Treba da kupiš neko novije izdanje RJN.
RJN, I. Klajn. Četvrto izdanje, 2002, str. 111, odrednica "nekoliko":
".... Najčešće se upotrebljava oblik nekoliko, bez obzira na broj, a pridevski oblik javlja se i u množini muškog roda (npr. nekoliki zadaci), što je ranije smatrano nepravilnim."
Е, баш ти хвала. Мени је сад ова ствар кристално јасна. Можда се неки неће са мном сложити, али имам неколико тумачења овог што пише. Најблискије ми је следеће:
Клајн се није уопште изјаснио да је ово врста речи придев, већ да овај прилог има и придевски облик који је променљив. Другим речима, ова заменица је придевска па самим тим мора имати придевски облик. Зато се такве заменице и зову придевске, зато у неким језицима и јесу придеви, што им је облик сличан, а употреба такође. Формулација "придевски облик" мало је незгодна за читаоца, јер може помислити да прилог има придевски облик, а није поента у томе већ да дотични прилог има сличне облике који су тада придевске заменице. При том, Клајн се уопште овде није бавио врстама речи већ је упутио читаоца (обичног, из народа коме није битно како се која врста речи зове) да је могуће кроз падеже мењати ту реч како год да се она зове, а пошто она највећем броју људи личи на прилог, он се није замајавао тим појашњењима, већ је написао нешто што не оптерећује читаоца у сазнавању онога на шта је он заправо хтео да упути.
Друго моје тумачење; у које мање верујем, не зато што мислим да је Клајн безгрешан, јер и он је жив човек, већ зато што ми је оно горње логичније; јесте да се Клајн напросто прешао размишљајући по аналогији

у односу на језике у којима
николик (ако таква реч у њима постоји

) и јесте придев. Још ако се испостави да би у италијанском то могао бити придев, а знамо да је Клајн с италијанистике, вероватноћа да је то у питању није мала. Опет, велим, будући да није врста речи оно што је било примарно, није се у то ни удубљивао.
Ето, овако мени то све изгледа. Бојане, занима ме слажеш ли се са мном, и јесам ли и близу одговору на твоје изнад постављено питање

. Знам да сам раширила, али од јуче о томе размишљам.
А да, Брунхилда, тачно је да ми треба новије издање Речника језичких недоумица, али у овом конкретном случају ми је непотребан (јер си ми ти цитирала

) зато што у тачки VI 33. Српског језичког приручника пише о истим заменицама односно прилозима и нигде се не помиње реч придев, а то је много новија књига, ово издање је конкретно из 2006.
У међувремену сам погледала још нешто што више иде у прилог мојој другој "теорији" одозго. У тачки IV 35. овог истог приручника Клајн набраја заменице
никоји/ничији... и назива их неодређеним заменицама, а то су заправо одричне заменице. Дакле, могао је погрешити и у "нашем" примеру. Клајн се ни не бави категоризацијом речи ни у једном свом делу, већ сасвим другим, животнијим и практичнијим особинама језика, тако да за мене те грешке немају никакву тежину. На крају крајева, за обичан народ није ни битно да ли је
нико одрична или неодређена заменица, већ то да се у одричном облику она пише одвојено
ни о коме и сл., а управо се тиме Клајн бавио у овој тачки.
Извините на расплињавању

.