Изгази га кô маче мушкатле,
омлати га кô мечка јагоде,
изгибоше кô Цигани на рингишпилу,
плаше га се кô Власи воде,
поцепô би га кô сељаче наполитанку,
досадан/на је кô гаће без ластиша,
сморио се кô Милка Цанић у „Слагалици“,
не бих јој пришô ни с бацачем пламена,
не бих је дирнô ни швајс-апаратом (апарат за заваривање
),
збунио се кô прасе у Техерану,
поцепô га кô педер „Плејбој“,
поцепô га кô неписмен „Политику“,
невина је кô гоблен,
не би’ му / јој узô орај из руке,
не би’ ни бициклу наслонио на њу,
има да те исечем кô бурек за овде,
стоји ти кô магарцу ауспух,
има главу кô цоцин бубањ,
сморио се кô пловак,
десиће се то на Светог Живка,
вуче се кô кишна глиста на асфалту,
улетео кô пијан у кафану,
развијен кô сеоски туризам,
развијен кô шахиста,
да су пицајзле свици, Маринкова Бара би светлела кô Лас Вегас,
нема те кô гаће у порнићима,
нема те кô турпије у затвору,
разбацô се кô ђубре по њиви,
леже му кô будали шамар,
упô у севдах кô шљива у говно,
стегô кô слепац кокошку,
бије га кô мајка луду ћерку,
шта се мешаш (у разговор) кô страна радио станица,
шта се заносиш кô муда у косача,
има ноге кô срна: танке, криве и длакаве,
крче му црева кô Радио Албанија,
навалио кô смрт на бабу,
незгодан кô кратко ћебе на минус десет,
лупа кô отворен прозор на промаји,
храним те кô голуба, а ти крештиш кô сврака,
напоран кô трећа смена,
напоран кô тесне гаће,
трза се кô Шиптар на сланину,
сморио се кô Спајдерман у Војводини,
развлачи се кô ђубре по Сремчици,
нема за Рајка капа,
стоји ти кô крави седло,
има пи*ку кô конобарски новчаник,
и лепше су са’рањивали,
прима се кô баба на пензију,
ложи се кô црнац на белу кафу,
трепће кô сојка на југовину,
навалио кô гладна година,
дркће (дрхти) кô свињче под секирче,
смрзô се ко ку*ац у ’ладној води,
свака ти је кô у Његоша,
ограничен кô чанче за ликовно,
твоја авлија, моја капија,
кад те до’вати, има да те развуче кô „Далапу“,
плаши бабу дебелим ку*цем,
ограничен кô тераса,
изгубљен кô бурек у свемиру,
нервозан кô жбун на олуји,
легло кô дупе на ношу,
хладан кô свекрвин поглед,
нисам гинеколог, ал’ мог’ да погледам,
види каква је, кô да је гробару са лопате побегла,
срећан ко Циганче на Ђурђевдан,
смрди кô ђаво,
смрди за медаљу,
разуме се кô баба у козметику,
исече ме кô џип на Славији,
будалу нит је*и, нит кући поведи,
добар и будала два рођена брата,
разби га кô беба звечку,
...
