Ево зашто. Ако нико не зна никога у Србији ко је писао онако како је написано рецимо у том правопису, онда мени ту нешто не штима. Чему уопште служи такав правопис?
Нисам сигуран да је дилема уопше релевантна. Бруни је учила 1975, ја десет година касније, и те су се норме разликовале, по свој прилици. Претпостављам да су се и у једно и у друго време заиста и предавале тада важеће норме пошто смо у та времена били нормална земља. У Правопису из 2006., међутим, стоји норма која је важила 2006, и ако не постоји нека новија, она треба да се поштује.
Можда је преписана, можда је неодговарајућа, али је норма и све што се из ње изводи (словоликови, на пример) мора да буде усклађено. Ако неко има примедбе на букварски словолик какав је тамо дефинисан, једини исправан начин за измену јесте да се заложи да се прво измени Правопис, а онда сва изведена дела да се ускладе са новим Правописом.
Све остало су шпекулације.
Од прилике сам и ја тако нешто мислио: треба се определити за један од буквара као меродаван. За конкретан Правопис који је наведен не знам, једноставно ми логички треба бар још нека потврда од меродавних лингвиста [...]
Правопис је једини меродаван. Буквари нису, јер су изведени из правописа, а не обратно.
српске писане ћирилице! На шта то личи да ми данас у 2009 години још увек у Србији не знамо да ли је испод слова ш црта или није? Шта смо то ми? Пећинари? Тај ко је у правопис ставио 2, 3 или више облика неког слова морао је то ДЕБЕЛО да образложи.
Реално, једино је правопис меродаван. То што ми не знамо, не значи да нема ко зна, а зна Правопис у недостатку бољег.
Правопис је нормативан а не наративан, и нема обавезу да ишта образлаже. Да илуструјем грубом аналогијом: у кривичном законику не стоји зашто је крађа непожељна и лоша, али стоји да се за крађу добије три до шест месеци; и нико не сматра да је то неважеће јер не стоји образложење.
Са прописима можемо да се не саглашавамо, али морамо да их поштујемо. Делује сурово кад се прочита, али решава недоумицу: слова из правописа, за слова која допуштају варијације усвоји се једна од њих (или, зашто да не када техника већ допушта, ураде се сви глифови) и ето.
Моја полазна идеја је да се начине векторски фонтови за мс виндоуз платформу као најраширенију личну платформу тренутно
Претпостављам да је довољно да се испоруче у неком од широко приступачних формата (постскрипт тип 1, трутајп, опен тајп или шта већ), ти фонтови се лако користе гдегод. Типометар је већ понудио неколико таквих ћирилица.
Ја сам Србин и не пада ми на крај памети да сопственом роду наплаћујем ЊЕГОВО сопствено писмо оличено у словолику. На моју велику жалост не могу да прецизирам рок пре свега што морам да радим многе друге ствари. Али мислим да вреди покушати. Наравно, ако си у журби увек постоји могућност да се обратиш неком дизајнеру који се рекламира, рецимо на лепшој ћирилици, али они се залажу за неке изузетно старе облике слова из Вуковог речника.
Није никаква срамота узети новац за уложен труд. Сви смо ми Срби, али то не ставља хлеб на сто.
Не жури ми се са финансирањем, чак сам и „ошацовао“ неколико имена људи којима ћу да се обратим, али ако би радили за мене, имали би да поштују моје захтеве; тако да то за шта се залажу не би било релевантно.

ф