Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
02.27 ч. 07.06.2020. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Нинџа или нинђа?  (Прочитано 5633 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« у: 22.35 ч. 17.03.2010. »

Давни филмски серијал је био преведен као „Амерички нинџа“. Не знам за друго помињање нинџи са „Џ“, осим једне референце у филму „Како је пропао рокенрол“.

У нинђа-култури преовладава варијанта са Ђ. Стрип и култни писани роман су излазили под именом „Нинђа“, сама борилачка вештина је у Југославију уведена 1980-их под именом „нинђуцу“а и данашњи спортски савез је регистрован под именом „Нинђуцу савез Србије“.

Тема о транскрипцији „majide“ ме је подсетила на ово, као и прича да се јапанско Ј транскрибује као Џ. Како ствари стоје са речима ninja и ninjutsu?

Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #1 у: 23.01 ч. 17.03.2010. »

Samo se lična imena iz stranih jezika transkribuju prema utvrđenim pravilima. Opšte imenice obično ulaze u jezik na drukčije načine, dosta spontanijim prilagođavanjem našoj artikulacionoj bazi, premda se i tu neretko sasvim lepo naslanjaju na pravila transkripcije, jer su i obratno, sama pravila transkripcije obično zasnovana na realnim primerima stranih reči i imena već prilagođenih našem jeziku.

Ja sam dosad čuo samo za nindže. Smiley
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #2 у: 23.04 ч. 17.03.2010. »

И ја. Као и за џијуџицу.
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #3 у: 23.08 ч. 17.03.2010. »

Ђорђе ме је претекао објаснивши разлику између транскрипције општих именица и личних имена, па бих само додао да се опште именице пишу и изговарају онако како су наведене у неком релевантном речнику српског језика или речнику страних речи. Интересантно да у мом Речнику страних речи К-Ш нема одреднице нинџа/нинђа (ради се о првом издању), али, у Клајновом речнику нових речи, у издању Матице српске, лепо стоји нинџа, што је у складу са одредбама из актуелног Правописа.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #4 у: 23.26 ч. 17.03.2010. »

Нисам без разлога поменуо нинђа-културу као феномен. Већина људи заиста и говори „нинџа“, само што ту реч употребе два пута годишње. Са друге стране, већ 30 година постоје часописи, стрипови и писани романи, спортски часописи са тематиком борилачких вештина и издавачка делатност домаћег нинђуцу савеза и сви готово искључиво користе термин „нинђа“.

Чак је и то неко моје време дечаштва, пре 20-ак година, употреба Ђ- или Џ-варијанте у старту откривала ниво „посвећености“.  Smiley Онај ко је било шта знао о јапанским ратницима, Хацумију или Леслију Елдриџу, са поносом је говорио „нинђа“ и презриво гледао на оне који би рекли „нинџа“ (сад се сетих алпиниста и расправе о њиховом изразу „попети врх“).

Добар је пример за џију-џицу. Ја је знам под тим именом и не бих ни чуо за њу да не би Политикиног Забавника својевремено. Сад видим да је спортски савез за ову вештину назива ђу-ђуцу. Тачније, пише је као ju-jutsu, али изговара и прописује изговор са Ђ.  Undecided

Да, имамо и џудо који никако није „ђудо“. То јест, бар мислим да није.  Undecided
Сачувана
BladeRunner
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Поруке: 19


« Одговор #5 у: 03.37 ч. 18.03.2010. »

Belopoljanski

Цитат
Онај ко је било шта знао о јапанским ратницима, Хацумију или Леслију Елдриџу, са поносом је говорио „нинђа“ и презриво гледао на оне који би рекли „нинџа“ (сад се сетих алпиниста и расправе о њиховом изразу „попети врх“).

Dodao bih samo Mijamota Musašija i Erika Van Lustbadera Wink
Сачувана
ZvezdarkaVracaric
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 61



« Одговор #6 у: 16.59 ч. 19.03.2010. »

Samo se lična imena iz stranih jezika transkribuju prema utvrđenim pravilima. Opšte imenice obično ulaze u jezik na drukčije načine, dosta spontanijim prilagođavanjem našoj artikulacionoj bazi, premda se i tu neretko sasvim lepo naslanjaju na pravila transkripcije, jer su i obratno, sama pravila transkripcije obično zasnovana na realnim primerima stranih reči i imena već prilagođenih našem jeziku.

Ja sam dosad čuo samo za nindže. Smiley

Ако је тако, да ли онда онај "капучино" лакше може да прође и као "капућино", него, на пример, "Паћино" мимо "Пачино"?  Wink
Сачувана

С врха брда свака стаза води низбрдо
ZvezdarkaVracaric
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 61



« Одговор #7 у: 17.09 ч. 19.03.2010. »

А планина Фуџи? (Тако сам је до сад звала). Или треба "Фуђи"?  А имамо и обе употребе "Фуџицу"/ "Фуђицу"...
Сачувана

С врха брда свака стаза води низбрдо
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #8 у: 17.47 ч. 19.03.2010. »

Цитат
Ако је тако, да ли онда онај "капучино" лакше може да прође и као "капућино", него, на пример, "Паћино" мимо "Пачино"?

Неду, упорно мешаш "бабе и жабе". Капучино је општа именица и као таква је забележена у свим меродавним речницима страних речи.  Пачино је лично име (односно презиме) и за сва таква имена из других језика транскрипција са ради или на основу правила за транскрипцију датих у Правопису, или (за енглески језик) на основу правила која је осмислио Т. Прћић.
И да се успут врнем на ону вашу лекторку која је тврдила да може и капућино и капучино. МИслим да је дужност сваког лектора да при лекторисању текста завири макар повремено у Правопис и неки добар речник страних речи, а не да износи своје мишљење о томе како је боље, односно, како је правилније. Дакле, капућино не може да прође једноставно зато што је облик капучино нормиран. Исто тако, не може да прође чао већ само ћао једноставно зато што је облик ћао нормиран, али као изузетак.
Сачувана
ZvezdarkaVracaric
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 61



« Одговор #9 у: 18.51 ч. 19.03.2010. »

Цитат
Ако је тако, да ли онда онај "капучино" лакше може да прође и као "капућино", него, на пример, "Паћино" мимо "Пачино"?

Неду, упорно мешаш "бабе и жабе". Капучино је општа именица и као таква је забележена у свим меродавним речницима страних речи.  Пачино је лично име (односно презиме) и за сва таква имена из других језика транскрипција са ради или на основу правила за транскрипцију датих у Правопису, или (за енглески језик) на основу правила која је осмислио Т. Прћић.
И да се успут врнем на ону вашу лекторку која је тврдила да може и капућино и капучино. МИслим да је дужност сваког лектора да при лекторисању текста завири макар повремено у Правопис и неки добар речник страних речи, а не да износи своје мишљење о томе како је боље, односно, како је правилније. Дакле, капућино не може да прође једноставно зато што је облик капучино нормиран. Исто тако, не може да прође чао већ само ћао једноставно зато што је облик ћао нормиран, али као изузетак.

Али управо зато  и питам. Ако је тачно ово: "Samo se lična imena iz stranih jezika transkribuju prema utvrđenim pravilima."

"Капучино" није лично име, наравно. Значи, према овој тврдњи,  не мора да подлеже правилима која важе за транскрипцију, као што је то случај с личним именима. Како је онда "нормиран"?

(А о лекторки не бих даље, јер, она заправо и није само то и тако рекла, него сматрала сам да о њеном  мишљењу не треба да пишем нашироко и детаљно, то сам само укратко тамо споменула).

П. С.
Не знам, заправо,  у чему је спор?  Undecided
Сачувана

С врха брда свака стаза води низбрдо
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #10 у: 19.22 ч. 19.03.2010. »

Цитат
Како је онда "нормиран"?

Па тако што је ушао у нормативне речнике у одређеном облику, у овом случају као капучино.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.481


« Одговор #11 у: 19.25 ч. 19.03.2010. »

Normirana reč je ona reč kako stoji u nekim od normativnih rečnika za sprski jezik, a to su RMS (jednotomni, šestotomni) ili pak Veliki rečnik stranih reči i izraza autora Klajna i Šipke. U tim rečnicima stoji kapučino, dakle akademici koji su pisali RMS, kao i Klajn i Šipka koji su pisali drugi rečnik, normirali su reč kapučino da bude sa Č, a reč ćao da bude sa Ć, kao izuzetak od pravila transkripcije sa ital. jezika.

Tako da, ako imate neku nedoumicu oko toga kako se neka reč kaže (a da nije vlastito ime), prvo što treba da uradite je da pogledate u neki od ta dva rečnika. Takođe i pravopisni rečnik koji se nalazi na kraju Pravopisa jeste odlična referenca kod takvih nedoumica.

Ako pretražite malo forum, ima dosta pitanja u vezi sa mnogim rečima, kako se kaže, sa ovim ili onim slovom, i videćete da su odgovori uvek u skladu sa nekim od gore navedenih rečnika.
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #12 у: 07.40 ч. 05.05.2010. »

Нисам без разлога поменуо нинђа-културу као феномен. Већина људи заиста и говори „нинџа“, само што ту реч употребе два пута годишње. Са друге стране, већ 30 година постоје часописи, стрипови и писани романи, спортски часописи са тематиком борилачких вештина и издавачка делатност домаћег нинђуцу савеза и сви готово искључиво користе термин „нинђа“.

Trebalo bi dodati da su Nina kornjače u sinhronizaciji RTB-a početkom devedesetih vjerovatno bile presudne za formiranje izgovora kod mlađih generacija a možda i šire javnosti. Nisu promakle ni Pravopisu iz 1993, koji daje nindža kornjače kao primjer gdje je prema novim pravilima bolje izostaviti crticu. Cheesy
Сачувана
Срећко Петровић
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
/
Име и презиме:
Срећко Петровић
Струка:
Поруке: 387


« Одговор #13 у: 21.09 ч. 16.05.2010. »

Моја млада учи јапански, и сад каже да Јапанци немају слово Џ, те би они рекли "њинђа" (интересантно, на њ), али видим да и не игра неку улогу како Јапанци изговарају.

А односно планине Фуђи, нисам паметан - важи ли се ту како Јапанци кажу?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #14 у: 22.39 ч. 16.05.2010. »

Imali smo jednu temu o tome — u japanskom postoji taj glas najsličniji našem đ (a tako i ć i ś). Ipak, mi smo zanemarili "mehkoću" i transkribujemo ga kao naše (te tako i č i š odnosno ovih drugih srodnih fonema). Više nije bitno kako se kaže na japanskom, bitno je kako se kaže na srpskom.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!