šaht, šahta

[Madiuxa]

Ja nikad nisam cula za zenski rod. Kao da govori MAdjaricaaaa... (one kad govore srpski, sve imenice su zenskog roda, barem je tako u vicevima... )

[Ђорђе Божовић]

Kod nas je normalno pričati u aoristu ali ne i pisati.

Da, i kod mene. Aorist je još uvek živa poslastica lokalnog dijalekta, ali pisani jezik je uvek strogo „cenzurisan“ koliko je to moguće, jer je, naravno, valjda isuviše prosto pisati jednostavan vukovski užički.

[Miki]

Несвесно, људи се користе аористом више него што мисле: Шта рече?, Дођосмо., Стигосмо., Реко(х) му/јој..., Научи ли?, Постави ли?, Стиже ли?, Купи ли?, Прекиде ме усред посла/разговора., Писах му/јој..., итд. — увек када се нешто жели нагласити или брзо исказати. Са друге стране, имперфектом заиста ретко, нажалост.

[Duja]

Код нас је био у Хр. шахт а овде у Србији сам први пут чула шахта. Иначе користим шахт.

Bio bih se zakleo da je šahta hrvatski izraz, a ne srpski, al' sad kad kažeš... neko je ovde čuo za njega, neko nije, ali svi nešto peru ruke... U kojim krajevima se on u stvari koristi?

Moj drugar Gugl ipak daje mnogo više hrvatskih sajtova gde se to koristi (šahta site:*hr) nego srpskih (šahta site:*rs, šahta site:*yu). Naravno, u obe pretrage se provuklo dosta genitiva od "šaht", ali .hr još uvek vodi...

[Madiuxa]

Slazem se s Mikijem. Ne cini mi se da je aorist toliko bas izbacen iz upotrebe. Fazon je u tome sto aorist uvek ima izvesnu notu emocije, umesanosti, kompliciteta, zivosti, tako da nije bas najpogodniji za svakodnevno pisanije, tipa izvestaja, novinskih clanaka, enciklopedijskih clanaka i sl. dakle, svega sto treba da zvuci neutralno i da ima samo izvestajni cilj. S drugr strane, aorist nista nije neobican u knjizevnosti gde je pripovedanje dogadjaja iz proslosti mnogo zivlje i interesantnije ako je ispricano u aoristu...

[Ђорђе Божовић]

Kod mene, u živom svakodnevnom govoru, aorist nema nikakav „prizvuk“. Jednostavno je glagolsko vreme u živoj upotrebi kao i prezent, kao i perfekat, kao i futur itd., bez mnogo emocionalne intonacije.

Ali, u pisanoj formi, on se ipak svesno cenzuriše, jer se pisani jezik uvek modeluje prema onome „prestižnom“ što dolazi iz medija, iz prestonice i sl. — što nije uopšte neobično ni za jednu sredinu i ni za jedan jezik sveta.


Ja od detinjstva govorim „šahta“, tako govore svi oko mene, ali ne bih isključio mogućnost da se može čuti i „šaht“.

[Madiuxa]

Pa Đole, u svakodnevnom USMENOM govoru i u Beogradu se aorist dosta koristi, a upravo zato što daje emotivnu notu onome što pričamo. U svakodnevnom usmenom govoru obično govorimo s emocijama. Ako pričaš o nečemu što te apsolutno ne dotiče, sigurno nećeš koristiti aorist. Pogle primere koje je dao Miroslav: Odo ja, pade mi na pamet, videh...

Naravno da će na TV reći:
Juče je Zvezda podebila Partizan sa 5:0.

Ali neki zvezdaš sigurno neće koristiti perfekat, već će reći:

Juče naši raspamprčiše Partizan ko mače muškatle.

[Зоран Ђорђевић]

"Ко маче мушкатлу" се каже кад је неко испрескакао некога. Не кад га је растурио, развалио, разбуцао, распампрчио...

[aleksandra7]

Код нас је био у Хр. шахт а овде у Србији сам први пут чула шахта. Иначе користим шахт.

Bio bih se zakleo da je šahta hrvatski izraz, a ne srpski, al' sad kad kažeš... neko je ovde čuo za njega, neko nije, ali svi nešto peru ruke... U kojim krajevima se on u stvari koristi?

Moj drugar Gugl ipak daje mnogo više hrvatskih sajtova gde se to koristi (šahta site:*hr) nego srpskih (šahta site:*rs, šahta site:*yu). Naravno, u obe pretrage se provuklo dosta genitiva od "šaht", ali .hr još uvek vodi...

Da, da ipak je hrvatska reč. Svi mi koji smo doselili već posle više godina zaboravimo čija je koja reč, jedino oni dosta stariji koji se nisu školovali u Srbiji takve stvari više pamte.

[Madiuxa]

"Ко маче мушкатлу" се каже кад је неко испрескакао некога. Не кад га је растурио, развалио, разбуцао, распампрчио...

Bogami, raspamprčiti ne znači preskočiti, nego ubucati, razbucati, razbiti... A može mače i da skoči po sred muškatle i da je spljeska, zar ne?

Doduše, ne znam, u mom selu se kaže tako. Raspamprčio ga ko mače muškatle. Možda se u vašem selu kaže drugačije...

[durdubak]

Juče je Zvezda podebila Partizan sa 5:0.

@aleksandra7
Evo ja živim u Beogradu, a nikad ne bih rekao šaht. Sasvim mi je obična rečenica: „Komšija upo u šahtu”.  Mada postoji, ili je bar postojala, grupa ŠAHT.

[Madiuxa]

Durdubače, vraže jedan oka sokolova...

[Ђорђе Божовић]

Pa Đole, u svakodnevnom USMENOM govoru i u Beogradu se aorist dosta koristi, a upravo zato što daje emotivnu notu onome što pričamo. U svakodnevnom usmenom govoru obično govorimo s emocijama. Ako pričaš o nečemu što te apsolutno ne dotiče, sigurno nećeš koristiti aorist. Pogle primere koje je dao Miroslav: Odo ja, pade mi na pamet, videh...

Ja ti upravo pričam kako se kod mene u govornom jeziku aorist koristi sasvim obično — naravno, koristi se i u emocionalnim situacijama — ali, inače, bez ikakvog očekivanog emocionalnog efekta, već kao i svako drugo glagolsko vreme.

Onako kako bismo mi rekli „Juče je došao komšija“ ili „Otišao sam na pijacu“ ili „Gde si bio — Šetao sam se pored reke“ (ima jedna Albaharijeva priča), tako će mnogi Užičani reći „Juče dođe komšija“ ili „Odok na pijacu“ ili „Gde si bio — Šetah se pored reke“, bez dodatka emocija u to, nego čisto, onako, gramatički...

[Madiuxa]

A ja ti kažem Djole, da se isto tako govori i u Bgd. Kad kažem "emocija" ne mislim da sad kad neko koristi aorist pada u neosvest od emocije, nego unosi neku ličnu notu u ono što govori. Međutim, kad pišeš ili kad to isto čuješ na TV to je već vest, a ne neko familijarno obaveštenje koje usmeno delimo jedni drugima i tada više aorist nije dobro došao nego se koristi perfekat. Dakle, možemo reći da se aorist sasvim lepo i često koristi u usmenom i familijarnom govoru, ali u pismenom i drugom "zvaničnom" pisaniju i govoranciji pre se koristi perfekat... I to ne samo u Užicu, nego svud u Srbiji (a i šire, eto Alcesta takođe kaže da se i kod nje isto dešava)...

[Ђорђе Божовић]

Opet se ne razumemo. Aorist kao gramatička kategorija, kao glagolsko vreme, ne podrazumeva obavezno i emociju i ličnu notu. (Uostalom, i kada kažemo „Čitam“, „Jedem“, „Idem da spavam“, „Volim te“ — ne unosimo li takođe ličnu notu u to što govorimo? ) Takav aorist jednostavno i samo prenosi podatak o radnji koja se dogodila u prošlosti neposredno pre trenutka govora.

I takav aorist i dalje je u živoj upotrebi u nekim dijalektima, dok se u suvremenom gradskom jezičkom osećanju uglavnom samo zadržao u takvima situacijama koje smo ovde nazvali emocionalnim. I na takav aorist i mislim — komšija dođe, šetasmo pored reke, popismo kafu i rastasmo se, ne kao familijarno obaveštenje već upravo kao „vest“, informacija da su se ove radnje dogodile u bliskoj prošlosti. Čisto gramatički.

Što aorista danas retko ima u pisanom jeziku i jeziku medija, posledica je onoga što pomenuh — da se taj jezik uglavnom zbog prominencije oblikuje prema suvremenom gradskom govoru.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Значења речи (Уредник: Дарко Новаковић) > Тема: šaht, šahta