b.n.
одомаћен члан
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 373
|
 |
« Одговор #30 у: 16.55 ч. 08.02.2009. » |
|
Пошто кажете сви ми живимо у књижевности без даљег објашњења, потражила сам вас преко Гугла и пронашла на - Википедији. Прво су понудили, додуше, Ђ. Божовића Гишку али сам претпоставила да то сигурно нисте ви. Импресивно! Ако сам добро схватила, поред свих страних језика које говорите, ви сте и зналац квења језика - како сте овладали таквим знањем? Из Толкина, или се то даље развија тако само, у рукама обожавалаца? Морам да признам, када је о Толкину реч, нисам читала, гледала сам филм...  То је за моју генерацију ионако екстра труд. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #31 у: 17.11 ч. 08.02.2009. » |
|
Ако сам добро схватила, поред свих страних језика које говорите, ви сте и зналац квења језика - како сте овладали таквим знањем?
Iz hobija. Profesor Tolkin, osim što je pisao fantastiku, bio je vrstan filolog. Bavio se staroengleskim jezikom i keltskim jezicima, a iz hobija stvarao je i svoje izmišljene vilovnjačke jezike, mnogo pre Gospodara prstenova, koji je bio samo mesto gde bi on te svoje jezike smestio. Kada je Gospodar prstenova postao popularan, Tolkin je objavio i pozamašnu literaturu o svojim jezicima kojima se tamo govori. Možda se sada pitate zašto nekome pada na pamet da stvori izmišljeni jezik.  Zaljubljenik u jezike kakav je bio Tolkin, imitirajući principe koji važe u pravim jezicima, stvorio je jezik koji sasvim funkcioniše kao pravi. Tako se lakše sagledavaju neke osobine ljudskih jezika, probavaju se mogućnosti koje su teoretski izvodljive ali u pravim jezicima nisu potvrđene i sl. A neki su veštački jezici stvarani i s drugim ciljevima, poput esperanta, koji je zamišljen da posluži kao međunarodni jezik, mada to nikada nije uspeo da postane. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
b.n.
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 373
|
|
« Одговор #32 у: 21.26 ч. 08.02.2009. » |
|
Zvuči divno. Moram da priznam da mi je bilo žao što T. nisam čitala ali nekako sam osećala da je kasno za mene da čitam nešto što je u dobroj meri omladinska literatura.
Verovatno biste mogli i neku vrstu karijere s tim jezikom da napravite - to je sigurno retko, takvo poznavanje jednog takvog jezika. Prošetala sam malo Vikipedijom (vrlo malo), videla sam da postoje i čitave tablice konjugacija ili deklinacija, nisam uspela da shvatim šta je u pitanju.
Sve najbolje
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #33 у: 21.45 ч. 08.02.2009. » |
|
Zašto je kasno čitati omladinsku literaturu? Ako je knjiga dobra, ja i danas volim da se vratim nečemu što sam čitala u školi, ne smeta mi. Mada se od Tolkinovih najpoznatijih dela najpre Hobit može tu svrstati, Gospodar Prstenova već nešto manje, a Silmarilion svakako to nije. Inače epska fantastika je odavno izašla iz starosnih granica. Ima serijala koje deca svakako ne bi trebalo da čitaju, ali sad se udaljavamo od teme. Postoji tema o Tolkinu pa možda da pređemo tamo? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
b.n.
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 373
|
|
« Одговор #34 у: 21.49 ч. 08.02.2009. » |
|
važi, vidimo se  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #35 у: 22.13 ч. 08.02.2009. » |
|
Svakako, Hobit je dosta dobro delo, i skoro je kod nas uvršteno u školske čitanke.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #36 у: 08.27 ч. 24.02.2009. » |
|
Da se vratimo na temu; sećate li se kada smo analizirali pesmu sa viljuškom, munjom, golubom i tajanstvenim mestom na pola puta? Evo, dakle, šta sâm pesnik kaže o svojoj poemi „Subota“, čiji su i ti stihovi deo, a što nam, verujem, može pomoći i u rasvetljavanju tih stihova: — Te svakodnevne stvari, to je naš svet. U „Suboti“ sam pokušavao da otkrijem to što sam kasnije nazvao „vidik na dve vode“, vidik na dva sveta, na dve mogućnosti, na život i smrt. „Subota“ se, mislim, i razvija na dva plana: ona govori da smo zarobljeni, opčinjeni, osuđeni i ograničeni ovim svetom, ali istovremeno govori o žudnji i nuždi da se iz ovog sveta izađe. Neki kritičari su konstatovali da se ja u „Suboti“ i „Čudu u Šarganu“ bavim periferijom i prizemljem. To možda jeste periferija u odnosu na Terazije, ali nije periferija u odnosu na zvezde. („Književne novine“, 2. april 1981.) Taj „vidik na dve vode“, taj dualizam, postojanje dvaju svetova, dvaju uglova gledanja, dveju mogućnosti, kao što sam već ovde pisao, glavna je osobenost simovićevske poetike, kako u Simovićevim pesmama tako i u dramama i u „Užicu sa vranama“. Pa ako, onda, uzmemo dvoje likova u onoj pesmi kao odblesak toga dualizma, jedno mora biti mračno a drugo svetlo, jedno pošteno („što se ne nađosmo u Beogradu“) a drugo promišljeno („bolje je sresti se na pola puta“), jedno naivno („između Beograda — i čega?“) a drugo lukavo („smeje se lukavo“), jedno zbunjeno („lupih se šakom po čelu, nije mi bilo ni na kraj pameti“) a drugo proračunato („a on — kô da to glasno kazah — iz topa...“). I, eventualno, jedno muško a drugo žensko, jedno ljudsko a drugo šejtansko (kao u njegovoj drami „Hasanaginica“), jedno siromašno a drugo bogato, jedno iz provincije ili sa periferije a drugo iz prestonice (kao u drami „Čudo u Šarganu“) itd. Onda se možda može naslutiti kome se tu „munja u goluba obukla“ pa mu oko viljuške podignute i oko glave, poput kakvog anti-oreola, leti, a ko je tu prevaren, lukavstvom nasamaren i, „ni na kraj pameti“, ostavljen na pola puta. (Upravo ovim rečima: „Na pola puta...“ počinje Danteova Božanstvena komedija!) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
maja...
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 57
|
|
« Одговор #37 у: 18.25 ч. 20.03.2009. » |
|
Sta mislite o drami "Cudo u Sarganu". Meni je sve nekako konfuzno. O cemu se tu radi?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #38 у: 10.11 ч. 21.03.2009. » |
|
Svet sa dna i sa okrajaka, sa periferije i iz provincije, skupio se u kafani „Šargan“. Svako od njih ima neki svoj san (seti se scene na groblju kada gledaju u nebo): Cmilja sanja o tome da se uda i da ima prostrani stan u Beogradu, Ikonija da vodi elegantni restoran, Gospava da se više ne bavi otvaranjem rupica, Mile da bude visoki zvaničnik Partije itd., što bi verovatno i mogli ostvariti da se ne nalaze tu gde se nalaze — u Jugoslaviji šezdesetih godina.
U to jadno i bedno društvo, među te osakaćene ljude, dolazi mesija, Prosjak, koji će primiti na sebe sve njihove muke — ali, da stvar bude gora, ni mesija nije načisto sâm sa sobom. Gde se on pojavi i učini svoje čudo, to uvek ima loše posledice. Razmisli, da li su čuda uopšte moguća, i da li su poželjna, u tom svetu? Da li je ikakav mesija mogao tada spasti Jugoslavene? Kakvo je to zapravo bilo društvo oslikano u ovoj drami, ako i za sve vreme njenog trajanja — pljušti kiša? Ima li njemu spasa, i priznaju li se u njemu čuda — sećaš li se kada Stavra kaže kako se nada da negde u svemiru zaista postoje vanzemaljci, jer nije valjda moguće da je ova ovde, ovakva pamet, jedina pamet koja postoji?
To je i drama tragičnih ljudskih sudbina. Skoro pa poput Andrićevih ljudi pogrešnog prvog koraka, ovde se susrećemo sa ljudima na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme. Svi se oni kriju u nekoj svojoj „mišjoj rupi“ — to je onaj Gospavin traktat u stihovima („seda kosa, a nosiš periku plavu — mišju rupu nabila na glavu!“) — i svi imaju neku boljku, neku psihičku tegobu i nedostatak i neku tajnu od koje se kriju. Šta misliš, zašto baš Gospava iznosi tu tešku istinu, zašto im ona svima pridikuje? Pa Gospava je jedina koja nema „mišju rupu“, koja se ne skriva i ne beži od istine — ona je prostitutka, i ona se ne stidi toga, niti se krije. I još pre toga Gospava stalno pominje miševe koji joj grebu pod krevetom — što je aluzija na sve njih ostale, na te ljude u tom vremenu i tome društvu, koji nemaju ličnosti, identiteta, i svoga Ja, koji ne stoje iza svojih reči i dela (seti se prevrtljivog Mileta), jer ne smeju drugačije, jer se plaše nekog Velikog Brata, plaše se Partije, Ozne ili Udbe, potkazivača i isleđivača; dakle pretvaraju se od ljudi u miševe, i kriju se po mišjim rupama.
U intrigantnom liku Prosjaka mogu biti oličeni i tadašnji državnici, koji se trude da povedu zemlju u budućnost, u nešto bolje, ali sve upropaste i ne urade kako valja, jer ne razumeju narod koliko bi trebalo. Ni Prosjak ne shvata da ne pomaže mnogo ljudima ako uzima na sebe njihove muke, kad one njega uopšte ne bole — „rana se čoveku u zvezdu pretvori“, tako mu kaže Manojlo ili Tanasko, ne znam koji od njih dvojice vojnika. Rana nije rana ako ne boli, i samo takva ona ima svog smisla. Ko nosi ranu, a da ga ona ni na šta ne opominje, taj je zaludu nosi. Tu zatim dolazi onaj fantastični završetak drame, kada i Prosjak konačno prvi put dobije svoju muku, kada i njega prvi put nešto konačno zaboli.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
maja...
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 57
|
|
« Одговор #39 у: 14.46 ч. 21.03.2009. » |
|
Zahvaljujem se na odgovoru. Nazalost niste mi objasnili ono sto me zbunjuje u ovoj drami - pojavu likova mrtvih vojnika Tanaska i Manojla. Istina ni ja nisam "formulisala" svoju zbunjenost. Hvala jos jednom.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #40 у: 18.05 ч. 21.03.2009. » |
|
To jeste malčice konfuzno kada bismo se uhvatili dubljeg analiziranja.
Ova dvojica su, po mom mišljenju, pomalo se oslanjajući na opšte Simovićeve motive i druga pisanija — u stvari Srbija. (Seti se njihove nostalgije za Mačvom, pa na kraju drame onog divljenja kako se Timok zlati, Dunav, Vojvodina, itd.) Mislim da je autor, s obzirom na njegovu posvedočenu srbofiliju, hteo da kaže kako je Srbija postala izgubljena i nevidljiva u jugoslavenskoj zajednici, kako je nečijim pregalaštvom izgubila stari ponos i slavu poput ove dvojice, a zaradi nekog višeg dobra.
Ona je, kao i njih dvojica, gladna, žedna, željna užitka, željna onoga što i ne može osetiti, ali čega se nije dovoljno nauživala dok je mogla. I nju niko ne vidi, niti njezine potrebe. Tanaska i Manojla će videti samo onaj drug Vilotijević — mislim da se tako zove, jelda? — kada su ga odstranili iz Partije i kada je od svoje muke progledao, kada mu je ona otvorila oči. Treba se spustiti sa visina i sa predikaonica, pa videti pravo stanje stvari, jer u protivnom ono što se odatle govori zaista i ostaje samo puki verbalizam, zbog čega su Vilotijevića i sklonili sa govornice.
Uglavnom, ovom alegorijom, kao i mnogima drugima, Simović najoštrije kritikuje socijalističko društvo toga vremena, i to jeste glavna poenta ove drame. Govorenje u prazno i obećavanja odozgo, neispunjeni životi i želje običnih ljudi, nemaština i prljavština periferije, poricanje individualnosti i bežanje od stvarnosti u neki izmišljeni svet, i u ovakvom društvu žalosna zatupljenost puka ovom ideologijom, koji ne bi ni video kada bi mu svetlo spasa od svega toga odnekle i zasijalo („Pre će Lenjingrad ponovo postati Sankt Peterburg nego što će Titovo Užice ponovo postati Užice“, govorio je Ljuba Simović), glavni su motivi ove drame.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
maja...
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 57
|
|
« Одговор #41 у: 18.10 ч. 21.03.2009. » |
|
Zaista zanimljiv pogled! Odusevljena sam. Mnogo hvala.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #42 у: 18.11 ч. 21.03.2009. » |
|
A takođe se preko njih dvojice aludira i na iskrivljenost socijalističkog jezika (o čemu Simović i eksplicitno piše u „Užicu sa vranama“) — nije mi sasvim tačan citat, ali otprilike ovako ide: „ne kaže se Ministarstvo vojno nego Savezni sekretarijat narodne odbrane, ne kaže se ministar vojni nego savezni sekretar za vojne poslove, ne kaže se đeneral sa Đ, nego general sa G, otkud vam pobogu to?“ I to je zanimljiva opaska. Zaista zanimljiv pogled! Odusevljena sam. Mnogo hvala.
Nema na čemu! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
maja...
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 57
|
|
« Одговор #43 у: 18.15 ч. 21.03.2009. » |
|
Mene uopste zanima taj motiv mrtvih u srpskoj drami ( npr. u Sabirnom centru Dusana Kovacevica ili u Srpskoj drami Sinise Kovacevica). I kod njih sam to donekle shvatila. Kod Simovica mi nije bilo bas najjasnije njihovo pojavljivanje, ni sta je uzrokovalo njihovu pojavu na sceni. Pomogli ste mi da to shvatim.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
b.n.
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 373
|
|
« Одговор #44 у: 21.35 ч. 21.03.2009. » |
|
Mislim da je autor, s obzirom na njegovu posvedočenu srbofiliju, hteo da kaže kako je Srbija postala izgubljena i nevidljiva u jugoslavenskoj zajednici, kako je nečijim pregalaštvom izgubila stari ponos i slavu poput ove dvojice, a zaradi nekog višeg dobra.
Извињавам се због уплитања али, кад смо код србофилије, да не знате можда нешто о нечему што се зове Србљак? То је подебља књига (најмање један том) али ја сам је видела само из даљине.  Можда је ово питање требало поставити у оквиру неке друге теме. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
