Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
06.17 ч. 29.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2] 3 4  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Radni glagolski pridev  (Прочитано 38641 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #15 у: 21.20 ч. 04.02.2009. »

И то у чему Клајн прави разлику, не даје одговор на питање. Ни он не одговара откуд се то ђ претворило у ш. И опет велим, то нема везе с питањем које је човек поставио. Прочитајте пажљиво питање. А то што је Клајн исписао те презенте вероватно му је служило као доказ за к у основи и ни за шта више, јер се и од тих глагола радни глагослски придев гради од инфинитивне основе.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #16 у: 21.23 ч. 04.02.2009. »

Ау, која збрка настаде око јасног питања. Радни глаголски придев гради се додавањем наставака на инфинитивну, а не (Бруни) презентску основу. Инфинитивна основа глагола на -ћи добија се одбијањем наставка -ох од првог лица једнине аориста. Зато је питање умесно и одговор није баш тако једноставан као што на први поглед изгледа.

Ma videla sam ja to kod Stanojčića i Popovića i vidim da tu nešto ne štima, poredeći s onim što je Klajn rekao. Međutim, da ti budem iskrena, ono što mi Klajn priča je mnogo jasnije nego što pričaju Stanojčić i Popović. Mislim, šta sam se i ja petljala u nešto što ne razumem... Htedoh da pomognem tako što sam prepisala (!) kad ono međutim.... Sad

Станојчић и Поповић петљају много о грађењу самог инфинитива и помињу разне асимилације у том процесу, чак кажу и: Резултат сличних промена је и инфинитив глагола ићи и свих сложених с њим (поћи, доћи, наићи...). Не помињу које су то сличне промене, и свакако не дају решење за питање које је Синисаке јасно и основано поставио.

Meni je teško malo da gledam u tu knjigu jer je nepregledna a i gledam je na ekranu. Da li bi mogla da mi kažeš kako se tačno po njima dvojici pravi infinitivna osnova glagola ići i izvedenica od ići?
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #17 у: 21.25 ч. 04.02.2009. »

И то у чему Клајн прави разлику, не даје одговор на питање. Ни он не одговара откуд се то ђ претворило у ш. И опет велим, то нема везе с питањем које је човек поставио. Прочитајте пажљиво питање. А то што је Клајн исписао те презенте вероватно му је служило као доказ за к у основи и ни за шта више, јер се и од тих глагола радни глагослски придев гради од инфинитивне основе.

Ne mogu, stvaaaarno Tongue, ja tebi zaista verujem jer znam da znaš sto posto bolje od mene (mada nije teško znati bolje od mene gramatiku srpskog jezika jer ja to nikad nisam ni učila Cheesy). Ja stvarno ne razumem gde je kvaka u svemu ovome i gde je to Klajn pogrešio... Ja sam samo prepisala šta piše tamo jer mi se učinilo da je savršeno jasna razlika između ići i njegovih izvedenica i ostalih glagola na ći...

Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #18 у: 21.32 ч. 04.02.2009. »

Mislim da nije stvar u tome da Klajn greši, nego je prosto preskočio to pitanje, nije pitanje bilo o pravilu nego o tome kako je došlo do promene, a Klajn se u to ne upušta, njegovo je objašnjenje praktične prirode.
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #19 у: 21.34 ч. 04.02.2009. »

Лично мислим да је Клајн само написао неко своје виђење идући линијом лакшег отпора, будући да се ни њему вероватно није уклапало дугогодишње учење о аористу. Видела сам да он чак помиње како код глагола на -ћи основу тражимо у трећем лицу множине презента. Занимљиво. Ово је један за мене нов и непознат приступ и лепо заобилази питања типа како је дошло до гласовних промена, а дефакто је дошло. И сад кад одбијемо -ћи (по Клајновом), додајемо наставке на основе и-, до- и сл. Занимљиво тумачење, али волела бих да чујем колико се лингвиста с овим слаже. На основу чега то Клајн сад тврди? Е, свашта!
Сачувана
Оли
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Оливера Потић
Поруке: 993


« Одговор #20 у: 21.35 ч. 04.02.2009. »

Алчеста, претече ме, ал' мислисмо слично. Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #21 у: 21.37 ч. 04.02.2009. »

Mislim da nije stvar u tome da Klajn greši, nego je prosto preskočio to pitanje, nije pitanje bilo o pravilu nego o tome kako je došlo do promene, a Klajn se u to ne upušta, njegovo je objašnjenje praktične prirode.

Biće onda da ja jednostavno nisam u stanju ni da vidim to pitanje, pošto sam ja, kad je gramatika u pitanju vrlo praktična, dakle samo me zanima primena, a kako je do nečeg došlo. Takav pristup imam prema gramatikama stranih jezika, pa mi valjda to profesionalna deformacija... Cheesy

Šalim se, ali zaista, meni je sasvim dovoljno ovo što mi je Klajn rekao. Sinisake će onda morati da sačeka te Oline "sveznalice" koje je pitala o nedoumici koju je on ovde postavio...
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #22 у: 21.40 ч. 04.02.2009. »

Лично мислим да је Клајн само написао неко своје виђење идући линијом лакшег отпора, будући да се ни њему вероватно није уклапало дугогодишње учење о аористу. Видела сам да он чак помиње како код глагола на -ћи основу тражимо у трећем лицу множине презента. Занимљиво. Ово је један за мене нов и непознат приступ и лепо заобилази питања типа како је дошло до гласовних промена, а дефакто је дошло. И сад кад одбијемо -ћи (по Клајновом), додајемо наставке на основе и-, до- и сл. Занимљиво тумачење, али волела бих да чујем колико се лингвиста с овим слаже. На основу чега то Клајн сад тврди? Е, свашта!

hehehe.. Ja mogu da razumem tebe i to što ti nisi zadovoljna Klajnovim objašnjenjem, ali meni Klajnovo objašnjenje sasvim leži i ne treba mi drugo. Osim toga, sasvim je dovoljno za, na primer, nekoga ko uči srpski i ne zna kako da napravi radni glagolski pridev... Kako je do toga došlo... Pa koga briga? Wink
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #23 у: 23.15 ч. 04.02.2009. »

Svi slovenski jezici imaju taj supletivni radni glagolski pridev za glagol „ići“ i od njega izvedene, a koji glasi „išao, išla“ (šel, šla i sl.), iako je infinitivna (aoristna) osnova drukčija. (A ona se dobija od oblika aorista, jer su se u infinitivu glagola na -ći dogodile stanovite glasovne promene; i mada će i Klajn dobiti osnovu istovetnu infinitivnoj odbije li nastavak od 3. l. mn. prezenta glagola na -ći, to međutim neće biti infinitivna osnova u pravom smislu jer oblici prezenta se grade od prezentske osnove.) Kako je došlo do ove sveslovenske nepravilnosti u radnom pridevu glagola „ići“, to bih i ja voleo da znam. Smiley Čini mi se da sam nekad čitao, ali pamćenje me sada slabo služi.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #24 у: 17.18 ч. 05.02.2009. »

Kako je došlo do ove sveslovenske nepravilnosti u radnom pridevu glagola „ići“, to bih i ja voleo da znam. Smiley

Облици доћи, наћи и сл. некад су гласили доити, наити итд. Због суседства два самогласника они су прешли у доi̯ти, наi̯ти, где је некадашњи неслоготворан глас. Због те неслоготворности, он је изазвао јотовање наредног т, и тако су настали данашњи облици. Глагол ићи, као и остали у ком је он у целости очуван (наићи, обићи итд.), затим су дошли аналогијом.
« Задњи пут промењено: 17.20 ч. 05.02.2009. од Бојан Башић » Сачувана
sinisake
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 24


« Одговор #25 у: 18.24 ч. 05.02.2009. »

Odlicno, sad samo da vidimo zasto se javlja š umesto očekivanog đ, u radnom glagolskom pridevu.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #26 у: 18.29 ч. 05.02.2009. »

Eto, koliko god da mi zakukuljimo i zamumuljimo, čovek se ne da zbuniti, nije zaboravio šta je pitao od početka. Grin
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #27 у: 19.09 ч. 05.02.2009. »

Лично мислим да је Клајн само написао неко своје виђење идући линијом лакшег отпора, будући да се ни њему вероватно није уклапало дугогодишње учење о аористу. Видела сам да он чак помиње како код глагола на -ћи основу тражимо у трећем лицу множине презента. Занимљиво. Ово је један за мене нов и непознат приступ и лепо заобилази питања типа како је дошло до гласовних промена, а дефакто је дошло. И сад кад одбијемо -ћи (по Клајновом), додајемо наставке на основе и-, до- и сл. Занимљиво тумачење, али волела бих да чујем колико се лингвиста с овим слаже. На основу чега то Клајн сад тврди? Е, свашта!
meni Klajnovo objašnjenje sasvim leži i ne treba mi drugo. Osim toga, sasvim je dovoljno za, na primer, nekoga ko uči srpski i ne zna kako da napravi radni glagolski pridev...

Главна разлика између Клајнове и Станојчићеве књиге јесте у томе што је ова прва намењена странцима и онима који тек уче српски језик, док је средњошколска граматика, несумњиво, један научни уџбеник (не универзитетски, али подразумева какво-такво предзнање). Стога је јасно зашто је Клајн избегао основу из аориста код гл. I врсте: којем би још странцу био познатији и ближи аорист него презент! Наравно, при том није начинио никакву материјалну грешку: његово правило (макар ново и непознато) апсолутно важи, само што није потпуно системско.

Оли:
Цитат
Лако је код сећи јер је основа сек, али код доћи је дођ, ја гледах у граматици, нема ничег прецизног, елегантно се прескачу неке ствари. Послах питање паметнијима од себе, јер је баш и мене заинтригирало. Код Поповића и Станојчића пише све нешто изокола, али на ова питања не дају директне одговоре.

Није тачно да је код Станојчића било шта прескочено или замумуљено. Грађење радног гл. придева код правилних глагола добро је описано (већ је неко цитирао), с тим што су, као и код Стевановића, испод текста о грађењу дати и глаголски облици неправилног грађења, међу којима и радни гл. придев нашег ићи.

И то у чему Клајн прави разлику, не даје одговор на питање. Ни он не одговара откуд се то ђ претворило у ш.

Ни од једне ни од друге граматике не треба очекивати тумачење ове гласовне промене, мада овај јединствени однос д : ш, одн. ђ : ш можда више личи на суплетивизам него на алтернацију. Та појава је без сумње историјског типа и свакако јој није место у синхронијској дескрипцији језика, осим што је треба констатовати (како су и један и други учинили).
Сачувана
sinisake
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 24


« Одговор #28 у: 19.21 ч. 05.02.2009. »

Znaci, neke stvari je bolje nikad ne saznati, neka pitanja i ne otvarati? Wink
Neke tajne treba zauvek da ostanu tajne, inace bi zivot bio dosadan?  Grin

Pa, dobro...  Wink
Сачувана
J o e
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.688



« Одговор #29 у: 19.35 ч. 05.02.2009. »

За неког ко се озбиљно бави историјом језика ово не би требало да буде тајна. Једино треба наћи таквог.  Cheesy

Ја само кажем да граматике савременог језика не разрешавају и не треба да разрешавају многовековне „тајне”.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 [2] 3 4  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!