Пријемни испит за Правни факултет

[mt]

Хвала.

Библија потиче од речи ______ што значи _______ (на Википедији има више могућности: књига, књижица...  )

и да ли је исправно: царе, цару или обоје?

[Дарко Новаковић]

и да ли је исправно: царе, цару или обоје?

Само царе.

[Дарко Новаковић]

Библија потиче од речи ______ што значи _______ (на Википедији има више могућности: књига, књижица...  )

Потиче од речи biblía, што значи књиге.

[mt]

КњигЕ? ок, хвала!
И царе - што је, наравно и очекивано, али питах јер је овде штиклирано ОБОЈЕ.
Но добро, боље да проверим, него да оманем.

[Ђорђе Божовић]

Sigurno ti je poznat Petrarkin Kanconijer (pesmarica), uzor svima kasnijima renesansnim pesnicima petrarkistima. Odatle je renesansna petrarkistička ljubavna poezija.

[mt]

Јесте, али нисам био сигуран за превод...

#Свако књижевно дело се може рашчланити на следеће слојеве (три линије)

[Ђорђе Божовић]

Pa nema ih samo tri, već pet. Svako književno djelo ima sloj zvučanja, koji se odnosi na poetski jezik, na glasove i eufoniju, ritam koji imaju i pjesme i proza, a i drama, naravno, zatim sloj značenja, koji se odnosi na riječi i rečenice koje književnik upotrebljava, na njihovo značenje i stilsku obojenost, pa sloj svijeta djela ili prikazane predmetnosti, dakle onoga što djelo prikazuje, onoga o čemu pisac piše, tu su opisi, likovi, situacije, mimeza, itd., zatim sloj aspekta djela ili uglova posmatranja, koji pokazuje odnose koje i pisac i čitalac imaju prema djelu, likovima, radnji i dr., odatle čitaoci mogu u svojoj mašti koja se formira čitanjem tumačiti mjesta neodređenosti svakoga djela, to je onaj sloj iz kojega mi zamišljamo ono što čitamo, te nakraju, tu je sloj idejaˌ koji sadrži smisao djela i poruke koje je pisac utkao u svoje književno djelo.

[mt]

Oвде у решењима је спаковано овако:
1. слој звучања и слој аспекта 
2. слој јединица значења
3. слој света дела

Може онда овако? 

[Ђорђе Божовић]

Sloj ideja je, pretpostavljam, nepoželjan. A i zašto bismo još i smislom dela zamarali odveć pregrejane mozgove, kad i samo delo jedva, s teškom mukom, pročitamo?

Ne može tako. Uzmi čitanku za četvrti razred, tamo ima toga.

Sloj zvučanja, sloj jedinica značenja, sloj sveta dela, sloj aspekta i sloj ideja. Zašto bi sloj zvučanja i sloj aspekta išli u duetu, nije mi najjasnije; a zašto je sloj ideja verovatno nepoželjan, mogu da pretpostavim.

[mt]

Ок, то ћу погледати...

[mt]

#У речи ШЕЗДЕСЕТ како је дошло до ЈСПМТ?

Ђорђе: Никако. Дошло је до губљења сугласника (Т испред Д) и једначења сугл. по звучности (С испред Д).

Има три линије а, б, в. Те две промене сам и ја пронашао, али трећу... не

Ђорђе: Добро, онда имамо два једначења по звучности, једно пре и једно после губљења сугласника. Безвучно Т из ШЕСТ испред звучног Д из ДЕСЕТ прешло је у Д, онда се ДД упростило у једно Д, а С испред Д прешло је у З.

Професори српскога језика кажу ДИСИМИЛАЦИЈА

Pa nema ih samo tri, već pet. Svako književno djelo ima sloj zvučanja, koji se odnosi na poetski jezik, na glasove i eufoniju, ritam koji imaju i pjesme i proza, a i drama, naravno, zatim sloj značenja, koji se odnosi na riječi i rečenice koje književnik upotrebljava, na njihovo značenje i stilsku obojenost, pa sloj svijeta djela ili prikazane predmetnosti, dakle onoga što djelo prikazuje, onoga o čemu pisac piše, tu su opisi, likovi, situacije, mimeza, itd., zatim sloj aspekta djela ili uglova posmatranja, koji pokazuje odnose koje i pisac i čitalac imaju prema djelu, likovima, radnji i dr., odatle čitaoci mogu u svojoj mašti koja se formira čitanjem tumačiti mjesta neodređenosti svakoga djela, to je onaj sloj iz kojega mi zamišljamo ono što čitamo, te nakraju, tu je sloj idejaˌ koji sadrži smisao djela i poruke koje je pisac utkao u svoje književno djelo.

И то је потврђено - на оне три линије ћу написати тих 5

и да ли је исправно: царе, цару или обоје?

Само царе.

Професор каже дублет - обоје, иако је препоручљиво царе - Матичин правопис

Ја вас замољавам да код оваквих ствари нагласите да ли је проверен податак или само мишљење. - да не губим поене на лаким задацима

[Ђорђе Божовић]

Ђорђе: Добро, онда имамо два једначења по звучности, једно пре и једно после губљења сугласника. Безвучно Т из ШЕСТ испред звучног Д из ДЕСЕТ прешло је у Д, онда се ДД упростило у једно Д, а С испред Д прешло је у З.

Професори српскога језика кажу ДИСИМИЛАЦИЈА

Što je samo drugo ime za istu stvar, da ne kažem izmišljanje tople vode. Gubljenje suglasnika ILI uprošćavanje suglasničkih grupa ILI disimilacija (razjednačavanje) suglasnika jedno je te isto.

Професор каже дублет - обоје, иако је препоручљиво царе - Матичин правопис

Ја вас замољавам да код оваквих ствари нагласите да ли је проверен податак или само мишљење. - да не губим поене на лаким задацима

Darko je sigurno bio proverio pre no što je potvrdio rješenje. Matičin pravopis, koliko sam ja uspio, tj. koliko nisam uspio vidjeti , ne pominje vokativ ove imenice, dok ga RMS, i šestotomni i Jednotomnik, navode, i to samo kao „care“, a u razjašnjenju pravila o građenju vokativa jednine imenica I vrste i Stanojčić—Popovićeva gramatika (t. 179).

Na dublet sam i ja prvo bio pomislio (kao „ribare“ i „ribaru“, „gospodare“ i „gospodaru“), ali ovde ipak nije. Ispravno je samo „care“, a nastavak -u dodajemo na imenice čija se osnova završava prednjonepčanim suglasnikom, kod nekih imenica što se završavaju na -c i -z („Francuzu“), kao dubletno s nastavkom -e kod nekih imenica na -r, i kod imenica na -ak ispred kojega je nepčani suglasnik (npr. „mačku“).

[mt]

#Промени у аористу помоћни глагол бити:
бих   бисмо
би    бисте
би    би/бише

Је л' тако и је л' може бише?


#Подвуци речи које су пунозначне
именице   речце   заменице   предлози  придеви  бројеви   везници   глаголи   прилози   узвици   
(због чега су прилози, а нису предлози?)

#Шта је повучено у реченици (Функција)?
...
Срећу налази човек у разним стварима.   ПОМ?
Киша је падала целу ноћ.

[Дарко Новаковић]

Професор каже дублет - обоје, иако је препоручљиво царе - Матичин правопис

Ја вас замољавам да код оваквих ствари нагласите да ли је проверен податак или само мишљење. - да не губим поене на лаким задацима

Darko je sigurno bio proverio pre no što je potvrdio rješenje. Matičin pravopis, koliko sam ja uspio, tj. koliko nisam uspio vidjeti , ne pominje vokativ ove imenice, dok ga RMS, i šestotomni i Jednotomnik, navode, i to samo kao „care“, a u razjašnjenju pravila o građenju vokativa jednine imenica I vrste i Stanojčić—Popovićeva gramatika (t. 179).

Правописни речник такође каже само царе.

[Ђорђе Божовић]

#Промени у аористу помоћни глагол бити:
бих   бисмо
би    бисте
би    би/бише

Је л' тако и је л' може бише?

Treće lice množine aorista jeste samo „bȉše“ (nije „bi“, to je samo u građenju potencijala).

#Подвуци речи које су пунозначне

A šta to znači „punoznačne“ reči? Pretpostavljam da su to imenice, zamenice, pridevi, brojevi, glagoli i prilozi, ovako prema subjektivnom osjećaju?

#Шта је повучено у реченици (Функција)?
...
Срећу налази човек у разним стварима.   ПОМ?
Киша је падала целу ноћ.

Oboje su priloške odredbe, za mesto odnosno meru (količinu).

Da rečenica glasi „kiša je padala tu noć“ ili „prvu noć“, to bi bila priloška odredba za vreme.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Школски задаци > Тема: Пријемни испит за Правни факултет