У Николићевом Обратном речнику стоји: Оливéра (како је у Војводини), Ол̀ивера (ваљда пренесено од ОлиВЕра са краткосилазним) и Òливера (према мушком Òливер?).
Ја кажем Ол̀ивера, наставница ми се једна тако звала, и то ми је сасвим обично (с херцеговачко-крајишког сам дијалекатског подручја)
I ja sam, ali kažem Olivéra, mada mislim da u ovom kraju ima i tih drugih akcenata — ovaj dugouzlazni se možda proširio zbog one Balaševićeve pesme i, ako je zaista tako samo u Vojvodini, pod uticajem šumadijsko-vojvođanskog dijalekta, odnosno njegovog književnog narečja u Srbiji.
А исто тако, раширене су и гласине да постоји и безобразна кутија (листићи с вулгарним ријечима). . .
Takve sam i ja glasine čuo.
Uostalom, nadam se da naša nauka o jeziku danas valjda više ne pati od nekog lažnog malograđanskog morala. Već su objavljivani i pozdravljani rečnici i studije o opscenim rečima i izrazima u našem jeziku.
Кад неко може себи да приушти цигарете, могу и ја себи рјечник САНУ. . .
Možda bih i ja mogao da odvajam po jednu cigaretu dnevno ne bih li uštedeo za RSANU. Uz malo strpljenja, tim tempom do kraja ovog stoleća mogao bih sebi priuštiti barem polovinu tomova.
A dotad će se već verovatno pojaviti u digitalnoj formi, i biće strahovito arhaičan.
