Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #75 у: 23.02 ч. 18.09.2007. » |
|
"Treba da uradim" = "To treba da ja uradim." Subjekat je, dakle, "to". У овој реченици, "то" је заправо објекат (акузатив: кога, шта?) а субјекат реченице је "ја".
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #76 у: 10.40 ч. 19.09.2007. » |
|
Da, Vucenovic je u pravu, ali glagol trebati takodje moze imati i licni oblik(posto je gorepomenuti nelican) u primerima tipa "Trebas mi" ili "Trebam te".. Ооооо, имамо повратника на форум! Па добродошла!
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #77 у: 10.46 ч. 19.09.2007. » |
|
"Treba da uradim" = "To treba da ja uradim." Subjekat je, dakle, "to". У овој реченици, "то" је заправо објекат (акузатив: кога, шта?) а субјекат реченице је "ја". Мислим да грешиш. Биће да је у реченици "То треба да... ", реч "то" у номинативу и представља субјекат. Нешто попут онога "Требам те" (= "Ја требам тебе", где је субјекат "ја"), што имамо у примеру који даје Амарилис у претходној поруци: Da, Vucenovic je u pravu, ali glagol trebati takodje moze imati i licni oblik(posto je gorepomenuti nelican) u primerima tipa "Trebas mi" ili "Trebam te".. Реченица у којој је "то" у акузативу звучи исто, али има изостављен субјекат, па те збуњује (пун облик би био "То треба да ја то урадим.", изостављени субјекат је поново "то", а не "ја" како си рекао).
|
|
« Задњи пут промењено: 10.49 ч. 19.09.2007. од Вученовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #78 у: 14.06 ч. 19.09.2007. » |
|
Ниси у праву. У реченици "То треба ја да урадим" ("То треба да ја урадим") субјекат је "ја", у номинативу, а објекат "то", у акузативу. У реченици "Треба да урадим" субјекат је изостављен, али опет је "ја", а ни објекат није исказан. Док је реченица "То треба да ја то урадим" одвећ бесмислена, али и у њој је "ја" субјекат а "то" објекат, мада беспотребно поновљен.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #79 у: 15.37 ч. 19.09.2007. » |
|
Ниси у праву. У реченици "То треба ја да урадим" ("То треба да ја урадим") субјекат је "ја", у номинативу, а објекат "то", у акузативу. У реченици "Треба да урадим" субјекат је изостављен, али опет је "ја", а ни објекат није исказан.
Мислим да грешиш, биће ипак да сам ја у праву... Волео бих да неко од ауторитета пресуди, да Бојан Башић и Нескафица дају своја мишљења. У сваком случају кад гледамо ону прву реченицу, где си изврнуо ред речи, пре заграде, дефинитивно је "то" у акузативу. Међутим реченица "То треба да ја урадим" коју си написао у загради може се схватити на два начина. Поред тог првог, које си дао, постоји и друго - "То треба" - субјекат и предикат - "да ја урадим (нешто)." Док је реченица "То треба да ја то урадим" одвећ бесмислена, али и у њој је "ја" субјекат а "то" објекат, мада беспотребно поновљен. Посебно ми је чудно тврђење да је субјекат у тој реченици "ја". Нема шансе да си у праву.
|
|
« Задњи пут промењено: 15.54 ч. 19.09.2007. од Вученовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #80 у: 17.11 ч. 19.09.2007. » |
|
Стави реченицу у лични облик: "Ја требам то да урадим". Јасно је да је "ја" субјекат, "требам" и "урадим" предикати, а "то" објекат. "Ја треба то да урадим", односно "То треба ја да урадим" иста је ствар, само са обезличеним глаголом "требати", јер је тако нормом прописано, и са промењеним редом речи (субјекат се не налази на почетку реченице, него у овом случају објекат). Субјекат је онај који врши радњу (ко, шта) а објекат оно на чему се радња врши (кога, шта). У реченици "То треба ја да урадим" вршилац радње је "ја" ( Ко треба то да уради? Ја.), а радњу трпи "то" ( Шта треба ја да урадим? То. - ово "шта" није од номинатива него од акузатива - "кога, шта да урадим" а не "ко, шта да урадим"). Ред речи уопште није битан."То треба" су објекат и предикат ("треба то"). Сам си себи одговорио: "да ја урадим (нешто)". А шта је то нешто? "То". Објекат. А ко да уради? "Ја". Субјекат.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Amarilis
сарадник
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Milena XXX
Поруке: 109
|
|
« Одговор #81 у: 19.02 ч. 19.09.2007. » |
|
Jeste, Djordje je u pravu. izvinjavam se sto nisam obratila paznju na post pre mog, vec sam odmah pohrlila da dodam i licni oblik. Vucenovicu, dragi, veoma se zahvaljujem na toploj dobrodoslici
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #82 у: 23.13 ч. 19.09.2007. » |
|
Pardon, nisam videla celu poslednju straniu poruka i odgovorila sam na nešto što je već rečeno. Moderator može ovo da obriše, izvinjavam se.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #83 у: 14.30 ч. 20.09.2007. » |
|
Стави реченицу у лични облик: "Ја требам то да урадим". Јасно је да је "ја" субјекат, "требам" и "урадим" предикати, а "то" објекат. "Ја треба то да урадим", односно "То треба ја да урадим" иста је ствар, само са обезличеним глаголом "требати", јер је тако нормом прописано, и са промењеним редом речи (субјекат се не налази на почетку реченице, него у овом случају објекат). Pa u tome i jeste stvar što rečenica nije u ličnom obliku. Ajde da promenimo glagol, ovako je malo zbunjujuće. Neka bude "Treba da odem negde". Za razliku od rečenice u ličnom obliku "Ja treba m da odem negde.", gde je subjekat ja, ovde je subjekat "to". Pun oblik je "To treba da ja odem negde." Da li tvrdiš da je i u ovoj rečenici "to" objekat? Nešto slično kao kad kažemo "Grmi.", pun oblik je "To grmi", ali se subjekat "to" uvek izostavlja. Ista stvar je "Treba da...", pun oblik je "To treba da...". Субјекат је онај који врши радњу (ко, шта) а објекат оно на чему се радња врши (кога, шта). У реченици "То треба ја да урадим" вршилац радње је "ја" (Ко треба то да уради? Ја.), а радњу трпи "то" (Шта треба ја да урадим? То. - ово "шта" није од номинатива него од акузатива - "кога, шта да урадим" а не "ко, шта да урадим"). Ред речи уопште није битан.
Očigledno me nisi razumeo. Zato je dobro da promenimo glagol i da se držimo rečenice "Treba da odem negde." U punom obliku koji glasi "To treba da ja odem negde.", ipak ne možeš reći da je to u akuzativu i da se nad njim vrši radnja. Isto važi i za prethodni primer, ali smo imali problem prosto zato što bi i rečenica s drugim značenjem potpuno istu formu imala, pa je očigledno da me nisi dobro shvatio. "То треба" су објекат и предикат ("треба то"). Сам си себи одговорио: "да ја урадим (нешто)". А шта је то нешто? "То". Објекат. А ко да уради? "Ја". Субјекат. Ne. Nisi ukapirao šta sam hteo da kažem. Ajde da se držimo glagola otići. Dakle, "To treba da ja odem." Naravno da isto važi i u toj prethodnoj rečenici sa glagolom uraditi, samo što možeš i drugačije da je shvatiš.
|
|
« Задњи пут промењено: 14.43 ч. 20.09.2007. од Вученовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #84 у: 14.32 ч. 20.09.2007. » |
|
Jeste, Djordje je u pravu. izvinjavam se sto nisam obratila paznju na post pre mog, vec sam odmah pohrlila da dodam i licni oblik. Vucenovicu, dragi, veoma se zahvaljujem na toploj dobrodoslici
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #85 у: 20.44 ч. 20.09.2007. » |
|
Nisam mislio da ću u skorije vreme ovde pisati (već samo čitati), ali pošto nedostajem Vučenoviću, ajde da se javim. "Treba da odem negde." Prvo, neka se ustanovi da je rečenica složena: prva surečenica je "treba (da)", a druga "odem negde". Subjekat prve surečenice NE POSTOJI (bezlična je), a njen objekat je druga surečenica. Subjekat druge surečenice je "ja", a pogrešan indirektni objekat je "negde", pri čemu bi ispravan indirektni objekat bio "nekud". "Treba da (ja) to uradim/Treba to da uradim." Vrlo slična analiza. U drugoj varijanti (iza kose crte) objekat "to" je izbačen ispred pripadajuće surečenice. Kao što već dobro znamo, red reči u rečenicama s "trebati" vrlo je... haotičan ... ali za gramatičku analizu to ne bi smelo biti od značaja. Dakle, po ko zna koji put: u bezličnim konstrukcijama subjekat NE POSTOJI i ne može se nikakvom silom umetnuti. (Nikakvi " to treba da ja odem ne KUD" i sl.) Kad bi vam neko dao rečenicu "Grmi već dva sata", kako biste je analizirali? Rekli biste "To grmi već dva sata?"
|
|
« Задњи пут промењено: 20.50 ч. 20.09.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #86 у: 22.10 ч. 20.09.2007. » |
|
Pun oblik je "To treba da ja odem negde."
И та је реченица бесмислена, као и "То треба да ја то урадим". Никакав "пун облик" не постоји. Реченица је, дакле, без сувишних "то", "то", "то": "Треба да ја одем". Или, "ја треба(м) да одем". Субјекат је, значи, "ја", предикат "треба" (безличан), а објекта у овој реченици нема. Збуњује те то што је глагол безличан, зар не? Мислим да је Нескафица нешто слично написао.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #87 у: 22.36 ч. 20.09.2007. » |
|
Nešto slično, ali i dosta različito.
"Ja treba da odem" je rečenica s poremećenim redom rečeničnih delova. Gramatički, "ja" je subjekat DRUGE surečenice, izmešten na početak prve (u skladu s onim što se toleriše kod takvih rečenica s glagolom "trebati"). Ukazaću ti pažnju na kontradikciju koju imaš, Đorđe: kažeš "ja je subjekat, a treba je u bezličnom obliku". Po gramatici, spoj subjekta i bezličnog glagola ne biva.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #88 у: 22.59 ч. 20.09.2007. » |
|
Тачно, "ја" је субјекат, а "одем", односно "урадим" у оној првој реченци (у којој је "то" објекат), његов предикат. Безлични глаголи немају субјекат, офкорс.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #89 у: 10.23 ч. 21.09.2007. » |
|
Nisam mislio da ću u skorije vreme ovde pisati (već samo čitati), ali pošto nedostajem Vučenoviću, ajde da se javim.
Хвала на јављању. Наравно да ми недостајеш, видиш како се све лако распетља чим се укључиш у расправу, а без тебе нема шансе. Очигледно је да ни ја ни Ђорђе нисмо били у праву. Мени је било јасно да "ја" није могао бити субјекат (јесте субјекат у споредној реченици о којој заправо и нисмо расправљали). Проблем је у томе што ми је фалио неко ко зна шта је у питању, моја прича је била прилично несигурна, као чини ми се да је уствари тако. Без тебе је расправа могла да траје у недоглед. Ђорђе није могао да ме убеди, јасно ми је било да није у праву. Биће да без тебе понекад просто нема решења. Kad bi vam neko dao rečenicu "Grmi već dva sata", kako biste je analizirali? Rekli biste "To grmi već dva sata?" Да, ја сам управо то мислио! Мислио сам да се недостатак субјекта у безличном облику не објашњава његовим потпуним непостојањем, већ само његовим обавезним изостављањем, те да се за тај (обавезно) изостављени субјекат сматра некакво "то". Оно што је довело до додатне забуне је чињеница да реч "то" исто гласи у акузативу као и у номинативу, па га је Ђорђе побркао са објектом. У сваком случају, сад је (бар мени) све јасно. Субјекта нема, нема га уопште. Ја сам мислио (нешто ми се чини да ме је некад неко тако учио, али нисам сигуран) да субјекат увек постоји, у свакој реченици, само може бити изостављен. Моја грешка је стога покушај да га нађем, а јасно ми је било да "ја" није био субјекат у реченици.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|