokaz nađen tek u naše vreme, kod nas se zove Fermaova teorema. S druge strane, Aleksandra Dimu i Emila Zolu uvek smo menjali kao naše imenice na -a, a mislim da se jednako postupa i sa danas često pominjanim prezimenom Derida. Već ti primeri pokazuju nam da se ne može dati jedinstveno pravilo za sva prezimena ovog tipa. Ono što u svakom slučaju treba izbeći jeste da se prezimena menjaju po tipu žena–žene a da se naglasi poslednji slog – kao što čine izveštači s fudbalskih utakmica, koji su oduvek izgovarali “faulirao je TigaNU”, “dodaje KantoNI”, “Pjer BoJA, Pjera BoJE”, “DijaRA, DijaRE” i slično.

Stvari se još mnogo više komplikuju kada se ime završava na dva vokala, tj. na “oa”. Komplikuju se toliko da je u sarajevskom “Pravopisnom priručniku” iz 1975. bilo predloženo da ime Fransoa ostane nepromenjeno: “od Fransoa Morijaka”, “sa Fransoa Morijakom”. Tako smo najčešće i postupali u štampi, govoreći o Fransoa Miteranu. To ipak nije rešenje, jer kad-tad ime će se pojaviti bez prezimena, i moraćete da ga menjate. Prevodite, recimo, roman čiji se glavni junak zove Fransoa: hoćete li reći da je glavna junakinja zaljubljena u Fransoaa ili Fransou, da željno očekuje Fransoaova ili Fransoina pisma? Ni jedno ni drugo ne zvuči dobro, pa birajte. Takvi završeci se jednostavno ne uklapaju u našu padežnu promenu.

Promena po muškoj deklinaciji ipak ima izvesnu prednost, i zato bih Ežena Delakroaa menjao kao njegove kolege Degaa, Koroa, Manea ili Monea. Makar i zato što u stručnim tekstovima dolazi u obzir i izvorno pisanje latinicom, a tu bi svakako bilo Delacroixa, Delacroixu, Delacroixov. To znači da je prevodilac knjige o Delakroau dobro postupio. Moglo bi eventualno biti i “Delakroe, Delakroi”, ali ne “Delakroae”, jer u promeni po ženskom rodu završno -a otpada u drugim padežima (ne kažemo “od ženae”).

[Madiuxa]

Па нек се Клајн онда сам објасни са собом, јер у свом Речнику пише једно, а овде друго. Међутим, и на једном и на другом месту ипак дозвољава и промену по женској деклинацији, што је ИМХО, много једноставније. Мушка деклинација је да поломиш вилицу тако да чисто сумњам да то икад може ући у неку ширу употребу...


ПС:Чик кажи брзо Делакроау, Делакроаом, Делакроаи... 

[Stoundar]

Evo da citiram 18. izdanje (iz 1991) Pravopisnog priručnika srpskohrvatskog — hrvatskosrpskog jezika koji pominje Klajn. Pedagoški savjet Bosne i Hercegovine preporučio je taj priručnik za upotrebu u srednjim školama i u starijim razredima osnovnih još 1977. Podebljavanje slova nije moje, a tekst ovih tačaka isti je i u prvom izdanju iz 1972:

Neka imena, zbog razlike između pisanja i izgovora, imaju različitu promjenu, odn. tvorbu prisvojnih pridjeva, u izvornom i fonetskom pisanju: Dumas — Dumasa, Dumasov, i: Dima — Dime, Dimin; Camus — Camusa, Camusov, i: Kami — Kamija, Kamijev.

Francusko ime François (Fransoa) u izvornom pisanju dobiva padežni nastavak (Françoisa, Françoisu . . .), a u fonetskom je, zbog dva vokala na kraju, bez nastavaka: od Fransoa (Morijaka), sa Fransoa (Morijakom). Ovako se postupa i sa drugim sličnim imenima.

[Madiuxa]

Dakle, nije Fransoaou, Fransoaoam i sl...

[odista]

Међутим, и на једном и на другом месту ипак дозвољава и промену по женској деклинацији, што је ИМХО, много једноставније.

Da skrenem malo s teme, zar nije vreme da ove Internet skraćenice „prevedemo” na srpski? Tako, predlažem prevod na srpski izraza IMHO - naravno, „PMSM”! Ali tu temu možda bolje drugde da nastavimo :)

[b.n.]

Ja moram da priznam da me tema malo zbunila, ne bi mi palo na pamet da napišem Fransoau - mislila sam da je Fransoi prirodan izbor jer je tako u svim našim starijim književnim prevodima - očigledno imam dovoljno godina da za ove meni nove dileme i ne znam.
To zvuči neobično, tako kako vi kažete, ali ima u tome i nečega što je meni lepo, premda pomalo blesavo zvuči, moram da priznam, ali, tako je u svim jezicima kada su u pitanju prevodi. Isto se tako nalazi i vokativ Džeče koji ja stvarno volim jer je očigledno specifičnost našeg jezika. Amerikanci su, recimo, iz meni sasvim nejasnih razloga govorili "HruščEv", Englezi za Balkan kažu "the BalkanS", Francuzi opet... ne mogu da se setim ali to je redovno u svim jezicima. 

[Ђорђе Божовић]

Da skrenem malo s teme, zar nije vreme da ove Internet skraćenice „prevedemo” na srpski? Tako, predlažem prevod na srpski izraza IMHO - naravno, „PMSM”! Ali tu temu možda bolje drugde da nastavimo

A šta to znači?

[odista]

Da skrenem malo s teme, zar nije vreme da ove Internet skraćenice „prevedemo” na srpski? Tako, predlažem prevod na srpski izraza IMHO - naravno, „PMSM”! Ali tu temu možda bolje drugde da nastavimo :)

A šta to znači? :)

Eto, o tome pričam :)

IMHO je "in my humble opinion" , što će reći „po mom skromnom mišljenju” - PMSM :) Ali kao što rekoh, prevod internet žargona na srpski nije ovde tema, možemo novu da načnemo!

Inače, da li ste primetili da kada neko (pa čak i kad smo to mi) to izjavi, uglavnom sledi neko mišljenje koje je sve samo ne skromno. . . !

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: "Бисери" са српске Википедије